Startap Seabin – genijalni spasioci okeana iz Australije

Verovatno ste videli negde na društvenim mrežama kako specijalna kanta za otpatke usisava smeće u moru. Projekat Seabin je dete dvojice Australijanaca, Endrua Turtona i Pita Čeglinskog, koji su kreirali uređaj koji radi na prikupljanju smeća duž obale. V5 je njihov prvi komercijalni Seabin i filtrira 262,8 miliona litara vode godišnje. Jedinica je prvobitno bila dizajnirana isključivo za plutajuće dokove, nakon čega su napravili i drugi komercijalni Seabin 6.0, koji filtrira 481,2 miliona litara vode godišnje, a koji osim na plutajuće dokove, može da se instalira i i na fiksne, poput betonskih zidova, pristaništa i stubova.

Kako i zašto?

Otpad u okeanima odavno je jedna od najozbiljnijih pretnji po zdravlje našeg ekosistema. Ustvari, postoji ostrvo smeća dva puta veće od države Teksas koje pluta u severnom Tihom okeanu. U svakom od većih okeana postoje i drugi „rajevi“ za smeće. Ove „instalacije nemara“ koje je napravio čovek svake godine ubiju veliki broj morskih ptica, delfine i druge morske sisare po istraživanju najrelevantnijih svetskih naučnika.

Najveći izvor zagađenja? Mi. Hiljade tona smeća i otpada svakodnevno pronađu put u okean, preko marina, farmi, motornih vozila duž obala.

Seabin funkcioniše kao uređaj za filtriranje akvarijuma, ali umesto da se fokusira na par litara vode, Seabin može da očisti čitave luke i marine. Kako radi?

Ulje, plastika, peleti

Povezan je sa pumpom za vodu koja usisava bilo koje plutajuće smeće koje se zatim zarobljava unutar mrežaste vreće. Voda se šalje sa druge strane pumpe, bez smeća. Svaka jedinica koristi električnu podvodnu pumpu, koja se napaja ili standardnom strujom ili solarnom energijom ako postoji odgovarajuća infrastruktura. Električna potrošnja V5 je oko 2,20 američkih dolara dnevno, a za model 6.0 oko 3,70.

Seabin takođe ima opcioni sistem za uklanjanje ulja. Pošto nafta može da ošteti okean brže od bilo koje druge supstance, od vitalnog je značaja da se ono filtrira iz vode. Seabin je sposoban da gura vodu kroz separator ulja i vode koji uklanja ulje kao i štetne deterdžente pre nego što ispusti čistu vodu. Zapanjujuće, tokom 10 godina testiranja u Palma de Majorci u Španiji, Endrju Turton i Pit Čeglinski tvrde da uređaj nikada nije usisao ili povredio jednu jedinu morsku životinju, a bilo je onih koji su želeli da zloupotrebe projekat, pa da bez po muke ulove ribu. Ne, ribe ne plivaju dovoljno blizu da bi bile uhvaćene u morsku korpu za otpatke.

Ne alarmira samo ulje, već i pelete – mali komadi plastične smole koji se koriste u proizvodnji plastičnih proizvoda. Oni se transportuju u velikim količinama širom sveta i nažalost mogu da doprinesu zagađenju plastikom ako se prosipaju ili se njima pogrešno rukuje tokom proizvodnje, transporta ili proizvodnih procesa. U prvih 200 „ulova“ Seabin-a u 2024. godini, peleti su činili 73%, u proseku 18 peleta po ciklusu.

Seabin je posvećen sprečavanju zagađenja plastikom sprovođenjem različitih mera i inicijativa. Agituje neumorno za odustajanje od pravljenja plastike za jednokratnu upotrebu, koju bi zamenili predmeti za višekratnu upotrebu, kao što su čaše i boce za vodu koje mogu ponovo da se pune, čime bi se i količina morskog otpada smanjila.

Australijski startap za analize koristi samo suve laboratorijske podatke, odvojeno od naučnih podataka koje prikupljaju građani, dok su vlažni podaci isključeni osim dnevnih težina. Indeks zagađenja ocenjuje kvalitet vode na skali od Pi1 (odlično) do Pi11 (toksično). Prikupljanjem, skladištenjem i analizom podataka upravlja menadžer podataka, a uzorci se prikupljaju i obrađuju u laboratoriji Ocean Health Lab. Prilagođeni softver se sada koristi za unos podataka, upravljanje i izveštavanje, povećavajući tačnost i efikasnost. Ovaj sveobuhvatan pristup obezbeđuje precizno praćenje morskog otpada i zagađenja plastikom

Želja za ekologijom mnoge korporacije žulja. Evo jednog „plastičnog primera“. Mekani plastični omoti, poput onih za čokoladice su sedmi najčešće pronađeni plastični zagađivač u luci Sidnej. Proizvođač enormno popularnih čokoladica u Australiji Mr. Beast posebno je na meti Seabina jer njihove omote dnevno pronalaze u okeanu u ogromnim količinama. Seabin ih je pozivao na odgovornost, ali i razgovor (o temama zagađenja plastikom, merljivom uticaju, rešenjima za skaliranje i izgradnju zajednice), uz želju da moraju da shvate da će njihovi brendirani proizvodi umotani u plastiku u nekoj fazi završiti u okruženju, kopnu ili moru.

