Stručnjak iz Srbije deo tima koji je kreirao digitalnu platformu za rano otkrivanje bolesti bubrega

Upozoravajuće prognoze da bi hronične bolesti bubrega mogle postati peti vodeći uzrok smrti u svetu do 2040. i da nedostatak nefrologa dodatno otežava situaciju, motivisale su tehnološkog stručnjaka Borisa Berata da sa timom inovatora iz Bostona kreira digitalnu platformu za rano otkrivanje ove bolesti.

Ova ideja pronašla je primenu u Bermudama, a uskoro će biti korišćena i u Kamerunu.

Osnovna ideja krenula je od toga da se izbore sa tihom epidemijom hronične bolesti bubrega – stanjem koje često ostaje neotkriveno dok ne postane prekasno upravo zbog neprimetnih simptoma.

Misija Carna Health startap tima ili kako sam Boris Berat kaže u razgovoru za Forbes Srbija – pionirski poduhvat – bio je da omoguće brze testove krvi i urina koji će olakšati posao zdravstvenim ustanovama, a ujedno i dati mogućnost pacijentima da provere svoje zdravlje i urade analize sami, u svojoj kući.

Sistem se fokusira na merenje kreatinina i procenjene brzine glomerularne filtracije (eGFR) iz kapilarne krvi, kao zlatnih standarda za detekciju rizika kod hroničnih bolesti bubrega. Takođe, obuhvata i analizu UACR iz urina, odnosno odnosa albumina i kreatinina. Uređaji koje su osmislili su jednostavni za upotrebu, poput onih za merenje glukoze kod dijabetičara, što olakšava samostalno praćenje zdravlja kod kuće.

Berat kaže da su ovom poduhvatu pristupili sa strateškim partnerom – Nova Biomedical, kompanijom koja se bavi analizama kliničkog kvaliteta krvi i urina. Više od godinu dana zajedno su analizirali problem bubrežne insuficijencije, istražujući kako njihova tehnologija može da doprinese rešavanju ovog sve većeg zdravstvenog problema.

Kada je reč o poslovnom modelu koji su predvideli on za sada uključuje prodaju ili iznajmljivanje uređaja zdravstvenim radnicima, apotekama, a nadaju se u budućnosti i direktno pacijentima.

Jednostavno korišćenje

Za test iz krvi, pacijent koristi lancetu koja je priložena uz uređaj, a mala kap krvi iz prsta se zatim sakuplja na test traku za jednokratnu upotrebu koja se ubacuje u uređaj. Za test urina, uzorak se uzima u standardnu čašu za sakupljanje urina i test traka se uroni u uzorak.

„Kada se uzorak prikupi, uređaj ga brzo analizira. Rezultati se prikazuju na ekranu uređaja u roku od nekoliko sekundi. Lako se čitaju i razumeju, sa indikatorima ili upozorenjima za vrednosti koje mogu zahtevati medicinsku pomoć“, objašnjava.

Rezultati se automatski šalju na digitalnu platformu Carna Health što omogućava da se zdravstveni podaci pacijenata odmah ažuriraju i da su dostupni lekarima. Predviđeno je da na Carna Phisician Portalu, zdravstveni radnici mogu da vide rezultate testova svojih pacijenata.

Pacijenti takođe mogu da vide svoje rezultate u aplikaciji Carna Patient, koja nudi dodatne funkcije kao što su zdravstveni saveti, podsetnici za lekove ili testiranje i direktnu komunikaciju sa zdravstvenim radnicima.

Prvo testiranje na ministarki

Carna Platform je imala prvo testiranje na Bermudima, gde su se fokusirali na ljude sa povećanim rizikom od hronične bolesti bubrega poput onih sa dijabetesom, hipertenzijom ili gojaznošću. Prva osoba u redu za testiranje bila je upravo ministarka zdravlja Bermuda.

“Otkrili smo da je više od polovine osoba koje smo testirali imalo hroničnu bolest bubrega u nekom stadijumu. Još šokantnije, skoro svi, tačnije oko 94%, prethodno nisu bili svesni svog stanja. Petini njih je bila odmah potrebna medicinska nega specijalista za bubrege. Ohrabrujuće je to da je više od 30% bilo u ranim stadijumima hronične bubrežne insuficijencije“, priča Berat.

