Genijalna stolica: Jednostavan izum koji će promeniti budućnost lečenja raka
Startap Leo Cancer Care menja način primene protonske terapije zračenjem uz jednostavnu, ali genijalnu ideju. Umesto da pacijenti leže, sada sede. Sada se bolnice poput Stenforda i Meklarena utrkuju da kupe desetine ovih uređaja.
Decenijama je Stenford Health Care pokušavao da instalira najsavremeniju mašinu za protonsko zračenje, kako bi dopunio svoj arsenal tehnološki naprednih terapija protiv raka. Međutim, problem je bio – gde je smestiti.
Mašine za protonsko zračenje, koje isporučuju precizno usmerene zrake na kancerogene tumore, ogromne su i zahtevaju prostor veličine trospratnog fudbalskog stadiona. Troškovi izgradnje dostižu i 50 do 100 miliona dolara. Čak i za instituciju kao što je Stenford, prepreke za instalaciju su velike. Pogotovo zbog skupe i ograničene ponude nekretnina u Palo Altu.
„Najbliže što smo bili da to ostvarimo bilo je pre nekoliko godina, kada smo postigli dogovor sa bolnicom za veterane u Palo Altu, koja nam je blizu“, kaže za Forbes dr Bili Lu, profesor onkološkog zračenja na Stenfordu. „Projekat je dobio odobrenje čak i od administracije u Vašingtonu. Ali, kako su meseci prolazili, procene troškova su neprestano rasle… Postalo je potpuno neizvodljivo“.
Inovacija: Pacijent se okreće – ne mašina
Pre tri godine, Stenford je pronašao alternativu. Startap Leo Cancer Care razvio je varijaciju dizajna standardne mašine za protonsko zračenje. Umesto da se zraci rotiraju oko pacijenta koji leži, pacijent sedi u stolici i rotira se oko zraka.
Taj naizgled jednostavan obrt doneo je revolucionarne promene. Potrebna površina smanjena je sa više od 2.700 kvadrata na oko 160 kvadrata – smanjenje veće od 90%. Time su drastično sniženi troškovi i olakšana instalacija, čak i sa velikim sistemom zaštite od zračenja koji su potrebni za ove mašine.
Stenford je ušao u partnerstvo s Leo Cancer Care, koji proizvode stolicu i tehnologiju snimanja. Kao i sa kompanijom Mevion Medical Systems, koja je razvila mali protonski akcelerator. Gradnja nove ustanove počela je 2024. godine. Doktor Lu se nada da će ovaj pristup omogućiti lekarima da leče rak efikasnije i sa manjim rizikom.
„Koncept je veoma jednostavan, ali implementacija je sofisticirana“, ističe. „Uticaj je ogroman“.
Brzi rast i interesovanje velikih bolnica
Iako je Leo Cancer Care i dalje mlad, to je težak i kapitalno zahtevan biznis. Ali, kompanija sa sedištem u Zapadnom Saseksu (Ujedinjeno Kraljevstvo) i Midltonu (Viskonsin, SAD) prikupila je 150 miliona dolara uz vrednovanje od 280 miliona dolara, uključujući poslednju rundu od 40 miliona koju je predvodio Catalio Capital Management. I dobija na zamahu.
Prihod kompanije je prošle godine bio 11 miliona dolara, a ove godine se očekuje da će se više nego udvostručiti. Velike bolnice počele su da potpisuju ugovore za njihov glavni proizvod Marie (nazvan po nobelovki Mariji Kiri). To je sistem koji kombinuje uspravno pozicioniranje pacijenta i CT skener. Potpisi su usledili čak i pre nego što je dobio odobrenje administracije u julu.
Marie radi u partnerstvu sa sistemima za isporuku zraka kompanija Mevion, Sumitomo, Hitači i drugih. Među kupcima su Mayo Clinic, BayCare na Floridi i Loma Linda University Health, pionir protonske terapije. Kompanija sada ima narudžbine u vrednosti od 85 miliona dolara, rekao je suosnivač i direktor Stiven Tau za Forbes.
„Svi u industriji gledaju u Leo“, kaže investitor PR Ju, jedan od prvih koji su uložili u firmu. „Oni već sada unose revoluciju u industriju“. Tau se nada da će za tri do četiri godine prihod porasti na 200 miliona dolara. Kaže da bi kompanija mogla da izađe na berzu putem IPO već krajem 2026. godine, u zavisnosti od tržišnih uslova.
Manje cene – veća dostupnost
Broj mašina za protonsku terapiju u upotrebi je mali. Trenutno u SAD postoji samo 46 centara, a u svetu nešto više od 100, kaže Tau. Dodaje da bi, prema procenama, bilo potrebno oko 2.000 na globalnom nivou.
Protonska terapija omogućava preciznije tretiranje raka. Omogućava pacijentima da dobiju efektivnu terapiju uz manju štetu zdravom tkivu i niži rizik od zračenja. Ali, troškovi su dosad bili previsoki.
