Šta su osmislili mladi naučnici na Forbes listi 30 ispod 30: Zelenija plastika, bezbedniji AI i kuće na Marsu
Istraživači, inženjeri i preduzetnici otkrivaju i osmišljavaju nova rešenja u svim oblastima, od subatoma do zvezda.
Luna Ju (Luna Yu) shvata da suočavanje sa jednom od najvećih industrija na svetu, plastikom, predstavlja izazov. „Mislim da je ključ ponuditi nešto što nijedan drugi proizvod ne može“, kaže dvadesetdevetogodišnjakinja.
Tu dolazi do izražaja njena kompanija, Dženesis bajoindustriz (Genecis Bioindustries). Njeni bioreaktori koriste bakterije za pretvaranje otpada od hrane u upotrebljivu plastiku. Ta plastika ima prednosti u određenoj primeni, na primer u medicinskoj industriji, a da ne spominjemo da se biorazgrađuje tokom samo nekoliko godina, umesto nekoliko decenija ili vekova.
Trenutno, Dženesis, koji je prošle godine ostvario prihod od pet miliona dolara, uglavnom proizvodi sirovine za proizvođače medicinskih uređaja i kozmetičku industriju. Ali ona ima veće planove.
Sledeće godine, kompanija planira da ponudi vlastitu liniju potrošačkih proizvoda u oblasti hrane i pića. I ima one koji veruju u njih – kompanija sa sedištem u Torontu prikupila je 17 miliona dolara investicija od Amazona i Khosla Ventures.
Ju je samo jedna od pionira na ovogodišnjoj listi 30 ispod 30 u oblasti nauke. Forbes već više od decenije ističe mlade naučnike, inženjere i preduzetnike uz pomoć nominacija koje stižu od šire javnosti.
Kandidate je ocenjivao žiri u kojem su bili Ritu Raman, docentkinja mašinskog inženjeringa na MIT-u i alumni liste 2018; Baratunde Kola (Cola), osnivač startapa za nauku o materijalima Karbis (Carbice); i Džošua Model (Joshua Modell), docent na Univerzitetu Džons Hopkins (Johns Hopkins) koji se fokusira na Krispr (Crispr) istraživanje.
Ju nije jedina na listi ove godine koja je fokusirana na održivost. Tu su i Tomas Storvik (Thomas Storwick), 27, i Keli Zeng (Kelly Zheng), 28, čija kompanija Koustal karbon (Coastal Carbon) koristi satelitske snimke i veštačku inteligenciju kako bi pomogla uzgajivačima algi da dobiju karbonske kredite.
Zatim tu je Eliot Čeng (Elliot Chang), 29, čija je kompanija Eion nedavno prikupila 12 miliona dolara u seriji A kako bi ubrzala razvoj svog poljoprivrednog mineralnog proizvoda, koji prirodno hvata ugljen-dioksid iz atmosfere.
I ne zaboravimo Metjua Klarka (Matthew Clarke), 29-godišnjeg docenta na Univerzitetu Ilinois-Šampanj, čija istraživanja se fokusiraju na dizajn održivijih letelica, koje su inače veliki izvori emisije ugljenika.
Kad već pominjemo nebo, lista ove godine takođe sadrži nekoliko inovatora fokusiranih na svemir. Uzmite na primer Serđa Galučija (Sergio Gallucci), 28, čija kompanija Skaut spejs (Scout Space) pomaže satelitima da se bolje kreću kroz sve veću gužvu u Zemljinoj orbiti, pomoću senzora i autonomnih sistema navigacije. Tu je i Kler Laki (Clare Luckey), 29, koja zajedno sa timom u NASA planira prva ljudska staništa na Marsu. A na Harvardu, Hao Geng, 29, istražuje kvantnu gravitaciju i fiziku koja stoji iza crnih rupa.
Geng nije jedini fizičar na listi. U njegovom susedstvu, u Kembridžu na MIT-u, Kari Ćezaroti (Cari Cesarotti), 28, sarađuje sa kolegama na novom tipu sudarača čestica koji bi mogao pomoći da se razreše neke ključne misterije o subatomskoj fizici.
Zatim tu je Barat Kanan (Bharath Kannan), 28, čija je kompanija Atlantik kvantum (Atlantic Quantum) prikupila devet miliona dolara za razvoj novog tipa arhitekture za kvantno računarstvo. Tu je i Tomas Gonzales Roberts (Thomas González Roberts), 29, koji koristi principe fizike da prati satelite u orbiti i osigura da se pridržavaju međunarodnih pravila. Njegovi podaci informišu donosioce odluka u Ujedinjenim nacijama, Vazduhoplovstvu SAD i Kongresu o tome kako upravljati poslednjom granicom.
Aleks Knap, Kejt Gamon i Kejti Dženings, novinari Forbes