Srbija ima neverovatnu gejming industriju, kao i takse i poreze koji je sputavaju

Gejming industrija u Srbiji iako mlada, za svega nekoliko godina uspela je da se razvije i pozicionira kao jedna od najperspektivnijih grana IT sektora.

Da industrija video igara stabilno raste pokazuje i poslednje istraživanje Asocijacije industrije video igara Srbije (SGA). Procenjuje se da u sektoru video igara radi više od 2.500 ljudi, a video igre pravljene u Srbiji prihodovale su 150 miliona evra tokom 2022. godine, a kupljene su ili preuzete 100 miliona puta širom sveta.

Podaci za minulu godinu biće poznati u aprilu, kada se obavljuje novi izveštaj.

Domaći gejming ekosistem trenutno čini 140 kompanija, a glavni razvojni centri su Beograd, Novi Sad i Niš. Najtraženije pozicije u ovoj oblasti su producenti, menadžeri i stručnjaci za monetizaciju.

Sve je više timova koji rade ne samo na igrama, već i na pružanju usluga i razvijanju alata koji postaju ključni deo industrije, a vidljivo je sve veće prisustvo globalnih giganta industrije koji na tržište ulaze kroz akvizicije i ulaganje u startape.

Ovo bi ukratko bio aktuelni „presek stanja” gejming instrije u Srbiji.

A šta su izazovi na putu daljeg rasta u ovoj grani za Forbes Srbija govori izvršna menadžerka SGA Kristina Janković Obućina, kao i predstavnici timova koji su privukli veliku pažnju stranih izdavača zahvaljujući igrama koje su razvili.

Mobilne igre dominiraju

Janković Obućina kaže da globalno mobilne igre nastavljaju da dominiraju, kako u smislu zarada, tako i broja ljudi koji ih igraju, a takve trendove prati i Srbija gde više od 60 odsto kompanija iz ovog sektora proizvodi upravo takve igre.

„Neke od njih su najigranije globalno u svojim žanrovima, poput Nordeusove igre Top 11 koja je već duže od decenije najigranija mobilna sportska igra. Osim toga igrači uvek vole manje, eksperimantalne igre nezavisnih studija, pogotovo zbog toga što polako dolazi do zasićenja visokobudžetnim projektima. Tu je takođe prilika za mlade developere iz Srbije“, kaže sagovornica Forbes Srbija.

Kada je reč o tome da li raste broj kompanija iz naše zemlje koje su uspele da plasiraju svoje igre na globalno tržište i da li one uspevaju da prihoduju dovoljno da mogu da proširuju timove i rade na novim igrama, Obućina kaže da najviše raste broj manjih timova i studija čije su igre još uvek u fazi razvoja, dok veće kompanije stalno rade na novim igrama.

„Ako pogledamo rast do sada, svi oni prihoduju dovoljno da mogu da ulažu u nove igre i da proširuju tim tamo gde je potrebno“, ističe sagovornica.

Vidljivo je sve veće prisustvo globalnih giganta industrije koji na tržište ulaze kroz akvizicije i ulaganje u startape.

Kristina Janković Obućina ukazuje da je uglavnom reč o velikim akvizicijama domaćih kompanija koje su godinama uspešno radile.

Tako su na naše tržište došli Take2Interactive, Playrix, Epic Games i Embracer Group. Ono što je, kako navodi, najvažnije je da su celokupni timovi i rukovodstvo ostali “domaći”. Pored njih, studio je u Beogradu otvorio i Ubisoft, koji sada zapošljava više od 150 talenata.

Dosta radnih mesta, ali kako ih popuniti

Još početkom 2023. saopšteno je da u ovoj industriji ima više od 300 otvorenih radnih mesta za nove talente, ali i da je upitno da li će ona uspeti da budu popunjena. Šta je problem?

Potražnja je ogromna, ali zbog prirode ovih specijalizacija, obrazovanju je teško da ide u korak sa njime, objašnjava sagovornica Forbes.