Kako kaže, cilj im je bio da osnaže tamošnje stanovništvo i zdravstvene radnike u lokalnoj zajednici da rano identifikuju hronične bolesti bubrega kroz inovativnu platformu za testiranje, što je ključni korak u sprečavanju potrebe za dijalizom i transplantacijom bubrega u budućnosti.

Kada je reč o tome kakve su bile reakcije pacijenata i lekara, ističe da su bile veoma pozitivne i da lekari ističu da im to omogućava brže reagovanje i bolju brigu o pacijentima.

“Ključna figura u ovom putovanju bio je dr Bogdan Milojković, medicinski direktor u kompaniji Nova Biomedical. Njegova iskrena posvećenost rešavanju ovog problema i pružanje nade pacijentima bila je ključna. Zahvaljujući njemu i timu iz Nove, uključujući izvršnog direktora Franka Manganaroa, osećamo da smo na pravom putu ka transformaciji industrije, ali i bliže onome što nam je cilj: veće šanse za duži i kvalitetniji život pacijenta“, priča naš sagovornik.

Samotestiranja tamo gde nema pristupa kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti

Tim Carna Health ima ideje kako da ovo rešenje dalje razvija.

“Naš trenutni fokus je na proširenju i usavršavanju naših programa za skrining hronične bolesti bubrega kako bismo obuhvatili širi spektar hroničnih stanja. Takođe integrišemo najsavremeniju veštačku inteligenciju i mašinsko učenje u našu platformu kako bismo što preciznije prilagodili planove nege svakom pojedinačnom profilu pacijenta”.

Kaže da razmatraju proširenje opcija za samotestiranje posebno u regionima gde je pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti ograničen. Tako su osmislili pilot program koji će uskoro početi u Kamerunu, a ideja je da sa njime krenu u naredna dva meseca, sa fokusom na populacioni skrining za bolesti bubrega.

U Srbiji problem birokratija

Boris Berat kaže da trenutno razgovaraju sa potencijalnim partnerima i čim se stvore uslovi nadaju se da će proširiti primenu kako u Americi, tako i u Evropi.

Kada je reč o ovakvim digitalnim platformama i njihovoj primeni u Srbiji, kao i razvoju telemedicine on navodi da se u Srbiji prelazak na usvajanje novih koncepata poput ovog i u teoriji i u praksi odvija postepeno jer je zdravstveni sistem još uvek stegnut problemima krute birokratije.

„Svaka nova ideja se ovde primenjuje sporo, a kada su inovacije u zdravstvu u pitanju – polažem sve nade u dostižno. Srbija je po pitanju primena tehnologija, posebno u državnom sektoru često ograničena birokratijom i navikom da se novine primenjuju postepeno, često prvo decenijama rame uz rame sa postojećim sistemima i starim tehnologijama – što zbog toga što je tako lakše, što zbog interesa koji prevazilaze inovacije i viši cilj. Bio bih najsrećniji ukoliko bi Carna Health u godinama koje slede uspela i ovde da napravi svoje prve korake, što da ne“, kaže.

Uzimajući u obzir globalne trendove i ranije dostupne podatke, može se pretpostaviti da prevalenca hronične bubrežne insuficijencije u Srbiji verovatno prati slične obrasce kao i u drugim evropskim zemljama i zato bi bilo dobro raditi veliki skrining u Srbiji. Predstavnici Carna Health već razgovaraju sa predstavnicima Beogradskog Maratona oko ideje da zajedno pristupe ovoj akciji, kaže.

“Imamo puno potencijala, ali će biti potrebno neko vreme i trud da zaista uradimo nešto revolucionarno. Pilot projekti nam daju uvid u to kako bi budućnost mogla biti uzbudljiva i ovde. U Srbiji se manje radi o tehnologiji, a više o preispitivanju politika i usklađivanju digitalnih rešenja sa postojećim zdravstvenim okvirom. To je uvek ogroman izazov, ali svakako vredi truda”, kaže Berat.

Ljubav prema startapima

Ovo Borisu nije prvi startap poduhvat. On je inače jedan od osnivača i izvršni direktor BrightMarbles Group, holandske kompanije specijalizovane za softver, sajber bezbednost i kreativne usluge.

