Rimac razvija veliku bateriju, ali neki eksperti kažu: To nije zeleno, treba nam vodonik

Ako je verovati najavama, Rimac tehnolodži (Rimac Technology) bi mogao da inovira tržište za veliko i industrijsko skladištenje energije gde trenutno kolo vodi američka kompanija Tesla sa svojim Megapek (Megapack) baterijskim sistemom. Zvuči senzacionalno, pa i pomalo neverovatno, tim više što se domaća javnost već neko vreme pita što se zbiva s robotaksijima koje, preko kompanije Prodžekt 3 mobiliti (Project 3 Mobility), Mate Rimac razvija s partnerima i uz državnu podršku. Pokušali smo da rasvetlimo najnoviji projekat koji je predstavljen na nekoliko stranih tehnoloških sajmova, a krajem oktobra je objavljeno i strateško partnerstvo s Enom, koja se bacila na projekte obnovljivih izvora energije, u vlasništvu „kralja plina“ Pavla Vujnovca.

Iz kompanije Rimac tehnolodži, odnosno podbrenda Rimac enerdži (Rimac Energy), poručili su da njihov sistem Sinestak (SineStack) „pomera granice onoga što baterije priključene na energetsku mrežu mogu da ponude korisnicima“. Ali, valja reći da još nije sertifikovan i tek treba da se dokaže na delu.

Zoran Miliša, predsednik Uprave Ena opskrbe, u telefonskom razgovoru za Forbes Hrvatska ističe kako razvoj projekta prate već dve godine te oko izrade prototipova, a ukoliko se potvrde očekivanja, uveren je da će Sinestak biti „revolucija u pravom smislu te reči“. Na pitanje o poređenju s Teslinim Megapekom on kaže da se radi o potpuno drugačijoj tehnologiji baterija koja će biti „cenovno povoljnija“, s većim brojem ciklusa punjenja i pražnjenja te „većom gustinom skladištenja energije po kvadratnom metru za 20-ak odsto“. Test će biti dva pilot-projekta u 2024. godini, jedan u Hrvatskoj i drugi u Nemačkoj, nakon što Sinestak prođe kroz proces sertifikacije i za njegovu primenu dobiju dozvole operatora prenosnih sistema u obe zemlje.

Izvan te dve kompanije teško je naći sagovornika na temu Sinestaka. Svi čekaju da vide šta će konkretno izaći 2025. iz pogona velike fabrike/kampusa koju Rimac Grupa gradi kod Svete Nedelje u blizini Zagreba, gde će biti i globalno sedište, kao i istraživačko-razvojni centar. Tu bi se, naime, osim električnog superautomobila Nevere te komponenti za druge proizvođače automobila, trebao „zarolati“ i misteriozni Sinestak, litijumsko-jonska baterija nove generacije namenjena za industriju i energetske kompanije.

Potražnja za baterijama će rasti

“Najava o inovativnom baterijskom sistemu za skladištenje energije privlači mnogo pažnje, delom zbog imena koje stoji iza najave, delom zbog najave o sasvim drugačijoj i revolucionarnoj tehnologiji. U ovom trenutku nema dovoljno informacija za komentirati proizvod s tehničke strane”, odgovara za Forbes Hrvatska Srećko Tamburović, istraživač u Odeljenju za obnovljive izvore energije, klimu i zaštitu okoline Energetskog instituta Hrvoje Požar (EIHP), “no svakako veseli videti najavu domaćeg proizvoda u području skladištenja energije. Očekivanja su vrlo visoka u pogledu kvaliteta i tehnološke naprednosti najavljenog proizvoda, a u budućnosti se očekuje kako će većom integracijom obnovljivih izvora energije rasti i potražnja za baterijskim sistemima”.

Očekivanja su vrlo visoka u pogledu kvaliteta i tehnološke naprednosti najavljenog proizvoda, a u budućnosti se očekuje da će većom integracijom OIE rasti i potražnja za baterijskim sistemima.

Srećko Tamburović, Energetski institut Hrvoje Požar

Obratili smo se i riječkoj kompaniji IE-Enerdži (IE-Energy) koja će kod Šibenika, u fabričkom krugu TLM-a, izgraditi prvi veliki hrvatski baterijski sistem koji će biti priključen na prenosnu mrežu i služiti za njeno uravnoteženje (za šta im je prošle godine odobrena i EU potpora od skoro 20 miliona evra), a baziraće se na Teslinim baterijama. U funkciji će biti u prvom kvartalu iduće godine, kako najavljuje Željko Šmitran, suosnivač kompanije, i to s kapacitetom od 10 megavata (22 megavat sata), a plan je da odmah nastave s gradnjom druge faze, proširenjem za još 50 megavata (110 megavat sati). Šta Šmitran kaže na performanse Sinestaka i da li bi ga primenili? „Zvuči obećavajuće. Svakako bi ga primenili, tim više jer je hrvatski proizvod“, odgovara diplomatski i bez ulaženja u detalje.

