Startap Dodola razvija “AI dadilju” za negu kućnih biljaka
Gajenje biljaka u kućnim uslovima utiče na poboljšanje estetike stanova, a takođe je i korisno jer one smanjuju i nivo ugljendioskida i proizvode kiseonik.
Ipak, gajiti biljku i održavati je nije uvek jednostavan posao i podrazumeva i neke obaveze. Svi oni koji gaje biljke brinu uglavnom da li biljka ima dovoljno svetlosti, koliko joj je tačno vode potrebno, koje su razlike u nezi biljaka ako je biljka u kući ili na terasi i slično.
Takođe, ne manje bitna dilema i briga je to ko će brinuti o njihovoj biljci dok su na odmoru.
Imajući sve to u vidu grupa inženjera okupljenih u startapu Dodola, koji su i sami pasionirani ljubitelji biljaka, ali i godinama u “startap vodama“, odlučila je da pronađe rešenje.
Svesni izazova koje vlasnici biljaka susreću, želeli su, kako kažu, da stvore rešenje koje čini brigu o biljkama jednostavnom i pristupačnom.
Tako su osmislili uređaj koji su takođe nazvali Dodola, sa idejom da poput božanstva iz staroslovenske mitologije, pomaže biljkama da rastu i ostanu zdrave.
Dadilja za biljke
Zahvaljujući senzorima i komunikacijom putem mobilne aplikacije ideja im je da to bude svojevrsna „dadilja biljke 24/7”.
Dodola je startap, koji je u finalnoj fazi testiranja prototipa, a lansiranje uređaja planirano je na Kikstarteru ove godine.
Ovaj uređaj dizajniran je za efikasnu brigu o kućnim biljkama, i kao takav pruža funkcije automatskog zalivanja, praćenja svetlosnih uslova i detekcije bolesti biljaka, objašnjava jedan od osnivača startapa Ivica Đorđević.
Sam uređaj sastoji se iz dva dela – jedan je sam uređaj, koji sadrži komponente neophodne za upravljanje životnim ciklusom biljke, a drugi je modularni rezervoar za vodu.
Na uređaju je predviđena i kamera koja ima višestruku ulogu. Jedna je da putem AI softvera prepozna koja vrsta biljke je u pitanju da bi podesila podrazumevani plan zalivanja.
Jednom kada je plan podešen, koriste se i svi ostali podaci prikupljeni od senzora, da se prilagodi svakoj pojedinačnoj biljci i njenim potrebama.
Kamera će pratiti promene na biljci, koje mogu nastati usled previše ili premalo vode, nivoa osvetljenja koji biljka dobija i da se sve to upari sa podacima koje daju senzori.
Kako izgleda i šta sve može Dodola
Predviđeno je da senzori mere vlažnost zemljišta, temperaturu zemljišta i vazduha, nivo ugljen-dioksida, kao i pH nivo zemljišta. Svi ovi podaci koriste se za dodatno podešavanje zalivanja, ali i dobijanja informacija oko uslova u kojima se biljka nalazi.
Na primer, ako je biljci potrebno više svetla, korisnik može da premesti biljku, ali i da ugradi jedan od brojnih dodataka koje pravimo, u ovom slučaju mini led lampe koje pružaju dodatno svetlo koje biljci nedostaje, objašnjava sagovornik.
Poslednja, a veoma bitna funkcija kamere je prevencija bolesti. Kamera putem istog AI softvera može u ranoj fazi da detektuje oboljenje ili infestaciju, te da predloži način kako da se biljka spasi.
“Još jedna, a nama veoma važna karakteristika uređaja, nastala je usled naše želje da se smanji ugljenični otisak i, generalno, pomogne u spašavanu naše planete. Uređaj će se u potpunosti praviti od reciklirane plastike, koja inače završava na otpadima i u okeanima. Napajaće se strujom iz recikliranih baterija, a koje korisnik može da puni putem ugrađenih solarnih panela”, priča Nebojša Satarić, suosnivač tima i mašinski inženjer.
Ivica Đorđević objašnjava da su trenutno u fazi intenzivnog testiranja prototipa, pre svega, rada pojedinačnih senzora, sa fokusom na optimizaciji performansi.