Njihovo iskustvo obuhvata razne sektore, uključujući medicinu (bioštampanje, personalizovana medicina, telemedicina) i finansije. Svoju pozicioniranost na polju digitalnih inovacija pokazali su radom na fintech projektima preko kripto brokera i berzi do institucija za elektronski novac i digitalnog bankarstva.

BrightMarbles je pomogao mnogim startapima da razviju svoje digitalne proizvode, kao strateški razvojni partner. Neki su postali jednorozi.

Kada je reč o tome šta je tajna uspeha u ovom polju, i kako razviti „jednoroga“ Berat kaže da mu je iskustvo u radu sa startapima bilo od neprocenjive koristi, od njihovih ranih dana do tačke gde dostignu one neverovatne vrednosti.

Navodi primer saradnje sa Cellink-om u oblasti biotehnologije kada su za samo pet godina iz perspektivnog startapa prerasli u jednoroga sa neverovatnom tržišnom vrednošću od milijardu dolara, što ih čini prvim jednorogom finansiranim od strane EIC-a (European Innovation Council).

“Slično, u prostoru elektronske trgovine, radili smo sa Gopuff-om, servisom brze dostave namirnica, koji je impresivno prikupio 3,4 milijarde dolara tokom 11 rundi finansiranja. Ove priče ilustruju raznoliku i dinamičnu prirodu startapa sa kojima smo imali sreću da sarađujemo”, dodaje.

Ipak, iako deluje jednostavno Berat kaže da ne postoji univerzalna tajna za razvoj jednoroga.

“Ključ je u kombinaciji inovativnog pristupa, tehnološkog znanja i neprestanom radu na unapređenju. Svaki projekat je jedinstvena priča, a ključ je u pronalaženju prave kombinacije tih elemenata”, navodi.

Takođe dodaje da su potencijali srpskog startap ekosistema ogromni, a važan korak napred moglo bi da bude privlačenje velikih VC fondova koji ulažu ozbiljan novac.

Kriza u IT „rolerkoster“ i za BrightMarbles

Boris Berat se osvrnuo i na krizu koja je pogodila IT sektor. Kaže da je 2023. bila „pravi rolerkoster“ za kompaniju BrightMarbles, ali i za ceo IT sektor. “Neki od naših glavnih i stabilnih klijenata su ili prošli kroz masovna otpuštanja ili su nažalost morali da stave ključ u bravu. Ovakvi primeri su nas još jednom podsetili na važnost agilnosti i prilagodljivosti u ovom poslu. Cilj je bio ne samo da izdržimo, već da iz krize izađemo jači, sa boljim fokusom i jasnijom slikom budućnosti”, kaže.

To je podrazumevalo, kako kaže, da donesu nekoliko teških, ali neophodnih odluka. “Morali smo da smanjimo troškove i privremeno obustavimo neke benefite koji nisu ključni, kako bismo očuvali stabilnost kompanije. Takođe, bilo je bitno uskladiti resurse sa našim ciljevima kako bismo obezbedili dugoročnu održivost i kontinuirani rast naše firme”.

BrightMarbles predstavništva ima u Holandiji, Švajcarskoj, Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji i njihov tim broji oko 150 stručnjaka. Oko dve trećine tima, odnosno 100 profesionalaca je u Srbiji, s ponosom ističe Berat, i dodaje da je tim raznolik što se kadra tiče.

Takođe ukazuje da se u IT industriji danas stvari kreću neverovatno brzo. Očekuje i da će “hajp“ oko generativne AI verovatno malo splasnuti. Ovo će, kako kaže, biti prilika za kompanije da se ponovo fokusiraju na osnovne elemente neophodne za efikasno funkcionisanje veštačke inteligencije. Arhitektura računarstva u oblaku je još jedno veliko područje gde očekuje mnogo promena, a takođe i u oblasti sajber bezbednosti.

“Svi smo videli vesti – čak ni vladine institucije i javne usluge nisu sigurne od sajber napada. To je veliki alarm. Zato smo osnovali UN1QUELY, centar za sajber bezbednost pod okriljem BrightMarbles Grupe. Dodatno smo se fokusirali na to da naši interni procesi budu veoma sigurni i zaštićeni od digitalnih pretnji”, dodaje Boris Berat.

