Revolucija u istraživanju javnog mnjenja: AI preuzima ulogu glavnog političkog analitičara

Gugl i anketar Scott Rasmussen koristiće veštačku inteligenciju za istraživanje političkih stavova Amerikanaca. Okupiće pet do deset ljudi iz svakog kongresnog okruga kako bi odgovorili na pitanja o najhitnijim problemima nacije. Ako bude uspešan, projekat bi mogao preokrenuti napeti svet političkih anketa naglavačke.

Ranije ove godine, Scott Rasmussen , dugogodišnji anketar i politički komentator, otputovao je u Bowling Green u Kentakiju, grad poznat po fabrici Corvette i brendu Fruit of the Loom. Nakon obilaska grada, koji se nalazi oko 65 milja severno od Nešvila, vratio se kući sa novom idejom. Da koristi veštačku inteligenciju za transformaciju anketiranja, discipline poznate po svojoj nepouzdanosti i netačnosti koju je proučavao decenijama. Da bi projekat ostvario, udružio se s neočekivanim partnerom – Guglom.

Rasmussen je posetio Bowling Green kako bi se upoznao s radom Jigsawa, Guglovog think-tanka koji se bavi velikim društvenim izazovima. U to vreme, radio je s lokalnim vlastima u Kentakiju i okolnom okrugu na eksperimentu usmerenom na podsticanje građanskog angažmana. Jigsaw je tražio od stanovnika da odgovore na pitanja o temama koje ih najviše zanimaju. Od potencijalnog otvaranja lanca Dave & Buster’s do debate o legalizaciji marihuane. Guglov alat veštačke inteligencije Sensemaker, izgrađen na jezičkom modelu Gemini, zatim bi se koristio za analizu odgovora i odvajanje onoga s čime se stanovnici ne slažu od onoga s čime se slažu.

AI i politička podela 10-10-80

Rasmussen je za Forbes rekao da je bio zapanjen rezultatima i da ih je video kao priliku da napravi fragmentirani politički diskurs. Zašto ne anketirati celu zemlju? Cilj je pronaći zajednički imenilac, kaže Rasmussen, koji je osnovao ESPN sa svojim ocem Billom 1979. Po njegovom mišljenju, američka politička populacija nije podeljena 50-50, već 10-10-80. Samo 10 odsto konzervativaca je u sukobu s 10 odsto krajnje levice, pa se Rasmussen nada se da će projekat osvetliti preostalu većinu. „A to je onih 80 odsto koji samo pokušavaju da se drže po strani i izbegnu da budu učesnici u unakrsnoj vatri.“

Problem s tradicionalnim anketama, tvrdi on, je taj što pitanja zatvorenog tipa omogućavaju ispitivaču da oblikuje ili iskrivljava diskusiju prema odgovorima „da“ ili „ne“, pa se gubi nijansa. „Kada počnete ljudima postavljati pitanja na drugačiji način ili počnete drugačije gledati na njihova mišljenja – čujete stvari za koje nikada niste mislili da biste ih mogli pitati“, rekao je.

Rezultat je ambiciozan projekat: Kako se Sjedinjene Američke Države približavaju svom 250. rođendanu sledećeg jula, Jigsaw se udružio s Rasmussenovim Napuljskim institutom, neprofitnom organizacijom posvećenom budućnosti anketa i analitike.

Ova udruživanje ima za cilj inicijativu korištenja veštačke inteligencije za anketiranje Amerikanaca o budućnosti zemlje. Projekat, nazvan Mi, narod (We The People) , kako je Gugl ekskluzivno rekao za Forbes, okupiće pet do deset ljudi iz svih 435 kongresnih okruga u SAD-u. Oni treba da odgovore na pitanja o tome šta znači biti Amerikanac, koja su najhitnija pitanja s kojima se zemlja suočava i kuda bi nacija mogla dalje da krene.

