Ruski vojnici napravili „frankenštajn“ ponton u neuspelom pokušaju prelaska reke: Ukrajinci ga razneli

Prelasci reka oduvek su spadali među najsloženije vojne operacije. Stalni nadzor bespilotnim letelicama učinio ih je još težim. Tokom rata u Ukrajini, Rusija se suočavala sa velikim problemima prilikom prebacivanja snaga preko reka, pri čemu je izgubila značajan broj mostograditeljskih i pontonskih sredstava. Jedan od najpoznatijih primera dogodio se u maju 2022. godine, kada je ruska 74. zasebna gardijska motorizovana streljačka brigada izgubila čitavu bataljonsku taktičku grupu tokom pokušaja prelaska reke Siverski Donjec. Više od tri godine kasnije, ti problemi i dalje postoje. Grupa ruskih vojnika nedavno je pokušala da improvizuje ponton od modifikovanog vozila kako bi prešla reku Vovču. Iako je taj pokušaj na kraju uništen ukrajinskim dronovima, on pokazuje do koje mere se jedinice na prvoj liniji fronta oslanjaju na improvizovanu opremu za obavljanje specijalizovanih vojnih zadataka.

Ponton korišćen u neuspelom prelasku reke Vovče

Na nedavno objavljenom snimku ukrajinske jedinice „Volfhaund“ (2. bataljon 57. motorizovane pešadijske brigade) prikazan je pokušaj jedne ruske jedinice da pomoću improvizovanog pontonskog sistema pređe reku Vovču. Komentatori na snimku ovaj sistem nazivaju „Frankenštajn“ vozilom. Izgleda kao da je sastavljeno od modifikovanih delova različitih vozila. Natpis uz objavu na Telegramu mogao bi se prevesti kao „Ludi Ivan: Put za Vovčansk“. To je aluzija na filmski serijal Pobesneli Maks, poznat po improvizovanim vozilima sastavljenim od spašenih i prepravljenih delova.

Pontonski sistem sastoji se od pogonskog prednjeg dela i zadnje prikolice. Oba segmenta deluju kao da su napravljena na šasiji kamiona sa šest točkova. Verovatno zasnovanoj na uobičajenim ruskim vojnim teretnim vozilima poput modela Ural-4320 ili KamAZ-4310. Originalne karoserije kamiona zamenjene su pravougaonim konstrukcijama dugim približno sedam metara, širokim 2,5 metra i visokim 1,5 metar. Prednji deo poseduje otvor za vozača i na njemu se prevozi nekoliko vojnika. Zadnji segment izgleda šuplje i poseduje nešto što bi mogla biti sklopiva rampa. Zajedno, ova dva dela formiraju improvizovano zglobno vozilo čija ukupna dužina deluje dovoljna da premosti uže delove reke Vovče.

Dronovi jedinice Volfhaund uočili su vozilo kako prolazi kroz grad Vovčansk, severoistočno od Harkova. Na snimku se vidi da se vozilo kreće relativno velikom brzinom u pokušaju da smanji vreme izloženosti napadu dronovima. Zadnja prikolica snažno zanosi u krivinama i često izlazi sa puta. U jednom trenutku prikolica obara električni stub. Takođe aktivira dve protivpešadijske mine, pri čemu nastaju veliki oblaci dima, ali nijedan deo vozila ne pokazuje vidljiva oštećenja. Vozilo na kraju stiže do reke Vovče. Tu vojnici počinju pripreme za postavljanje sistema. Međutim, dok prednji deo ulazi u vodu, jedinica Volfhaund preciznim udarima dronova uništava čitav pontonski sistem.

Ruski problemi sa prelaskom reka

Ovaj neuspešni pokušaj odražava izazove sa kojima se ruske snage suočavaju tokom operacija prelaska reka od početka rata. U ovom slučaju prepreka je bila reka Vovča, pritoka reke Siverski Donjec. Vovča je znatno uža od velikih reka poput Oskila i Dnjepra, ali ipak predstavlja ozbiljnu prepreku. Većina oklopnih vozila ne može bezbedno da je pregazi kroz vodu, pa su za prebacivanje ljudstva i opreme neophodni most ili trajektni sistem. Međutim, uspostavljanje takvih prelaza pokazalo se veoma teškim, što je na više mesta duž fronta praktično zaustavljalo operacije.