“Najčešći razlozi za ovo su spor proces akreditacije novih programa, finansije, i nedostatak nastavnog kadra. Takođe, alati, odnosno softveri koji se koriste u industriji, menjaju se ekstremno brzo, ali pomaka u poslednje vreme ipak ima”, kaže ona.

Sagovornica navodi da za neke pozicije ima najviše otvorenih oglasa, a to su uvek različite vrste programerskih i umetničkih rola.

Drugo, postoje i pozicije za koje je najteže naći adekvatne ljude, a neophodne su za razvoj jedne video igre, a to su trenutno sve vrste producenata, menadžera i stručnjaka za monetizaciju – koji prave biznis strategije za igre koje su besplatne, a zarađuju najčešće preko reklama ili kupovina unutar igre ili aplikacije.

Izazovi

Ono što je takođe izazov u ovoj branši za mlade timove je poznavanje biznis dela industrije.

Marketing, upravljanje projektima, izlazak na tržište, traženje investicija – sve su to stavke koje jedan gejming studio takođe mora da savlada, pored toga što moraju da rade na samoj igri.

Da je industrija video igara sve popularnija među mladim tehnološkim preduzetnicima i da sve veći broj njih prepoznaje njen potencijal pokazuje i to što veliki broj igrica koje su razvili korisnici mogu da probaju na Steam-u, najpoznatijoj gejming platformi za preuzimanje video igara, dok za neke već postoji interesovanje američkih izdavača koji finansijski podržavaju izlazak igre na tržište, a kasnije i samu promociju.

Tek sledi razvoj gejming industrije u Srbiji

Phobos, Bohemian Pulp i Shosha Games tri su autentična gejming startapa koji su prisutni na ovoj platformi.

Njihovi predstavnici veruju da potencijal gejminga leži u tim malim timovima koji imaju perspektivu da se probiju na svetsko tržiste i ostvare veliku dobit.

Nastupili su i na Gamescom- najvećem gejming sajmu na svetu održanom u Kelnu u avgustu prošle godine, gde su izazvali veliko interesovanje publike, ali i brojnih investitora i izdavača.

Ivan Koroknai iz tima Phobos kaže za Forbes Srbija da smatra da u Srbiji tek dolazi talas razvoja u gejming industriji i da se to ogleda u sve većem broju startapa i projekata koji nastaju, a takođe i broju programera, kreativaca, i raznih drugih kadrova koji neretko zamenjuju svoje uspešne karijere u drugim industrijama, karijerama u gejmingu.

Inspiracija za igru koju su oni razvili – Cloudburst proizašla je iz želje da se igračima da prilika da učestvuju u igri bez obzira na nivo svojih sposobnosti i znanja, a da i dalje bude zanimljiva i nagrađujuća.

Ova video igra mešavina je battle royale i survival žanrova koja igračima pruža brojne mogućnosti za igranje u borbi protiv drugih igrača ili mašina, u velikom otvorenom svetu koji se istražuje satima.

Ovakve vrste igara uglavnom prave veliki studiji, po čemu se Phobos, kao mali tim, izdvaja na svetskoj gejmerskoj sceni.

Trenutno njihov tim čini devet članova, razvoj igre je i dalje u toku i ušao je u treću godinu.

Priča da je prisustvo na Steam-u kao vodećoj platformi za distribuciju digitalnih igara “dramatično” povećalo vidljivost njihove igre.

„Interesovanje izdavača se značajno povećalo nakon što smo se pojavili na Steam-u.

Neki od izdavača koji su nas kontaktirali su izrazili interesovanje za partnerstvo, što bi moglo da uključi marketing, distribuciju i finansiranja daljeg razvoja igre. Sve ovo značajno doprinosi daljem rastu i uspehu naše igre“, kaže on.

