Sveta Gelani, direktorka Novartisa za centralnu Evropu: Kako lider u oblasti inovacija može pomoći Srbiji

U Beogradu je održan Prvi inovacioni forum „Švajcarska – Srbija“, a jedan od glavnih ciljeva ovog skupa koji su organizovale vlade dveju zemalja je jačanje saradnje u oblasti nauke, tehnologije i inovacija.

Na Forumu je zvanično potpisan i Memorandum o razumevanju sa švajcarskom kompanijom Novartis kojim je predviđena saradnja sa istraživačko-razvojnim institucijama u okviru Bio4 kampusa, odnosno naučnih instituta i fakulteta u Srbiji.

Tom prilikom saopšteno je da postoji želja da se zajedno radi na razvoju tehnologija za prevenciju, dijagnozu i lečenje najčešćih bolesti. Neke od njih su kardiovaskularne.

Ovaj događaj i potpisivanje Memoranduma bio je povod za razgovor direktorkom Novartisa za centralnu Evropu Svetom Gelani (Sweta Ghelani).

Osvrćući se na potpisivanje Memoranduma sa Bio4 kampusom i njeno viđenje zbog čega su važna javno-privatna partnerstva, Gelani za Forbes Srbija kaže da saradnja poput ove koja je predviđena memorandumom može poslužiti kao model i za buduće saradnje između Švajcarske i Srbije.

Ukazuje da je saradnja ključna u zdravstvu budući da se danas širom Evrope zdravstveni sistemi suočavaju sa zajedničkim izazovima poput rastućih troškova, zdravstvenih nejednakosti, starenja populacije i potrebe za boljom prevencijom i ranom intervencijom.

Nijedan akter ne može samostalno rešiti izazove u zdravstvu. Zato javno-privatna partnerstva i saradnja ekosistema nije samo korisna, već i neophodna, naglašava.

Partnerstvo kao podrška razvoju inovacija

Ova partnerstva okupljaju različite aktere kako bi rešili uska grla u zdravstvenim sistemima koja često ometaju inovacije. Bio4 kampus u Srbiji odličan je primer potrebne saradnje budući da svi koji smo u ovim oblastima znamo koliko je važno da se na jednom mestu okupi akademska zajednica, naučnici, industrija, a da kampus posluži kao centar za revolucionarna otkrića u biotehnologiji i medicini“, kaže Gelani.

Kada je reč o saradnji dve zemlje koja je predviđena memorandumom, ona ističe da se kombinovanjem rastućeg biotehnološkog ekosistema Srbije sa ekspertizom Novartisa, a pod okriljem Bio4 Kampusa, mogu razviti lokalno prilagođena rešenja u digitalnom zdravstvu, raditi na prevenciji bolesti i unaprediti pružanje zdravstvene zaštite.

Sagovornica dodaje i da je danas sve veća potreba za digitalizacijom mnogih segmenata u društvu koji utiču na naš život, i da se to svakako odnosi i na zdravstvo.

„Pored razvoja revolucionarnih terapija, farmaceutska industrija može doprineti ubrzanju tehnološke tranzicije u zdravstvenim sistemima kroz partnerstva koja podržavaju digitalizaciju, automatizaciju, primenu veštačke inteligencije, uspostavljanje registara zdravstvenih podataka pacijenata, telemedicinu, primenu tehnologija za praćenje u realnom vremenu, kao i sistema podrške pacijentima i drugih digitalnih alata koji prevazilaze prepreke u pristupu i pružanju zdravstvene zaštite“, naglašava Gelani.

Veštačka inteligencija (AI) ima ogroman potencijal da transformiše zdravstvo, naglašeno je i na skupu u Beogradu. Gelani u razgovoru za Forbes navodi da se u Novartisu oslanjaju na tehnološke inovacije kako bi ubrzali otkrivanje novih lekova i unapredili pružanje zdravstvenih usluga.

Kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok smrtnosti

To je posebno korisno za bolesti sa najvećim opterećenjem, poput kardiovaskularnih, koje su vodeći uzrok smrtnosti u svetu, a i Srbiji, pri čemu je LDL (loš holesterol) ključni faktor rizika.

Gelani podseća i da upravo kardiovaskularne bolesti predstavljaju glavni razlog prerane smrti građana Srbije.

AI može značajno doprineti smanjenju stope smrtnosti u kardiovaskularnim bolestima fokusirajući se na prevenciju i rano otkrivanje povišenog LDL holesterola.

„Možemo reći da je za zdravstvene radnike AI neprocenjiv alat za izdvajanje uvida iz ogromnih količina podataka radi donošenja konkretnijih odluka, a za pacijente, omogućava samostalno upravljanje zdravljem i povećava pristup zdravstvenoj zaštiti“, pojašnjava Gelani.

Adekvatno korišćeni podaci u realnom vremenu mogu uticati na planiranje i donošenje odluka o alokaciji resursa kako bi se smanjili troškovi i unapredio celokupan kvalitet nege, dok digitalizovano prikupljanje podataka može pomoći zdravstvenim sistemima da unapred otkriju faktore rizika i brzo reaguju kako bi sprečili bolest.

Zdravstveni izazovi

Sve je to, kako objašnjava, veliki zdravstveni problem i izazov.

Smatra da će saradnja Srbije u Švajcarske na tom polju značajno doprineti da se preveniraju ove bolesti budući da se dešava da se pacijenti u Srbiji javljaju lekaru tek nakon što dožive infarkt ili šlog.

„Ovim Memorandumom se pruža prilika da se rizični pacijenti identifikuju ranije kroz upravljanje podacima kako bi im se propisale preventivne terapije ili dijete i pomoglo da se više edukuju i informišu o zdravstvenim problemima. To bi, samim tim, moglo da dovede do smanjenja intervencija, odnosno operacija i smrtnosti pacijenta od ovih bolesti“, dodaje.

Kada je reč o tome koliko su ljudi danas podložni tim bolestima, sagovornica Forbes Srbija kaže da je zbog genetske predispozicije, kao što je povišen lipoprotein (a), jedan od pet ljudi u svetu danas u riziku da dobije ovaj tip kardiovaskularnih bolesti i da u Srbiji takođe treba da se ustanovi način kako može da se utvrdi upravo to koji ljudi imaju visok nivo rizika oboljevanja da bi se na vreme počelo sa lečenjem i prevencijom.

„Može se na tome raditi samostalno, ali uvek je bolje sarađivati. Farmaceutska industrija ne može da radi na tome bez zdravstvenog sistema, a takođe ni zdravstveni sistem bez farmaceutske industrije. Bitno je da radimo zajedno da bi unapredili ekspertizu, znanje, ali i najbolje prakse. Takođe, delimo i rizike jer kao privatni sektor investiramo u unapređenje i efikasnost zdravstvenog sistema“, ističe Gelani.

Raste broj malignih bolesti

Danas u svetu veliki problem predstavlja i rastući broj slučajeva oboljevanja od malignih bolesti poput raka krvi, napominje.

„U kompaniji Novartis pokušavamo da se usmerimo na najveću pretnju i kako da lek učinimo što efikasnijim i dostupnijim. Možemo reći da se sadašnje inovacije poput radioligandne terapije, odnosno ciljane terapije gde se određene ćelije izlažu radijaciji, predstavljaju jedan od vidova precizne medicine“, kaže naša sagovornica.

Veštačka inteligencija i savremena rešenja doprinose da što pre identifikuju pacijente koji su u riziku kako bi se bolest otkrila u ranoj fazi jer je ako se otkrije kasnije izlečenje teže.