Nikada nisu dobili odgovor i pored brojnih javnih poziva ljutih i odgovornih građana Sidneja.

Sidnej ostao nem

Zanimljivo je da grad Sidnej trenutno ne želi da plati ove morske korpe za otpatke i pored vanrednih rezultata i benefita za okolinu. Da li je moguće da i u uređenoj Australiji postoji manir „a gde sam tu ja?”. Ljudi iz kompanije obratili su se i Tanji Plibarsek, australijskoj ministarki za životnu okolinu i vodu.

Jula 2020. godine ljudi iz Seabina prikupili su više od 120 tona morskog otpada iz luke Sidnej, filtriravši više od 23,6 milijardi litara vode od otpada i mikroplastike. Tokom 2023. godine sakupili su 4,7 miliona plastičnih predmeta, uključujući 2,3 miliona mikroplastičnih predmeta. Njihovi profili na društvenim mrežama puni su komentara da je sve samo biznis, i da ukoliko nema interes ni država ne želi da umeša prste, uprkos interesima sopstvenih građana i okoline.

Sidneja nema da pomogne, ali ima odgovornih kompanija u okviru Seabin Smart gradskog sidnejskog programa. Seabin je uspešno prikupio više od četiri miliona dolara u poslednje dve godine, sa procenom da je tokom 2021. godine prikupljen 21 milion dolara.

Jamaha na čelu „Medičija okeana“

Kao glavni sponzor, Jamaha je otkupila 32 Seabin jedinice. Od 1. decembra 2021. do 31. maja 2024, Jamahino sponzorstvo je omogućilo da se filtrira više od 20 milijardi litara vode u luci Sidnej, ukloni približno 50 tona morskog otpada, 10 miliona plastičnih predmeta i oko pet miliona komada mikroplastike.

Zanimljivo je da svaka kompanija (ima ih sve više koje otkupljuju Seabin) može da svedoči i podiči se plodovima svog pokroviteljstva. Seabin objavljuje podatke za svaku sponzorisanu jedinicu u moru. Tako na primer statistički podaci jedinice sponzorisane od kompanije SeaLink-a od 1. januara 2024. do 31. maja 2024. govore da je filtrirano 90 miliona litara vode, uklonjeno 104 kg morskog otpada, oko 8.790 plastičnih predmeta i 3.150 mikroplastičnih predmeta iz luke (4,18% uhvaćenog i prebrojanog morskog otpada bili su opušci).

Kompanija JBS&G zaslužna je što je od juna 2023. do maja 2024. godine filtrirano više od 269 miliona litara vode (uklonjeno 552 kg morskog otpada).

Trenutno postoji oko 40 jedinica, i svaka jedinica filtrira 481,2 miliona litara vode. Dobijeni podaci se koriste za bolje razumevanje zdravlja sidnejske luke, za prevenciju i podršku rešenjima za zagađenje plastikom. Seabin jedinice kategorišu više od 55 vrsta morskog otpada klasifikovanih u pet najvažnijih kategorija: mikroplastika, neidentifikovani mekani i tvrdi plastični predmeti, užad i sintetička vlakna, i komadi od pene.

Seabin nije jedini projekat ove vrste. Ocean Cleanup radi na stvaranju barijera u sredini okeana koje „rade“ sa okeanskim strujama kako bi zarobile smeće. Jedan devetnaestogodišnjak je nedavno predstavio projekat Ocean Cleaning Array za čišćenje okeana koji može da se pričvrsti i usisava otpad na svoje platforme. Kompanija Inner Harbor Water Wheel već uklanja do 25 tona smeća iz unutrašnje luke Baltimora u Americi svakog dana. Ipak, nema ih toliko da ne bi bili negovani, podržavani i poštovani.

Zanimljivo je da je Seabin osnovao i fondaciju, koja nudi besplatan onlajn program prilagođen mladima koji su strastveni po pitanju očuvanja okeana i bore se za okean bez plastike. Ovaj kurs spaja obrazovanje sa aktivizmom, negujući novu generaciju ekoloških lidera posvećenih očuvanju okeana.

U međuvremenu, hajde da se posvetimo smanjenju našeg plastičnog otpada. Mi nemamo more, ali imamo reke, i u takvom su stanju bi nam trebalo momentalno 50-ak jedinica samo za Beograd. Možemo da sanjamo, i da se nadamo da jedna ovakva osvane u Savi ili Dunavu. Za njih svakako imamo novca, ali ne i svest.