Sistemi sa fiksnim zrakom poput Leovog koštaju između 17 i 22 miliona dolara. U poređenju sa 30 miliona i više za tradicionalne mašine, kaže Tau. Najveća ušteda dolazi iz smanjene potrebe za prostorom. Leova stolica sa manjim akceleratorom staje u jednu veću prostoriju. Nije potrebna zgrada na tri sprata. Procenjuje da ukupna ušteda po projektu iznosi između 35 i 40 miliona dolara, a ponekad i do 70 miliona.
„Postoji ogromna globalna potreba za ovim uređajima“, kaže Tau. „Ne uspevamo da pacijentima obezbedimo protonsku terapiju, 100% samo zbog troškova. Klinički je to oduvek imalo smisla – finansijski nije“.
Lična motivacija i put do rešenja
Tau (34) se zainteresovao za onkološku radioterapiju nakon što mu je otac preminuo od raka creva dok je imao 18 i studirao na Univerzitetu Kili u Engleskoj. Nakon što je 2012. diplomirao matematiku i fiziku, proveo je skoro pet godina u švedskoj kompaniji Elekta, gde je vodio tim koji je radio na kombinovanju snimanja i radioterapije radi lečenja raka.
U teoriji je ideja bila sjajna, ali u praksi neizvodljiva. „Ono što smo razvili bilo je veće, skuplje, komplikovanije i moglo je da tretira manje pacijenta po jednom satu. Upali smo u zamku razmišljanja: hajde da napravimo nešto veće i zanimljivije“, kaže Tau.
Ovo iskustvo ga je dovelo do želje da nađe drugo rešenje. Protonske mašine su ogromne i kompleksne. Pacijenti leže, dok se oko njih okreću masivni gantriji teški i po nekoliko stotina tona. Jedan gantri za protonsko zračenje može da teži 100 do 200 tona, dok oni za tzv. karbonsku jon terapiju dostižu i 600 tona. „To je kao 80 slonova“, kaže uz osmeh Tau. „To je potpuno suludo“.
Povratak starom konceptu – ali u modernom ruhu
Istraživači sa Univerziteta u Sidneju radili su na alternativnom pristupu. Tau se 2017. preselio u Australiju da se pridruži njihovom timu. Kompanija se ubrzo izdvojila kao spin-of univerziteta, uz pomoć Roka Mekija, profesora emeritusa medicinske fizike i onkologije sa Univerziteta Viskonsin-Medison i serijskog preduzetnika.
„Tada to nije bilo mnogo. Praktično nekoliko patenata“, kaže Meki (70), koji je sada predsednik Upravnog odbora Lea. Ali on je imao uspeha u pokretanju firmi i, kako se priseća – „bio sam strastveni zagovornik tretmana u sedećem položaju“.
Priseća se da su, pre više decenija, doktori lečili pacijente dok sede, ali su 1970-ih i 1980-ih taj pristup napustili kada su uvedeni CT skeneri koji zahtevaju ležanje. Meki je smatrao da povratak uspravnom položaju donosi i kliničke i finansijske prednosti.
Osim što je uređaj manji, pacijentima je udobniji. Još bolje, istraživanja pokazuju i da su organi stabilniji odnosno manje se pokreću dok osoba sedi ili stoji, pa je terapija preciznija.
Od rizika do uspeha
McLaren Health Care, koji ima 12 bolnica u Mičigenu i mrežu ambulantnih hirurških centara, postao je 2022. prvi kupac Leove tehnologije. Pokušaji zdravstvenog sistema da naprave centar za protonsko zračenje proteklih 15 godina bili su noćna mora. Firma s kojom su sarađivali bankrotirala je, a morali su i da tuže velikog dobavljača, priseća se Greg Lejn, glavni administrator u Meklarenu.
„Došli smo do tačke gde smo direktor i ja rekli: ‘Imamo dve opcije. Ili ćemo uložiti koliko god je potrebno para i završiti ovo, ili ćemo reći bordu da otpisujemo 55 miliona dolara i odustati’. Pogledali smo se i rekli: ‘Ni slučajno, završavamo!’“.
Centar je konačno otvoren pre pet godina i, kako kaže, pokazao se veoma uspešnim. To ih je podstaklo da se prošire, ovaj put bez ponovnog prolaska kroz iste muke. Tim, koji je već poznavao Mekija, ispitao je Leovu tehnologiju, i na kraju su potpisali ugovor o ulaganju i pomogli razvoj mašine. „Nemamo snagu brenda kao Stenford, ali mi smo potpisali prvi ugovor sa Leom“, rekao je Lejn. Danas je razvoj završen i očekuje se da će lečenje pacijenata početi u decembru.
„Posebno u početku su ljudi govorili: ‘To je samo rotirajuća stolica’, i ‘Kako se niko toga ranije nije setio?’“, kaže Tau. „Ali često su najjednostavnije ideje – najbolje. Sada možemo da pomerimo granice i dodajemo nove funkcionalnosti jer smo temeljno pojednostavili čitav sistem“.
Ejmi Feldman, novinarka Forbes