Sledeći koraci su poboljšanja na osnovu povratnih informacija korisnika i priprema za Kikstarter kampanju.
Trenutno inženjerski tim testira različite senzore, odnosno kompaktnost uređaja i smanjivanje njegovih gabarita, ali prvenstveno preciznosti podataka koje senzori vraćaju.
Testiramo baterije i solarne panele, kako bismo uređaju omogućili što veću autonomiju, odnosno što više smanjili potrebu da se baterija povremeno napaja iz mreže, dodaje.
IoT čip koji će komunicirati sa mobilnom aplikacijom je takođe deo testa.
“Možemo reći da je sve ovo već uspešno testirano, i da se sada pre svega rade fina podešavanja i optimizacija u cilju smanjenja uređaja i troškova proizvodnje. Pored hardverskog dela, testirali smo AI deo softvera, koji je partnerski poduhvat sa jednim češkim startapom – njihov je razvoj, dok smo mi partner u treniranju softvera i snabdevanju podataka na osnovu kojih on uči. Reč je o veoma naprednom AI sistemu koji ima sposobnost da na osnovu slike koju dobija sa kamere uređaja u realnom vremenu vraća sve neophodne informacije. Ne samo vrstu biljke, već i njeno stanje, potencijalna oboljenja ili infestaciju”, priča sagovornik.
Preciznost AI dela softvera je na veoma visokom nivou – više od 95% kaže Đorđević i dodaje da inženjerski tim sada razmišlja da li bi pored kućnih biljaka u budućnosti mogao da radi i na većim poljoprivrednim gazdinstvima.
Mobilna aplikacija
Nedostaje i mobilna aplikacija čija je specifikacija završena, partner za razvoj pronađen, a MVP verziju očekuju do kraja godine.
Aplikacija će praktično omogućiti korisnicima da prate status svojih biljaka, postave individualne profile za svaku biljku, i automatski prilagode uslove zalivanja i osvetljenja prema potrebama biljke, objašnjavaju u timu Dodola.
Mobilna aplikacija će omogućiti da ima kontrolu nad životom svoje biljke, bez obzira na to gde se nalazi. Tako je ideja da korisnika obaveštava i o stanju samih uređaja, kao što je nivo baterije, nivo vode u rezervoaru, ispravnosti senzora i slično.
Predviđeno je da zahvaljujući aplikaciji dobije savete kako da reši nepredviđene situacije kada biljka ne napreduje dobro.
Ako bismo hteli da ukratko opišemo takozvani “use case” jednog uređaja to bi izgledalo ovako:
“Korisnik bi u svoju saksiju ubacio uređaj, napunio rezervoar vodom i presadio biljku. U mobilnoj aplikaciji, korisnik bi odabrao opciju povezivanja uređaja i povezao svoju Dodolu s njom. Dodola bi tada pokrenula sve svoje senzore, za početak prepoznala biljku, procenila njeno vizuelno stanje odnosno da li je biljka ispravno zalivana, kao i da li dobija dovoljno svetla, procenio zdravlje biljke, a onda analizirao i vlažnost zemljišta, temperaturu, kao i kiselost zemljišta putem senzora za pH vrednost”, objašnjava Đorđević.
Koristeći sve ove podatke, uređaj će početi da zaliva biljku i prilagođava zalivanje na osnovu ponašanja biljke i promene uslova.
Veza sa biljkom i za vreme odmora
Aplikacija će imati i “Vacation” mod, gde će uređaj znati da je korisnik na odmoru i da ne može promptno da reaguje, te će sa povišenom pažnjom pratiti biljku i izveštavati korisnika.
Na ovaj način, korisnik je u konstantnoj vezi sa svojom biljkom, bez obzira na lokaciju.
Plan je da deo aplikacije bude i svojevrsna društvena mreža, gde će korisnici moći da dele fotografije svojih biljaka, ali i da traže ili dele savete sa drugim korisnicima.
Kao plan daljeg unapređenja ponude, već su krenuli da testiraju dodatke za uređaj poput prskalice, koja bi simulirala kišu, odnosno vlažila visoke delove biljke. Đorđević kaže i da će aplikacija korisniku davati i podatke u eliminaciji ugljendioksida, kao i količini generisanog kiseonika.
