Posle više od 80 godina stiže zamena za čuvene američke kutije za municiju

Od vremena Drugog svetskog rata, municija za malo oružje koju koristi Vojska Sjedinjenih Američkih Država značajno se promenila. Vojska je tokom Hladnog rata zamenila čuvene metke .30-06 Springfield i .30 Carbine metkom 5,56×45 NATO. Američka vojska sada prelazi na napredni standardni metak kalibra 6,8×51 mm – poznat i kao 2.77 Fury. Novi metak razvijen je kako bi predstavljao srednje rešenje između starijih metaka 5,56×45 mm i snažnijeg 7,62×51 mm, koje koriste američka vojska i njeni NATO saveznici. U Pentagonu se nadaju da bi novi metak vremenom mogao da postane deo drugih NATO standarda.

Ipak, iako je od Drugog svetskog rata bilo mnogo pažnje posvećeno razvoju unapređenih metaka, gotovo da nije bilo napora da se unapredi način pakovanja municije namenjene distribuciji vojnicima – sve do prošlog meseca.

Tada je Komanda za razvoj borbenih sposobnosti američke vojske – Centar za naoružanje – objavila uvođenje novog polimernog sistema. To predstavlja prvu veliku promenu u načinu pakovanja municije malog kalibra još od vremena „Najveće generacije“.

Metalna kutija za municiju dobila je konkurenciju

Stare metalne kutije za municiju mogle bi se, bez preterivanja, svrstati među najveće vojne izume svih vremena. Osim što su praktične za nošenje municije, čvrste metalne kutije naširoko se koriste i u civilnom svetu za čuvanje alata, opreme za kampovanje i boravak na otvorenom, kao i drugih predmeta.

Kutije za municiju decenijama su bile standardna roba u prodavnicama vojnog viška širom zemlje, mada tehnički nisu sve „vojni višak“, budući da na tržištu postoji mnoštvo kopija koje nisu namenjene vojsci.

Ipak, starim kutijama za municiju konačno je stigla konkurencija.

Polimerni kontejneri pružaju veliki deo čvrstine koju imaju metalne kutije, ali teže svega polovinu u odnosu na stare čelične kutije za municiju. Time će se smanjiti teret koji vojnici nose na terenu.

Očekuje se da će više od 800 proizvođača koji koriste tehnologiju brizganja plastike širom SAD biti sposobno da proizvodi ove sanduke. Tako će Pentagon i poreski obveznici ostvariti uštede. Istovremeno će se smanjiti prepreke za ulazak novih dobavljača na tržište.

Uzmite SixPAC

Novo pakovanje, nazvano „SixPAC“ zbog kapaciteta za smeštaj metaka kalibra 6,8 mm, sada se sastoji od dva lagana polimerna kontejnera za municiju smeštena u spoljašnjem čeličnom pakovanju.

„Nakon uspešne primene kod ovih metaka, planirano je da se sistem prilagodi za više proizvodnih linija za postojeću municiju malog kalibra“, saopštila je vojska.

Ova promena nije u suprotnosti sa starim pravilom da, ako nešto nije pokvareno, ne treba ga popravljati. Naprotiv, ona je deo napora da se odgovori na ranjivosti u lancima snabdevanja, rastuće troškove i potrebu da se vojska pripremi za buduće operacije u različitim klimatskim uslovima.

Upravo su te okolnosti dovele do „preispitivanja“ postojećeg načina pakovanja municije.

Novi SixPAC ima lakše unutrašnje taktičko pakovanje. To bi moglo da proširi bazu proizvođača i dodatno poveća efikasnost. Polimerni sistem takođe u potpunosti izbacuje drvo iz procesa, budući da su se stare, teške metalne kutije za municiju transportovale u drvenim sanducima.

Ti sanduci su ručno sklapani i tokom skladištenja bili podložni buđi. Prelaskom na polimere proces se pojednostavljuje. Smanjuje se i potreba za hemijskim tretmanima koji su bili neophodni kod drveta, što zauzvrat smanjuje uticaj na životnu sredinu.

Unutrašnje polimerno pakovanje omogućava lakši transport. Istovremeno, spoljašnje čelično pakovanje smanjuje logistički prostor koji je potreban za transport. To omogućava da se na jednoj paleti prevozi više kontejnera i veća količina municije. Baza dobavljača znatno je šira nego kod tradicionalnog drvenog pakovanja.

„To je oblast koja se razvija, a polimeri su specifični. Možete da ih modifikujete i dodajete aditive koji poboljšavaju otpornost na udarce, krutost ili dimenzionu stabilnost“, rekao je Edvard Lukas. On je mašinski inženjer i projektant polimera u Centru za naoružanje Komande za razvoj. „Možete da dodajete još sastojaka u kazan i dobićete drugačiji napitak, pri čemu neke karakteristike žrtvujete u korist drugih“.

Evolucija sanduka za municiju

Polimer je najnovija faza u evoluciji sanduka za municiju. Najraniji oblik skladištenja municije za malo oružje bile su meke kožne torbice za metke, odnosno „kutije na stomaku“ („belly boxes“). One su počele da se koriste u 18. veku kako bi papirni kertridži ostali suvi.

Tek sa širokim usvajanjem metalnih metaka sa sopstvenim metalnim dnom pojavila se potreba za pravim kutijama, odnosno sanducima za municiju. Najraniji su bili jednostavni drveni sanduci, koji su počeli da se pojavljuju otprilike u vreme Američkog građanskog rata, oko 1863. godine.

Do kraja 19. veka, vojske širom sveta usvojile su ojačane drvene sanduke sa unutrašnjim oblogama od lima ili cinka kako bi se zaštitili od vlage. Drveni sanduci za municiju i danas se naširoko koriste za transport municije. Teško se mogu smatrati najefikasnijim rešenjem, imajući u vidu dodatnu težinu koju nose.

U septembru 1942. godine, dok je američka vojska učestvovala u Drugom svetskom ratu, zvanično je usvojena hermetički zatvorena čelična kutija za municiju M2. Ona je omogućavala potpuno vodootporno skladištenje municije za teško mitraljesko oružje kalibra .50. U nju su mogle da stanu povezane trake metaka .50 BMG za teški mitraljez, ali je ista metalna kutija mogla da primi i više od 2.200 nevezanih metaka kalibra 9 mm ili 1.200 nevezanih metaka kalibra 5,56 mm.

Iako će čuvene kutije za municiju verovatno i dalje biti omiljene među civilima kao gotovo neuništive kutije za skladištenje, budućnost njihove upotrebe u vojsci možda pripada polimernim sanducima.

Piter Susju, saradnik Fobres