Kako do finansijske podrške

Budući da se kao jedan od izazova u ovoj branši navodi pristup izvorima finansiranja, ovaj startap je uspeo da finansijsku podršku za razvoj dobije učešćem u programu Raising starts Naučno-tehnološkog parka Beograd.

Kroz prva tri ciklusa ovog programa koji se realizuje uz podršku Vlade Švajcarske podržano je šest gejming startapa, dok je u prvoj fazi poslednjeg, četvrtog ciklusa podržano njih četiri.

U timu Phobos kažu da im je pored finansijske podrške koja je bila ključna za razvoj projekta, program pružio i dodatno znanje o tome kako se uspešno gradi startap.

„Jedan od najznačajnijih aspekata programa bio je fokus na edukaciji u vezi sa poslovanjem, od ključnih elemenata vođenja startapa, uključujući poslovno planiranje, upravljanje rizicima, strategije marketinga i prodaje, do važnosti izgradnje održivog poslovnog modela. Ovo znanje nam je omogućilo da strast prema gejmingu pretvorimo u održiv biznis. Posebno nam je važno mentorstvo koje je program pružao, gde smo sa iskusnim mentorima koji su nas vodili kroz izazove sa kojima se suočavamo i pomogli da razvijemo temeljne strategije, a takođe da se bolje pripremimo za buduće izazove. Ovo iskustvo nas je učinilo snažnijim i spremnijim da se suočimo sa realnošću poslovanja na tržištu gejminga”, priča sagovornik.

Nakon učešća u programu, uspeli su da osiguraju dodatno finansiranje od Fonda za inovacionu delatnost kroz mini-grant program, što je bilo ključno za dalji razvoj i omogućilo da unaprede tehničke aspekte igre, prošire tim i unaprede marketinške aktivnosti.

Učešće na sajmu Gamescom

Učešće na Gamescom sajmu u Kelnu od velike koristi bilo je i timu Shosha Games koji je razvio igru “Water Me & You” koja se igra u paru.

Igrači prolaze kroz post-apokaliptičan svet u kome igraju kao poslednja kapljica vode na svetu i jedno malo seme. Igra je namenjena svakome ko voli da luta i istražuje magične, nove svetove, zabavi se, ali i da razmišlja o ozbiljnijim temama, o svetu u kome se nalazimo i u kome bismo mogli da se nađemo, objašnjava Nikola Šoškić iz ovog tima ideju.

Tokom Gamescom sajma u Kelnu, 3.600 učesnika je imalo priliku da ekskluzivno proba video igru, a zabeleženo je i 400.000 pregleda na Steam-u, koja je samo za ovu priliku bila dostupna učesnicima.

Samu ideju razvijaju već dve godine. Njihov tim ima sedam članova, većina su prijatelji još iz detinjstva od kada su gajili želju da naprave svoj studio, a pobeda na Hakatonu za gejming ih je pogurala da zaista krenu u tu avanturu.

Kažu da su uspeli da se povežu sa 40-ak pablišera (izdavača).

Visoki porezi, takse i druge prepreke

“Generalno ta povezivanja imaju uticaja godinama kasnije. Neretko se dešava da pablišeri ili investitori prate agilnost i istrajnost nekog tima niz godina, tako da upoznavanje ove godine potencijalno može da nam donese veliki uspeh za tri ili pet godina”, kaže sagovornik.

Već neko vreme ukazuje se i na brojne prepreke u ovoj oblasti među kojima je nedostatak kadra, visoki porezi, što sprečava timove da otvore DOO i zapošljavaju ljude na puno radno vreme. Spominjalo se i dvostruko oporezivanje sa SAD-om, komplikovane i skupe carinske procedure, poreske olakšice koje nisu prilagođene industriji i kompleksne birokratske procedure.

Nikola Šoškić kaže da su se suočili sa svakim od tih problema kao i većina njihovih kolega koji pokušavaju da održe nezavisni studio.