BrightMarbles i poslovna kultura

Veliku pažnju javnosti tokom pandemije korona virusa izazvala je objava na Tviteru u kojoj se mogao pročitati Borisov mejl upućen zaposlenima. Samo neke od teza u njemu bile su podrška Zakonu o istopolnim zajednicama i, kako je pisalo, nula tolerancije prema diskriminatornom ponašanju. Takođe je u tom mejlu ukazao i na stavove oko vakcinacije, odnosno da svako ima izbor da li će se vakcinisati ili ne, ali da nema pravo na širenje neproverenih informacija i odvraćanja drugih od toga.

“Interesantna je ta tema da li firma kao organizacija treba, mora ili ne sme da zauzima stav po pitanju društveno odgovornih i gorućih tema i da je promoviše unutar svoje organizacije. Za mene, ovo uopšte nije pitanje. Smatram da je to veoma važno, posebno ukoliko svoj konkretan doprinos zajednici, između ostalog, temeljimo i na takvim poljima. Podržavajući predlog Zakona i negujući nultu toleranciju prema diskriminatornom ponašanju, stav nas kao vlasnika i želja naše kompanije jeste da podržimo takve promene u društvu”, kaže Berat.

Ističe da smo tokom pandemije bili svedoci da je svako dao sebi za pravo da tumači naučne radove, kroji nove činjenice, menja postojeća dostignuća neproverenim informacijama, i na taj način utiče na druge.

“Naglasio sam da je vakcinacija društveno odgovorna stvar ali da nikako ne teramo niti ćemo ikada terati ljude da se vakcinišu. Ono na šta smo svoj apel usmerili bilo je širenje neproverenih informacija kroz kompanijske kanale koji bi dalje, kao i svuda, bili plodno tle za naučno-neosnovane diskusije”, navodi.

Berat je takođe zamolio zaposlene da se na mrežama oglašavaju dobronamerno, promišljeno i društveno odgovorno, da ne pozivaju na mržnju, oduzimanje sloboda, umanjenje vrednosti i tome slično.

“Ne samo što svojim imenom predstavljaju naš kolektiv, već što smatram da je to jedini ispravan način komunikacije. U našu kompaniju dobrodošli su svi. Mi verujemo u nauku i slavimo njena dostignuća i uvek ćemo biti na strani jednakih šansi – bilo da se one tiču ljubavi, bilo da se tiču šansi da svoje i zdravlje svog kolektiva očuvamo sopstvenom odgovornošću”, dodaje.

O Borisu Beratu Boris Berat završio je Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, a karijeru je započeo u jednoj od najvećih IT grupa u Evropi – New Frontier Group, učestvujući u digitalnim transformacijama enterprise kompanija i velikih banaka- od Beča do Azerbejdžana. Potom se 2016. godine udružio sa tri prijatelja sa kojima je osnovao BrightMarbles. Strast prema startapima i uticajnim poduhvatima odvela ga je ka tome da bude jedan od suosnivača Carna Health. Pored svoje preduzetničke uloge, Boris je partner i član odbora na platformi za dostavu hrane Padrino i tehnološkom startapu Raven, i takođe je savetnik u Concorde Health, platformi koja nudi moderan pristup prevenciji povreda na radnom mestu i promociji zdravlja. Berat za kraj razgovora ističe da je u srži njegove motivacije verovanje da svaki projekat treba da doprinese nečemu značajnom – bilo da se radi o poboljšanju zdravlja ili načina života. Od nedavno je član Saveta za tehnologiju Forbes, a kada je reč o tome koliko mu ova uloga znači navodi da je veliko priznanje za njega to što je „za stolom” sa nekim od najpametnijih umova u tehnologiji: “To je neverovatna prilika da delimo ideje, učimo od drugih i doprinesemo razgovoru o budućnosti naše industrije. Više od svega, radi se o tome da budete deo zajednice koja oblikuje svet sutrašnjice. To je platforma na kojoj zagovaramo vrednosti do kojih nam je stalo – inovacija, integritet i pozitivan uticaj na društvo. Uzbuđen sam što ću doprineti, sarađivati i nastaviti da pravim razliku kroz tehnologiju, od direktne koristi našim klijentima i partnerima”, zaključuje Berat.