Kikstarter za lansiranje uređaja
Tim inženjera planira lansiranje uređaja na Kikstarteru ovog proleća, a ovu kraudfanding platformu mnogi startapi vide kao mesto gde mogu doći do dodatnih sredstava.
„Za početak, dobro organizovana Kikstarter kampanja služi za pravu, tržišnu validaciju proizvoda pre pokretanja proizvodnje. Uspeh kampanje, podrazumeva i dokaz koncepta, tj. potvrdu potrebe takvog uređaja na tržištu”, kaže Đorđević.
Drugi aspekt, bitniji od samih sredstava koja se prikupe tokom Kikstarter kampanje su i prvi korisnici, a samim tim i prvi feedback i pre serijske proizvodnje i prilika za dalje unapređenje proizvoda na vreme.
“Analizirajući kompatibilne ciljne grupe, kao i proizvode, te kroz partnerstvo sa nekima od njih, sa priličnom izvesnošću očekujemo između tri i pet miliona dolara prihoda od ove kampanje”, kaže Đorđević.
Plan tima nakon kampanje je posvećenost proizvodu, odnosno angažovanje svih članova tima, kao i zapošljavanje dodatnih ljudi kako bi se započela prodaja, prevashodno iz oblasti hortikulture, marketinga, informacionih tehnologija.
Pripreme za Kikstarter kampanju uveliko su počele. Do sada je u okviru kampanje više o 1.500 potencijalnih kupaca uređaja ostavilo svoje podatke, kako bi bili prvi korisnici Dodole.
„Takozvana „pre-order“ opcija je i dalje dostupna na veb sajtu, i za sve koji se pre Kikstarter kampanje pretplate, cena uređaja će biti povoljnija u zavisnosti od paketa – od 125 do 150 dolara, dok će se tržišna cena utvrditi nakon kampanje“, objašnjava Đorđević.
Startap je u intenzivnim pregovorima i sa domaćim i sa regionalnim fondovima oko finansiranja kampanje. Ideja je da se rezultat Kikstarter kampanje iskoristi kao dokaz da je proizvod potreban tržištu, da se steknu inicijalni korisnici, kao i da se obezbede sredstva za lansiranje uređaja.
Ekipa koja razvija Dodola uređaj cilja na tržište SAD, upravo zbog toga što većina Kikstarter projekata bude podržana upravo sa tog tržišta.
Ipak, kako je ideja da se uređaj prodaje onlajn, praktično ceo svet je tržište, ističe sagovornik Forbes Srbija.
Plan je da se kampanja organizuje već u maju 2024, a do kraja godine pokrene serijska proizvodnja uz plan da se tokom 2025. obezbede kapaciteti proizvodnje od minimum 10.000 uređaja mesečno.
Već sada, tim radi na narednim koracima, koji predviđaju dodatke za Dodolu poput specijalizovane saksije, prskalica, veštačkog osvetljenja kao i na testiranju mnogih drugih ideja.
Kada je reč o tome da li ovakva ili slična rešenja postoje u svetu, Đorđević kaže da postoje, ali se Dodola izdvaja ipak svojim kombinovanim pristupom automatskog zalivanja, praćenja svetla i detekcije bolesti biljaka, nizom senzora koji omogućavaju da svaka pojedinačna biljka dobija tretman prilagođen njoj i uslovima u kojima živi.
Ko čini Dodola tim
Inženjerski tim, inače stacioniran u Kruševcu, čine mašinski inženjeri Nebojša Satarić i Milomir Zekanović, kao i elektroinženjer Miloš Lazarević.
“Možemo se pohvaliti time da su oni u dosadašnjoj karijeri imali puno uspeha u dizajniranju proizvoda za globalna tržišta. Na primer, jedan jedini satelit ikada dizajniran u Srbiji, a koji danas kruži oko naše planete, njihovo je delo”, kaže Ivica Đorđević.
Đorđević predvodi biznis deo tima u Beogradu, a iza sebe ima više od 20 godina na konsultantskim i menadžment pozicijama. Član biznis dela tima je i Sonja Drenča, sa višegodišnjim iskustvom u razvoju poslovanja.