„Kada se otkrije u ranoj fazi veća je verovatnoća da će pacijent biti uspešno izlečen i kada brzo otkrijemo takve pacijente i zdravstveni sistem biće manje opterećen. Ako na vreme otkrijete pacijenta i bavite se prevencijom, manje će vas koštati. Zato je sve važnija veštačka inteligencija. Ono što je značajno i dragoceno u ovom poslu je što možete takvim načinom rada da značajno unapređujete zdravstveni sistem i mislim da je trenutno ono što možemo da očekujemo od AI da bude više predvidiva i detektuje problem unapred i učini ga da bude rešiv“, dodaje Sveta Gelani.

Sagovornica Forbes osvrnula se i na značaj održavanja ovakvih foruma kakav je održan u Beogradu i saradnju dve zemlje na polju inovacija.

Važno je, kako dodaje, da se na jednom mestu okupe stručnjaci iz oblasti nauke i medicine, a samim tim i perspektive, ekspertiza i razmena iskustva kako bi se zajednički sagledali svi izazovi u zdravstvu.

„Zajedno možemo rešavati ključne probleme kao što su upravljanje hroničnim bolestima, integracija digitalnog zdravstva i pravedan pristup naprednim tretmanima, oblikujući rešenja koja koriste našim društvima“, navodi Gelani.

Švajcarska- lider u oblasti inovacija

Podseća da Švajcarska već 14 godina zauzima prvo mesto u Globalnom indeksu inovacija. To liderstvo se ogleda u oblastima kao što su nauka, farmacija i medicinska tehnologija.

Švajcarske kompanije i istraživačke institucije prednjače u personalizovanoj medicini, naprednoj dijagnostici i digitalnim alatima za zdravstvo, koji transformišu način na koji razumemo i pružamo zdravstvenu zaštitu, ukazuje sagovornica.

Ona se osvrnula i na potencijale koje ima i Srbija ističući da su primetne dinamične promene što se inovacija u zdravstvu tiče.

„Srbija poseduje visokokvalifikovane medicinske i naučne stručnjake u kombinaciji sa tehnički obučenim kadrom, posebno u oblasti softverskog inženjeringa i veštačke inteligencije, što je veoma važno naročito u oblasti telemedicine“, kaže sagovornica Forbes.

Primetno je da se i Srbija sve više okreće ka istraživanju i razvoju, zajedno sa rastućim sektorom biotehnologije, što daje dobru podlogu za partnerstva.

„Inovacija je ideja, sa primenom se dešava magija“

Osvrćući se još i na glavne poruke koje su se mogle čuti na forumu u Beogradu sagovornica kaže da je najvažnija da se Srbija menja i da nastoji da se prilagodi i investira u veštačku inteligenciju:

„Iz onoga što sam imala priliku da čujem je da iz toga koliko se to sve brzo menja deluje da Srbija ne samo da se priprema za budućnost, već se zaista pozicionira kao budući centar izvrsnosti za veštačku inteligenciju“.

Sveta Gelani navodi da države koje su odmakle u inovacijama poput Švajcarske mogu da pomognu Srbiji da unapređuje rad na inovativnim rešenjima.

„Institucionalni i tehnološki resursi Švajcarske, kombinovani sa agilnošću i kreativnošću Srbije, mogli bi da otvore put za inovacije koje rešavaju hronične bolesti, unapređuju digitalno zdravstvo i čine najsavremenije tretmane dostupnijim“, ukazuje Gelani.

Saradnja, prema njenom mišljenju treba da se fokusira na kreativnost, nove ideje i obostrano učenje.

„Mislim da iz perspektive Novartisa imamo tehnologiju za naprednu medicinu i mogućnost da idemo napred u preciznoj medicini. Veličina inovacije nije važna; ono što je bitno jeste saradnja u njenoj primeni. Kada ta saradnja započne, često se najveći problemi mogu suštinski rešiti. Da pojasnim, inovacija je samo ideja, ali prelazak sa inovacije na primenu – tu se dešava magija“, kaže za kraj razgovora sagovornica.