Prelasci reka su po svojoj prirodi izuzetno zahtevni. Pogodna mesta za prelazak obično su povezana sa postojećim putevima. To stvara predvidive pravce prilaska i prirodna uska grla. Ukrajinski dronovi redovno nadziru takve rute u potrazi za znacima aktivnosti vezanih za izgradnju prelaza, zbog čega je sam prilazak reci veoma opasan.

Sam čin prelaska još je rizičniji. Vozila za postavljanje mostova i njihove posade moraju da rade na otvorenom prostoru dok raspoređuju sistem za prelazak. To ih čini ranjivim na artiljeriju, dronove i druge precizne udare. Period pre nego što most ili trajekt postane operativan često predstavlja najbolju priliku za ometanje prelaska. Kada se sistem jednom postavi, čak i oštećeni prelaz može ostati dovoljno funkcionalan da omogući nastavak prebacivanja vozila preko reke.

Zašto improvizovani sistem?

Još jedna zanimljiva karakteristika ovog snimka jeste korišćenje improvizovanog „Frankenštajn“ sistema umesto standardne ruske inženjerijske opreme. Reka Vovča nalazi se u okviru mogućnosti postojećih ruskih sredstava za premošćavanje. Ruske inženjerijske jedinice raspolažu oklopnim mostovima poput MTU-72, kao i pontonskim mostovima serije PMP. Oni mogu da izdrže prelazak oklopnih vozila preko reka znatno širih od Vovče.

Upotreba improvizovanog sistema sugeriše da namenska mostograditeljska oprema možda nije bila dostupna lokalnim snagama.

Takav nedostatak verovatno je posledica velikih gubitaka koje je Rusija pretrpela tokom rata. Posebno tokom neuspelih pokušaja prelaska reka. Istovremeno, ruska odbrambena industrija prioritet je dala proizvodnji sistema za kojima postoji najveća potražnja, poput artiljerije, oklopnih vozila, dronova i municije. Mostograditeljska oprema predstavlja mnogo manju i specijalizovaniju kategoriju vojne tehnike, pa njena proizvodnja verovatno nije uspevala da nadoknadi gubitke istim tempom. Suočene sa tim ograničenjima, jedinice na prvoj liniji možda su bile primorane da razvijaju sopstvena rešenja koristeći vozila i materijale koji su im bili dostupni.

Inovacije na frontu kao odgovor na nedostatak opreme

Ovaj incident ukazuje na širi trend u ruskoj vojsci. Tokom protekle godine ruske jedinice sve češće modifikuju postojeću opremu kako bi odgovorile na izazove na bojištu, umesto da čekaju namenski razvijene sisteme. Najvidljiviji primeri su modifikacije za zaštitu od dronova. Uključujući metalne kaveze, mreže i improvizovani dodatni oklop postavljen na vozila.

Ruski vojnici su takođe prilagođavali dronove i kopnene robotske sisteme kako bi proširili njihovu upotrebu i omogućili im obavljanje dodatnih zadataka. Umesto uvođenja potpuno novih sistema, jedinice prilagođavaju opremu kojom već raspolažu kako bi zadovoljile neposredne operativne potrebe.

Ovaj trend verovatno odražava nedostatak poverenja među ruskim vojnicima da vojska može blagovremeno da obezbedi potrebnu opremu. Tokom rata ruske jedinice često su se suočavale sa nestašicama opreme i problemima uvođenja platformi prilagođenih novim pretnjama na bojištu. Zahtevi rata menjaju se brže nego što se nova oprema može proizvesti, modifikovati i isporučiti jedinicama kroz uobičajene procese nabavke.

Zbog toga vojnici prilagođavaju postojeće sisteme kako bi rešili neposredne taktičke probleme, umesto da čekaju namenski razvijena rešenja.

Kako rat bude trajao, i Rusija i Ukrajina suočavaće se sa sve većim ograničenjima u resursima. To će primoravati jedinice na prvoj liniji da dodatno razvijaju lokalna rešenja za probleme na bojištu. Improvizovani ponton koji su ruske snage koristile kod Vovčanska predstavlja jedan od primera tog trenda. Umesto čekanja na namensku inženjerijsku opremu, vojnici su modifikovali dostupna vozila kako bi stvorili sopstvenu sposobnost za prelazak reke. Iako je pokušaj propao, on pokazuje kako se prilagođavanje uslovima na terenu sve više koristi za popunjavanje jaza između operativnih potreba i sposobnosti vojske da uvede nove kapacitete.

Vikram Mital, saradnik Forbes