Razmatranje veštačke inteligencije u sportu i zabavi

Veštačka inteligencija počinje sve više da se primenjuje u svetu sporta i zabave. U sportu, na primer, imate prostorne podatke u realnom vremenu koji se dobijaju putem senzora koji nose igrači, ili iz objekata putem lidar tehnologije.

U industriji zabave se pojavljuju novi načini prikazivanja nečijeg lika, crtanog junaka ili određenog okruženja zahvaljujući izuzetnim vizuelnim mogućnostima današnjih velikih jezičkih modela.

Pronašao sam ovo u akademskom/analitičkom radu o veštačkoj inteligenicji u sportu i šire, objavljenog na ScienceDirect-u, koji je napisala grupa autora: „Veštačka inteligencija je pokazala izuzetnu moć u transformaciji različitih industrija. Jasno je da je AI pokazao obećavajuće rezultate u poboljšanju sportskih performansi, upravljanja takmičenjima i iskustva gledalaca u sportu“.

Što se tiče zabave, veliki filmski studiji i producenti takođe prihvataju mogućnosti koje veliki jezički modeli (LLM-ovi) nude u ovoj oblasti.

Razmišljanja iz organizacije „Imagination in Action“

Pomažem u organizaciji događaja pod nazivom „Imagination in Action“, koji se održavaju u Bostonu, Davosu i na drugim lokacijama.

U aprilu smo imali panel diskusiju o ovim sektorima i uticaju veštačke inteligencije na njih.

Urednica za tehnologiju i medije lista „The Wall Street Journal“, Sara Kraus, razgovarala je o svemu tome i ulozi koju veštačka inteligencija ima sa Džordžom Bariosom iz Isos Capital Menadžmenta, Sumair Kanom iz „Catch 12“, Brajanom Vokerom iz „DraftKings“ i Loren Selig iz „Shake and Bake Productions“.

Prava promena još nije nastupila

Prvo pitanje koje je Kraus postavila učesnicima panela je gde su primetili promene i disrupcije u svojim oblastima rada.

Zanimljivo je da je troje od četvoro reklo da ne smatraju da veštačka inteligencija trenutno deluje baš na taj način.

„Velike i uspešne kompanije eksperimentišu u ovoj prvoj fazi“, rekao je Barios, dodajući da do sada nije video pravi „poremećaj“. „Moraju nešto da preduzmu, pa počinju da uvode određene stvari… Rekao bih da prava promena još nije nastupila.“

„Sportisti su uglavnom veoma nepoverljivi“, dodao je Kan, ističući da ni on u svom iskustvu nije video značajan poremećaj. „Vrlo sporo prihvataju nove tehnologije. Generalno postoji mnogo straha. Zato mislim da je jedan od razloga zbog kojih smo ovde upravo taj – da učimo, kako bismo mogli da ih edukujemo o veštačkoj inteligenciji, ne samo kao investicionoj prilici, već i o tome kako može da se koristi.“

Međutim, u nekim slučajevima, dodao je Kan navodeći primere iz prakse, investicije se realizuju, a sportisti su zadovoljni rezultatima.

„Ja to ne bih nazvao disrupcijom“, rekao je Voker. „To je više iskorišćavanje prilike. Omogućava nam da steknemo prednost i budemo korak ispred konkurencije na izuzetno konkurentnom tržištu.“

Zatim je to detaljnije objasnio:

„Ulažemo konkretno u ključne stubove poslovanja: inženjering, marketing, korisničku podršku i operacije“, rekao je Voker. „To su temelji na kojima kompanija funkcioniše, a svaki od tih sektora ima svoje specifične mogućnosti za rast i širenje uz pomoć AI alata.“

Prema njegovom mišljenju, jedna od najvećih prednosti za kompanije jeste mogućnost brzog skaliranja poslovanja.

Brže od mašte do realizacije

„Mislim da je najveća promena, barem za mene, drastično skraćivanje vremena potrebnog da se nešto što je nekada bila samo mašta pretvori u stvarnost“, rekla je Selig govoreći o filmskoj industriji.

Objasnila je da je njena produkcijska kuća radila na filmovima kao što su Lone Survivor, Hacksaw Ridge, American Made i franšizama poput Top Gun: Mission Impossible.