Veštačka inteligencija će dati ljudima glas

„Želimo da koristimo veštačku inteligenciju kako bismo ljudima dali glas i izbor u svetu oko sebe“, rekla je za Forbes Yasmin Green , direktorica Jigsawa i 19-godišnja veteranka Gugla. „Ako ljudi ne osećaju da imaju glas ili da njihov glas nešto znači njihovim političkim predstavnicima, ne osećaju se ni uključenima ili osnaženima.“

Na prvi pogled, projekat ima ton prijatne priče o jedinstvu, ali njegove implikacije idu mnogo dalje. Potencijal veštačke inteligencije da transformiše političke ankete je ogroman. Danas, ankete mogu biti manjkave i netačne – najpoznatiji primer je kada su predvidele pobedu Hilari Klinton na izborima 2016. Obično se dele na predizborne ankete (da li ćete glasati za određenog kandidata) i ankete javnog mnjenja ali obe vrste imaju sličan format. Anketari zovu ili šalju upitnike i nadaju se odgovorima, a zatim prilagođavaju rezultate demografskim podacima.

Rasmussen kaže da bi za veštačku inteligenciju moglo biti teže da pomogne u predviđanju za koga će neko glasati. Sa druge strane, mogla bi da transformiše način na koji se kampanje organizuju. Primera radi, kandidat za političku funkciju mogao bi da koristi pitanja generisana veštačkom inteligencijom kako bi otkrio koja su pitanja najvažnija i najosjetljivija za birače. I to na mnogo dubljem nivou od tradicionalnih odgovora “da ili ne”.

Političar tada može kreirati hiper-specifičnu kampanju zasnovanu na tim uvidima. “Sposobnost da se ljudi nateraju da odgovore svojim rečima, da reaguju na to kako su drugi odgovorili na pitanja – to je revolucionarno za ovu industriju”, rekao je Rasmussen. “To je potpuno drugačija igra.”

Već u punom pogonu na Tajvanu

Green vidi širi potencijal – navodeći istraživanje tržišta i javnog mnjenja kao primere. “Kada ljudi od vaših ideja naprave posao, to je zaista potvrda vrednosti. Dakle, voleo bih da se to dogodi”, rekao je Green. “Naš je posao da potvrdimo da je ovo korisno.” Projekat crpi inspiraciju iz sličnog eksperimenta na Tajvanu. Vlada je 2016. odlučila da premesti političke debate na onlajn platformu vTaiwan. Ona je ljudima omogućila da raspravljaju i glasaju o zakonskim predlozima – poput toga kako regulisati onlajn prodaju alkohola.

“Umesto tradicionalne ankete ili istraživanja u kojima su ljudi zaključani u vrlo krute okvire, ove diskusije su generativne i debatne. I to u smislu da ljudima omogućavaju da dođu do novih ideja, novih osećaja s kojima se drugi mogu povezati”, rekla je za Forbes Audrey Tang , koja je pomogla u pokretanju projekta pre nego što je postala prva tajvanska ministarka digitalnih poslova. Od tada, vTaiwan je pomogao u sprovođenju otprilike 20 zakonodavnih revizija. Dodatno 2023. je dobio grant od 100.000 dolara od OpenAI-a kao deo programa za „finansiranje eksperimenata u uspostavljanju demokratskog procesa za odlučivanje o tome koja pravila bi sistemi veštačke inteligencije trebalo da slede“.

Tržište istraživanja

U poređenju sa veštačkom inteligencijom, posao anketiranja je relativno mali. Prema istraživanju Research and Markets , tržište, koje uključuje kompanije poput Ipsosa, Pew-a, Nielsena i Quinnipiaca, poraslo je na 8,93 milijarde dolara u 2025. To je neznatno povećanje u odnosu na 8,7 milijardi dolara godinu ranije. Očekuje se da će do 2029. stalno rasti na 10,23 milijarde dolara. Kompanije poput Pew-a i Quinnipiaca, koje posluju sa Univerziteta Quinnipiac u Konektikatu specijalizirane su za anketiranje javnog mnjenja, dok se Rasmussen Reports, kompanija koju je Rasmussen osnovao 2003. godine, više fokusira na kandidate.

Njegove veze sa Rasmussen Reports, koju je napustio 2013, mogle bi stvoriti neželjenu percepciju projekta zbog kontroverzi oko navodne konzervativne pristrasnosti kompanije. Kompanija je dugo bila optužena za favorizovanje republikanskih kandidata. Takođe, naginjanje ka starijoj populaciji i davanje rezultata koji favorizuju konzervativce. Tokom američkih izbora 2024. navodno je delila rezultate anketa sa zvaničnicima Trampove kampanje. Upitan o navodnoj konzervativnoj pristrasnosti, Rasmussen je pokušao da se distancira od firme koju je osnovao. „Nisam imao nikakve veze sa njima otkako sam otišao. Oni nemaju nikakve veze sa ovim projektom i to zaista nije problem“, rekao je.