Efikasnije, duže, gušće…

Iz Rimac enerdži, koji vodi Vasim Sarvar Dilov (Wasim Sarwar Dilov), na naše pitanje u čemu je bitna razlika u odnosu na postojeća rešenja na tržištu, odgovorili su imejlom u nekoliko opštih tvrdnji: zbog visoke integracije invertera, više uskladištene energije će se moći efikasno iskoristiti; sistem je koncipiran s fokusom na znatno produžen vek trajanja; „energetska gustina nadmašuje konkurenciju, omogućavajući pružanje većeg kapaciteta skladištenja energije po kvadratnom metru“. Dizajn Sinestaka „obiluje manjim, fleksibilnijim i konfigurabilnim građevinskim blokovima“, napominju, pa je prilagodljiv za projekte s različitim prostornim ograničenjima i zahtevima.

Na molbu da uporede „energetsku gustinu“ Sinestaka s Teslinim Megapekom, odgovaraju da ne žele javno da iznose takve brojke: „Ono što možemo reći je da naša gustina energije premašuje Teslinu“. Mediji koji su izveštavali s Enerdži storidž samita u centralnoj i istočnoj Evropi (Energy Storage Summit CEE), održanog u Poljskoj, objavili su da je energetska gustina najavljene Rimčeve baterije 280 kilovatsati po kvadratnom metru, a to u Rimac enerdži nisu demantovali.

Na naše dodatno pitanje o „visokoj integraciji invertera“ kažu da to podrazumeva da njihovom sistemu treba manje prostora ili zemljišta nego oni trenutno postojeći, ali i da omogućava da imaju precizniju kontrolu nad baterijskim sistemom. U službenom se saopštenju Rimac enerdžija inače ističe da je vek trajanja sistema do čak 12.000 ciklusa (što bi, preračunato, značilo da traje 33 godine ako se dnevno puni/prazni) i omogućava više od 92 odsto efikasnosti baterije.

Cene velikih baterijskih sistema su visoke – uz to što „gutaju“ i prostor na koji se postavljaju – pa ih je u našem okruženju relativno malo izgrađeno. O ceni pak dovoljno govori i primjer IE-Enerdži čija će ukupna investicija težiti 70 miliona evra. No, takvi bi sistemi trebalo da omoguće da se varijabilna energija koja se dobija iz obnovljivih izvora stabilizuje te stoga i više primenjuje.

Rešenje za pikove proizvodnje

Hoće li, dakle, oni koji razvijaju rešenje početi da, u sklopu svojih projekata solarnih ili vetroelektrana, sve češće grade i baterijske sisteme, pa je Rimcu to tržište praktično osigurano? Vrlo verovatno, ali u baterije će se skladištiti tek manji deo proizvedene energije, u trenucima kada na tržištu ima viška, kako bi se potom plasirala kada je bude manjka (noću, ili kad ne duva vetar), te se tako izbegne situacija da veleprodajne cene električne energije odlaze u minus.

Podsetimo, letos je u Evropi na berzama električne energije, pa tako i na hrvatskoj berzi Kropeks (Cropex), u jednom trenutku zabeležena rekordno niska cena od -500 evra za megavatsat, što znači da se kupcima toliko plaćalo da preuzmu struju. Razlog tog „incidenta“ bila je velika proizvodnja iz vetroelektrana i solarnih elektrana.

„Baterije su kratkotrajna rešenja za pikove proizvodnje. Ne može se tako trajno skladištiti velika količina energije. Mi planiramo da u našim novim projektima 10-20 odsto proizvedene energije pohranjujemo u baterije, a moguće je da ih postavimo i u sklopu solarne elektrane Novalja s čijom gradnjom krećemo početkom 2024. godine“, objašnjava nam Bojan Reščec, menadžer za Hrvatsku u austrijskom RP Globalu, ujedno član Veća Udruženja za obnovljive izvore energije Hrvatske gospodarske komore. Prerano je, dodaje, da bi uopšte promišljao o vrsti baterijskog sistema koju bi ugradili.

Kako ipak ne postoji zakonska obaveza za gradnju baterija uz solarne ili vetroelektrane u Hrvatskoj, zanimalo nas je hoće li se to možda menjati. Iz Ministarstva gospodarstva nisu odgovorili ni na ponovljeni upit. Stručnjaci EIHP-a pak ukazuju da će dekarbonizacija elektroenergetskog sistema, bazirana na vetroelektranama i sunčevim elektranama, predstavljati izazov. Njihova ubrzana integracija dovodi, naime, do problema osiguranja stabilnosti elektroenergetskog sistema. Neke zemlje u regionu, poput Srbije i Grčke, pokušavaju da doskoče tome dajući prednost priključenja na mrežu hibridnim sistemima, a to su oni koji na lokaciji imaju i baterijski sistem. U takvim bi se slučajevima baterije bi trebalo koristiti za pružanje usluga operatoru sistema (na primer kao pomoć u osiguravanju stabilnosti sistema).