„To su veliki blokbasteri sa mnogo elemenata u sebi koji su, iskreno govoreći, nemogući za realizaciju“, rekla je. „A sada ulažemo u tehnologije koje te stvari čine mogućim.“

„Danas imamo priliku da svoju kreativnost i maštu koristimo na veće, šire i bolje načine. Sada posedujemo alate koji nam to omogućavaju. Nemaju svi agenta. Ne koriste svi veštačku inteligenciju. Ne znaju svi da montiraju video ili uređuju sadržaj. Ali ako možemo da spojimo naše jedinstvene sposobnosti uz pomoć alata koje želimo da koristimo, to je sjajno. To mi se zaista dopada.“

Dodatna zapažanja o tržištu

Kako se tokom panela nastavila diskusija o tome kako danas izgleda poslovanje u sportskim i zabavnim kompanijama, Barios je pomenuo ogromnu količinu video-sadržaja koja se danas proizvodi, kao i „fragmentaciju“ video sadržaja u različitim oblastima. Selig je govorila o „velikim promenama u marketingu“ i o tome kako to menja pravila igre u Holivudu i šire.

Barios je izneo i neka razmišljanja o onome što je nazvao kohort analizom (cohort analysis).

„Koja poruka treba da bude upućena određenoj grupi korisnika?“, upitao je. „Kakvu cenu ili ponudu treba dati da bismo ih vratili i sprečili da odustanu od naših usluga? Sve to.“

„Želimo da kontrolišemo prodaju naših proizvoda i brendiranih artikala“, rekao je Kan govoreći o iskustvu svoje kompanije. „Želimo da kontrolišemo i svoj sadržaj. Zato je veliki deo našeg poslovanja stvaranje i produkcija sadržaja, bilo da je reč o dugom ili kratkom formatu.“

Zatim je objasnio kako koriste alate za video-montažu koji mogu učiniti da izgleda kao da je neki sportista prisutan negde, a zapravo nije. To je kasnije dovelo do diskusije o intelektualnoj svojini.

Voker je zatim dao svojevrsnu analogiju.

„Opšta metafora koju treba imati na umu je: cevi kroz koje prolazi sve što radimo postaju sve šire, zar ne?“ rekao je.

„Bilo da je reč o proizvodnji više proizvoda ili sadržaja, to nam omogućava da zaista dođemo do kupaca tamo gde se oni nalaze. U današnjem modernom sportskom okruženju, korisnici su veoma strastveni prema svojim timovima i mogućnostima da dopru do njih – posebno zato što radimo u prilično regulisanom prostoru, ali je regulativa trenutno prilično neujednačena, naročito kada se uporede legalizovano sportsko klađenje i takozvana tržišta predviđanja i slično. U mogućnosti smo da se krećemo brzo i da budemo blizu korisnika. Možemo da reagujemo i menjamo pravac mnogo brže, kako bismo izgradili bogatije iskustvo za korisnika, tako da on zaista može da se identifikuje sa timom koji voli.“

Zaštita intelektualne svojine

Zatim je usledila diskusija o tome kako osigurati da sportisti ne budu iskorišćeni u ugovorima.

„Mnogo tih ugovora strukturišemo sa kupcima, poput Netfliksa i Amazona“, rekao je Kan. „Njihov interes je da preuzmu sva prava. Oni žele mogućnost da koriste i monetizuju, znate, ime, godine, lik i prava, i da to primene na neke od svojih AI alata. I uvek se postavlja pitanje: da li ćemo mi biti plaćeni? Da li ćete te podatke koristiti da trenirate AI? I šta je onda rezultat? Ko poseduje to? To su stvarni problemi.“

On je napomenuo da još uvek ne postoji dovoljno sudske prakse u ovoj oblasti.

Pomoć blokčejna?

Barios je predložio korišćenje blokčejn tehnologije za zaštitu video intelektualne svojine.

Selig je ceo proces opisala kao „igru advokata“. „Blokčejn bi možda mogao da pomogne, a možda i ne“, rekla je. „Ne znam.“

Kan je naveo primer reklame za Svetsko prvenstvo u kojoj su prikazana samo lica igrača, tako da su oni mogli da budu plaćeni bez fizičkog pojavljivanja, ali je opet naglasio koliko je to složeno pitanje.

„To će se promeniti“, rekao je.

„Imamo jake odnose sa ligama, igračima, udruženjima i sličnim organizacijama“, dodao je Voker. „Zato u to ulazimo veoma ozbiljno. Partneri smo sa mnogim državnim agencijama i regulatorima. Za nas su odnosi i poverenje izuzetno važni.“

Dodao je da kompanija mora „da štiti intelektualnu svojinu kao nešto sveto“ i da za to plaća mnogo novca, ali da se to na kraju isplati.

Džon Verner, saradnik Forbes