Produktivnija primena

Projekat dolazi u vreme kada veštačka inteligencija već ostavlja svoj trag u politici i izbornim procesima širom sveta. Tokom predsedničke kampanje u SAD-u 2024, lažni glas predsednika Džo Bajdena rekao je biračima u Nju Hempširu da ne izlaze na birališta. U Indoneziji je politička stranka Golkar koristila veštačku inteligenciju kako bi digitalno oživela Suharta, diktatora koji je umro 2008. Predsednik Donald Tramp je više puta objavljivao mimove i video zapise generisane veštačkom inteligencijom na svojoj platformi Truth Social. Prošlog meseca podelio je jedan koji prikazuje bivšeg predsednika Baraka Obamu kako je pritvoren u Ovalnom kabinetu.

Jigsaw i Napolitanski institut se nadaju da će koristiti veštačku inteligenciju na produktivniji način. Projekat će imati tri faze. Tokom prvog kruga, učesnici će odgovarati na pitanja o slobodi i jednakosti. Na primer, „Šta za vas znači sloboda?“ Nakon toga, Guglov model veštačke inteligencije će generisati dodatna pitanja kako bi dublje istražio temu, preuzimajući „sokratovsku ulogu“, objasnio je Green. U ovom slučaju, moglo bi se pitati: „Ako se sloboda zasniva na mogućnosti izražavanja sebe bez osuđivanja, možete li podeliti primer vremena kada ste se osećali najograničenije?“ Ideja je početi široko, a zatim postepeno detaljnije istraživati.

Pristrasnost AI

U drugom krugu, Guglov alat za veštačku inteligenciju će sažeti odgovore iz prvog kruga u glavne teme, tačke diskusije i vizualizacije podataka. Učesnici će zatim moći da odgovore i dodaju svoje misli. U trećem krugu, alat za vještačku inteligenciju će kreirati izjave na osnovu analize svih prethodnih odgovora. Na kraju, učesnici će glasati o tome da li se slažu ili ne slažu sa ovim izjavama, kako bi mogli da vide gde pronalaze zajednički jezik sa drugima.

Organizatori su svesni da veštačka inteligencija može pokazati pristrasnost u svojim pitanjima ili analizi odgovora, ili da može previše pojednostaviti osetljive i lične teme dok pokušava da sažme hiljade odgovora u šire kategorije. Da bi se to sprečilo, Green kaže da će kompanija redovno procenjivati veštačku inteligenciju i obavezati se na transparentnost, objavljujući sve odgovore učesnika u celosti. Nakon što projekat bude završen, Gugl će objaviti sažetak nalaza i otvoreno podeliti sve korišćene odgovore, pitanja i upute. Kompanija takođe planira da obavestii kreatore politika, istraživačke centre i akademike o rezultatima.

Anketa kao razgovor

Za sada je inicijativa u pilot fazi, sa nekoliko stotina učesnika, a projekat će zvanično biti pokrenut u septembru. Neki detalji se još uvek razrađuju ili nisu objavljeni, poput specifičnih tema o kojima će ispitanici razgovarati. Učesnike će regrutovati RepData, eksterni dobavljač kojeg koristi Napolitanski institut. Gugl je saopštio da će podeliti više detalja o konačnom pristupu regrutaciji kad se približi lansiranje. Naglasio je da će RepData “slediti rigorozan protokol usklađen sa industrijskim standardima”.

Anketari obično koriste metodu koja se naziva “slučajno uzorkovanje”, koja svima unutar određene populacije daje jednaku šansu da budu uključeni. Zatim se odgovori ispitanika ponekad “ponderišu” kako bi se kompenzovale populacije koje imaju manje šanse da učestvuju u anketama (na primer, ljudi bez fakultetske diplome). Za projekat We The People, cilj je prikupiti “reprezentativni” uzorak ljudi za svaki kongresni okrug. Dakle, ako je u okrugu 90 odsto belaca i 80 odsto republikanaca, reprezentativni uzorak bi to mogao da odražava, objasnio je Rasmussen.

Green je optimistična u pogledu budućih rezultata. „Sigurna sam da će to funkcionisati poput razgovora kakav biste vodili da imate celu Ameriku na jednom mestu“, rekla je.

Ričard Nieva, novinar Forbes