Kako su dronovi i skeneri potvrdili veliku grešku Britanaca u Bici na Somi
Korišćenjem dronova, laserskih skenera i drugih modernih tehnoloških alatki, naučnici su otkrili nove detalje ključne eksplozije na početku jednog od najsmrtonosnijih sukoba Prvog svetskog rata – Bitke na Somi – zajedničke operacije britanskih i francuskih snaga na Zapadnom frontu.
Ofanzivna miniranja usmerena na sabotiranje neprijateljskih pozicija bila su integralni deo rovovskog ratovanja u Prvom svetskom ratu. Britanski mineri su ručno kopali podzemni sistem kod brda Hautorn Ridž na severu Francuske kako bi uništili snažan nemački sistem rovova poznat kao Hautorn Ridaut.
Međutim, 1. jula 1916, kada su britanske snage detonirale 18 tona eksploziva koji su uneli u tunel, eksplozija je dovela do katastrofe za savezničke snage – obaveštavajući nemačke trupe o predstojećem pešadijskom napadu i dajući im dovoljno vremena da inkorporiraju krater formiran eksplozijom u svoju prvu liniju. Usledili su teški britanski gubici.
„Prvi put smo pronašli fizičke dokaze o tome kako su nemački vojnici konsolidovali deo kratera koji je ostao posle eksplozije, i zapravo ga koristili u svoju korist kao novu odbrambenu poziciju“, rekao je Džejmi Pringl, forenzički geonaučnik na Univerzitetu Kijel u Velikoj Britaniji.
Pringl je jedan od koautora studije objavljene u Žurnalu arheologije konflikata koja detaljno opisuje kako su istraživači iz Velike Britanije otkrili skrivenu vojnu istoriju koristeći uređaje poput dronova opremljenih multispektralnim kamerama koje mogu proizvesti slike predmeta zakopanih u zemlji.
Zemaljski laserski skeneri pružili su detaljne poglede na oblik kratera, a magnetometri, koji proučavaju varijacije u magnetnom polju Zemlje, pomogli su određivanju gde se koncentracije metalnih materijala nalaze blizu površine kratera, a gde dublje.
„Tehnički pregledi su omogućili da detaljno ispitamo krater na površinskom i podzemnom nivou i pružimo jasnu predstavu o njegovom obliku i kako je stvoren“, rekao je profesor Piter Dojl, vojni istoričar na Univerzitetu Goldsmits u Londonu i član istraživačkog tima, u imejl intervjuu.
Prvi dan Bitke na Somi smatra se najkrvavijim danom u britanskoj vojnoj istoriji i ostaje bolan trenutak u britanskom kolektivnom pamćenju. Britanske snage su detonirale tunel 10 minuta ranije nego što je prvobitno planirano kako bi dale priliku obilnoj količini padajućih krhotina da se smiri, tako da bi trupe imale bolje šanse za bezbedan prolaz.
Istoričari su nazvali preranu eksploziju „kolosalnom greškom“, stav koji je potvrđen ovim istraživanjem. Istraživači su otkrili i iskopali dve sekcije rovova, koje su Nemci uspešno integrisali u svoju postojeću mrežu rovova nakon eksplozije koja je formirala krater. Ovaj novoosvojeni prostor su koristili kao opservacionu tačku i snajpersku stanicu.
„Ono što ovo istraživanje pomaže da se istakne jeste trenutak u vremenu, desetominutna praznina u znanju koju su Britanci skupo platili“, rekao je Dojl. „Od tog trenutka nadalje, Britanci su znali da nije bilo potrebe za detoniranjem mina tako rano. To je uticalo na izuzetno uspešnu Bitku kod Mesina u junu 1917, koja je videla mnogo miniranja i dovela do zauzimanja nemačkih linija“.
Eksplozija kod Hautorn Ridža stvorila je krater prečnika 130 metara koji je dosezao u dubinu gotovo 60 metara. Unutar i oko površine kratera, istraživači su pronašli vojne artefakte, uključujući ispaljenu, ali neeksplodiranu britansku artiljerijsku granatu sa sačuvanim paljenjem. Iskopavanja su otkrila praznu kutiju za municiju za mitraljez i ono što naučnici veruju da je nemačka bodljikava žica.
Tim je takođe pronašao dokaze o prethodno nepoznatom plitkom tunelu, koji su verovatno iskopali Nemci nakon što su zauzeli krater kako bi napredovali prema britanskim linijama.
Prednosti neinvazivne arheologije
Ova multidisciplinarna istraga je „uzbudljiva i značajna“, rekao je Kris Višnjevski, forenzički naučnik na Univerzitetu Kili i jedan od koautora studije. Otkrića pružaju nove uvide u istorijski značajnu bitku staru 107 godina, koja je rezultirala sa najmanje milion žrtava. Ovi rezultati takođe pokazuju kako naučnici koriste geonauku kako bi otkrili istorijske tajne, vojne i druge.
„Ono što je dobro kod geonauke jeste da ništa ne uništavate pre nego što zakopate lopatu u zemlju“, rekao je Ričard Frojnd, pokojni arheolog i profesor jevrejskih studija na Univerzitetu Kristofer Njuton u Virdžiniji, kada smo razgovarali o njegovom timu koji se oslanjao na geonaučne alatke da popuni praznine u istoriji Holokausta. „Nije jako radno intenzivan i, najvažnije, nije skup“.
Tunel kod Hautorn Ridža nije jedini koji su britanske ekipe izgradile u blizini Bitke na Somi, ali je najpoznatiji. Britanski snimatelj i ratni dopisnik Džefri Malins snimio je detonaciju na filmu i uključio je u 77-minutni dokumentarni film „Bitka na Somi“, koji prikazuje iskustvo rovovskog ratovanja i patnje i hrabrost običnog britanskog vojnika. Procenjuje se da je oko 20 miliona gledalaca posmatralo materijal u nedeljama nakon što je pušten povodom bitke, koja je trajala do 18. novembra 1916.
Malo više od četiri meseca nakon katastrofalne eksplozije kod Hautorn Ridža, britanske snage su detonirale drugi tunel iz iste galerije, prouzrokujući formiranje novog i manjeg kratera. Ta eksplozija se pokazala mnogo uspešnijom za Britaniju od prve, jer je omogućila savezničkoj pešadijskoj jedinici, 51. Hajlend divizije, da zauzme Hautorn Ridaut i obližnje selo Bomon Amel.
Osim istraživača sa Univerziteta Kili i Univerziteta Goldsmits, tim je uključivao predstavnike Univerziteta London Saut Benk, Univerziteta Stafordšajr, Atlantskog tehnološkog univerziteta i Arheološke službe Stouk-on-Trent.
Učesnici su imali pun i ekskluzivan pristup lokaciji koji im je odobrila asocijacija Hautorn Ridž Krater, francusko-britanska organizacija koja ima za cilj očuvanje i zaštitu mesta sa dvostrukim kraterima formiranim tokom Bitke na Somi. Godine 2018. stekla je zakup od 99 godina na kraterima i okolnom zemljištu, koje posetioci mogu besplatno obići.
Asocijacija je smanjila suvišno rastinje oko kratera, očistila smeće na mestu i nadgleda redovno održavanje.
Krater kod Hautorna „bio je prekriven rastinjem i nedovoljno proučavan godinama, ali je bio jedna od najprepoznatljivijih karakteristika bojišta, i jedno od njegovih najznačajnijih ratnih obeležja“, rekao je Dojl. „Tim je znao da s njihovom stručnošću može baciti novo svetlo na ovo zaista značajno mesto“.
Lesli Kac, saradnica Forbes