U Vujnovčevoj Ena grupi su o saradnji s Rimčevom kompanijom najavili u saopštenju da su „predani sprovođenju dodatnih projekata nakon pilot-faze, uključujući implementaciju do 1 GW sistema skladišta energije“, a govore i o planovima za tržišta u jugoistočnoj Evropi. O iznosu investicija se dosad, međutim, nisu izjašnjavali. Na naše pitanje upućeno Rimac enerdžiju, da li za proizvodnju baterijskog sistema računaju na finansiranje iz EU fondova, odgovor je da u ovom trenutku „nemaju konkretnih informacija da podele“.

Ivica Jakić: Baterije? Ne, treba nam vodonik

Energetski konsultant Ivica Jakić, ujedno i predsednik Hrvatskog udruženja za razvoj i primenu vodonikovih gorivnih ćelija (H2-Hydrogen Cell Croatia), na celu tu stvar sa skladištenjem električne energije gleda iz sasvim drugog ugla: baterije smatra tek privremenom alternativom, mogućom međufazom do potpune primene skladištenja električne energije proizvedene u obnovljivim izvorima u – vodonik.

„Baterije imaju problem jer s vremenom gube snagu. Takođe, one nisu ‘zelene’. Problem je njihova dekomisija, dakle šta s njima na kraju – one ostavljaju veliki trag u životnoj sredini. Obnovljivi izvori energije koji na taj način skladište energiju su samo prividno zeleni“, poručuje Jakić u razgovoru za Forbes Hrvatska. Štaviše, baterije su po njemu „autgoing“ strategija za EU, zbog toga što Evropa nema dovoljno sirovina za proizvodnju baterija te ona time samo jača svoju zavisnost od Kine, Indije i drugih. „Rimac je ozbiljna hrvatska kompanija, ali bi se morala okrenuti prema vodoniku. Takođe, Neveru bi trebalo da pokreće vodonik“, poručuje ovaj konsultant.

Baterije s vremenom gube snagu. Takođe, nisu zelene. Problem je njihova dekomisija.

Ivica Jakić, konsultant za energetiku

Da je zeleni vodonik (onaj proizveden iz obnovljivih izvora energije) već vrlo zanimljiv onima koji razvijaju projekte potvrđuje nam Reščec iz RP Globala, poručujući da „vrlo konkretno rade na promociji korištenja vodonika u Hrvatskoj kako bi jednog dana imali kome da ga plasiraju”.

Hrvoje Dorotić, istraživač u Odeljenju za obnovljive izvore energije, klimu i zaštitu životne okoline EIHP-a, kaže pak da su baterije „relativno jednostavno i logično rešenje, ali ne predstavljaju i najjeftinije rešenje“, dok se električna energija može skladištiti u različitim oblicima, pri čemu je najefikasnije pretvaranje u toplotnu energiju putem dizalica topline u kombinaciji s toplotnim rezervoarima.

Nije nužno, ali možda postane isplativo

Ukratko, energetska tranzicija uz koju ide nužnost skladištenja zelene energije nije nužno vezana s razvojem super baterija. No, s većom integracijom obnovljivih izvora energije u mrežu može se očekivati da će se stvoriti tržišni uslovi, kako napominje Minea Skok, u kojima će investitorima visina investicije u baterijske sisteme postati isplativa.

“Premda baterijski sistemi za investitore predstavljaju dodatan trošak, kod mogućih operativnih ograničenja, kao i zbog sve češće pojave negativnih cena na tržištu te radi mogućih dodatnih prihoda od pružanja usluga operatoru, samim investitorima u obnovljive izvore će postati interesantno da koriste postrojenja za skladištenje energije i time svoju predaju električne energije u mrežu učine fleksibilnom”, zaključuje.

Na kraju recimo da za Teslinim Megapekom, koji se sada proizvodi u Kaliforniji, na tržištu vlada velika potražnja, a kompanija zbog toga planira da otvori i novu fabriku u Šangaju, kako je proletos na Tviteru (X) objavio Ilon Mask. Svaka jedinica Megapeka, koji je Tesla počela izbacivati na tržište još 2019. godine, može da skladišti tri megavat sata energije (što je dovoljno za jednosatnu potrošnju oko 3.600 domaćinstava, kako su izračunali), a te se jedinice koje izgledaju kao kontejneri mogu „beskonačno“ (i brzo) slagati i povezivati do željenog kapaciteta, uz jamstvo koje se proteže i do 20 godina. Na sličan način, kao elementi (nisu baš mega, 790 kilovat sati) koji se spajaju u željeni sistem, funkcionisao bi i Sinestak, ali još je daleko od tržišta i stoga komparacije.

Gordana Grgas, novinarka Forbes Hrvatska