“Što se tiče poreza, taj izazov tek treba da prevaziđemo, zato što po nekoj gruboj proceni, oko 60% od prodaje igara gubimo zbog različitih taksi. Generalno bitan činilac u našem prevazilaženju problema, od poreskih olakšica do implementacije onlajn sistema u igru je gejming zajednica. Preko kanala SGA smo upoznali zaista puno ljudi koji su uvek bili tu da nam pomognu i upute nas na pravo mesto,”, kaže Nikola.

Najveći izazov za tim u ovom poduhvatu ipak bilo je kako naći balans između tehnoloških i kreativnih problema sa kojima se susreću.

“Za svaku kreativnu odluku moramo dobro da procenimo da li je moguće ostvariti je tehnički i da li nam se isplati vremenski.  Takođe tih prvih godinu ipo dana dok nismo imali nikakvu finansijsku podršku niti generalno bilo kakvu potvrdu da radimo nešto smisleno, veliki je izazov bio održati tim na okupu i ostati konstantan u radu. Iako teško, to vreme dok smo radili na čistu volju je značajno ojačalo tim i povećalo naš zajednički potencijal”, navode.

Pravljenje video igara je kompeksan biznis

Njihove kolege iz tima Bohemian Pulp razvijaju „Let Bions Be Bygones“ detektivsku video igru, osmišljenu kao future-noir triler. Namenjena je korisnicima koji vole pripovedanje i rešavanje problema.

Počeli su da je razvijaju tokom korone, a atraktivna grafika je ubrzo privukla pažnju ljubitelja indie (nezavisnih) igara, te ubrzo potom i izdavača, MicroProse.

Kako priča predstavnik tima Đorđe Marković, u ovaj poduhvat najpre se upustio sam, a razvoj igre se potom odužio.

„Vremenom sam shvatio da mi treba pomoć i da moram nekako da dođem do dodatnih finansija kako bih sa timom, koji sada broji ukupno pet članova, završio projekat. Nadamo se da ćemo je za dva do tri meseca završiti i moći da lansiramo na globalno tržište“, navodi.

Učestvovanjem u akceleratorima Raising Starts i Start Smart Fonda za inovacionu delatnost kaže pomoglo im je da u godinu dana prerastu iz tima od troje entuzijasta u kompaniju od pet članova zaposlenih na puno radno vreme.

Učešće u ovakvim programima preporučuju svima koji su u početnim fazama razvoja, jer su, tek kada su se našli u programu, shvatili koliko je pravljenje video igara u stvari ozbiljan i kompleksan biznis.

I za njihovu igru postoji zainteresovanost igrača.

Tokom prvih mesec dana, od kada su u oktobru na Steam platformi objavili demo (probnu verziju) igre, 11.800 korisnika je preuzelo.

U ovom timu navode da imaju utisak da je ekosistem stvaranja video igara u Srbiji sve jači i da postoji dosta perspektivnih timova koji se ‘krčkaju’.

Kada je reč o tome kako je mladom timu na putu razvoja i kako se snaći i odgovoriti na izazove Đorđe ukazuje na to da ipak postoje neke olakšice koje, na primer, mogu da se koriste za DOO koji razvija video igre, jer se smatraju inovativnom delatnošću.

Te olakšice uključuju podršku za istraživanje i razvoj, kao i olakšice za osnivače inovativnih delatnosti.

Tu su i umanjenja poreza na kraju godine za kompanije koje imaju registrovanu intelektualnu svojinu.

“Napravili smo puno grešaka, ali smo ih, uz mnogo napora i pomoć iskusnog knjigovođe uspeli rešiti bez posledica. Najveći problem je što je sve ovo veoma novo i lako je napraviti greške u primeni olakšica. Mislim da je potrebno više edukacije, podrške i jasnijeg definisanja pravila. Preporučujem pažljivo biranje knjigovodstvene agencije sa iskustvom u sprovođenju ovakvih olakšica jer kada se dobro sprovedu, daju veliku uštedu i podršku razvoju”, ističe sagovornik Forbes.