Da li će ovakvi mali automobili spasiti Evropu i njen plan za električna vozila

Planovi Evropske unije da tržište novih automobila do 2035. pretvori u monopol električnih vozila deluju kao da ne idu u dobrom pravcu, ali je promena kursa neminovna. Ključne reči postaju „vrlo mali“ automobili, a cilj je stvaranje novog, jeftinijeg masovnog tržišta električnih vozila.

Evropska unija je propisala da oko 80% prodaje novih automobila 2030. treba da čine električna vozila, a 100% (što je privremeno smanjeno na 90%) do 2035. Evropska komisija, izvršno telo EU, zaključila je da je tempo rasta prodaje električnih vozila prespor. Predložila je novu kategoriju malih i zaista pristupačnih automobila.

Detalji još nisu dostupni, ali bi japanski jeftini mali „kei“ automobili mogli da posluže kao model. Iako su mali i povoljni, ovi automobili i dalje nude neke od najnovijih bezbednosnih tehnologija. Niske cene postižu se zahvaljujući malim motorima zapremine 660 kubnih centimetara, kao i značajnim poreskim i finansijskim olakšicama. Pretpostavka je da bi u Evropi bili električni.

Ako se trenutni trendovi u Evropi nastave, izgledno je da se masovno tržište električnih vozila neće razviti u potrebnoj meri. Na primer, investiciona istraživačka kuća Džefris predviđa da će se u Evropi 2030. prodati 5,6 miliona električnih vozila. To bi predstavljalo tržišni udeo od svega 42%, dok bi 2035. prodaja dostigla 8,7 miliona vozila, odnosno 65%.

Evropski parlament razmatraće automobilski paket

Predlog za male i pristupačne automobile Evropski parlament će razmatrati tokom narednih meseci. To je deo takozvanog „Automobilskog paketa“, čiji je cilj da se evropskim proizvođačima olakša ispunjavanje zahteva o nultoj emisiji ugljen-dioksida do 2035.

Felipe Munjoz, industrijski stručnjak koji vodi istraživačku platformu Car Industry Analysis, podržava ideju o malih automobila.

„Ovo je svakako jedna od najvećih opklada Evrope i sigurno mudar potez. Uz Japan i Indiju, Evropa je zemlja malih automobila i to je jedna od snaga evropske auto-industrije“, rekao je Munjoz. „Da bi ovaj plan uspeo, potrebna je zajednička saradnja regulatora i proizvođača automobila. To znači da ovi automobili moraju da budu profitabilni zahvaljujući zajedničkim naporima. Javne subvencije moraju biti deo jednačine, ali i efikasnost troškova koja proističe iz napora samih proizvođača“.

Tehnologija električnih automobila pogoduje laganim, malim vozilima koja se lako kreću po gradskim i urbanim sredinama, sa možda dve odrasle osobe i dvoje dece u kabini. Kada se tome doda činjenica da prosečno dnevno putovanje automobilom do prodavnice, škole ili na posao ne prelazi 50 kilometara, vozilo sa dometom od oko 160 kilometara, malom baterijom i maksimalnom brzinom od oko 100 kilometara na sat moglo bi da se prodaje po ceni od oko 10.000 dolara (8.500 evra). To zvuči kao neodoljiva ponuda. Trenutno se najjeftinija električna vozila u Evropi prodaju po otprilike dvostruko višoj ceni.

Suzuki, najveći proizvođač „kei“ automobila

U Japanu je ovo ogroman tržišni segment, predvođen kompanijom Suzuki. Prema podacima investicione kuće Bernstajn, Suzuki je najveći proizvođač „kei“ automobila, sa 2,8 miliona prodatih vozila širom sveta prošle godine. To je činilo čak 89% njegove ukupne godišnje prodaje. Donedavno su „kei“ automobili uglavnom imali motore sa unutrašnjim sagorevanjem. Suzuki je nedavno predstavio koncept električnog „kei“ automobila Vision e-Sky.

„Suzuki bi mogao da profitira od globalnog buma ‘kei’ automobila. Iako su detalji još nejasni, verujemo da je Suzuki u dobroj poziciji da iskoristi trend ka manjim i pristupačnijim vozilima“, navodi se u Bernstajnovom izveštaju.

Suzuki je zamoljen za komentar, ali je to odbio.

Bernstajn je u izveštaju naveo i da je predsednik Donald Tramp nedavno izrazio naklonost prema „malim automobilima“, iako bi neko ko se vozi u ogromnom, oklopljenom vozilu poznatom kao „Zver“ možda i Kadilak Eskalejd smatrao malim. Tramp je želeo da se ti mali automobili proizvode u Americi, sa benzinskim, električnim ili hibridnim pogonom. Pozvao je proizvođače da „počnu odmah da ih proizvode“, navodi Bernstajn.

EU obeshrabruje male automobile

Najnoviji električni automobili koji se prodaju u Evropi uglavnom su srednji i veliki SUV modeli, iako se jeftiniji segment polako širi. Propisi EU su osmišljeni tako da proizvođačima omoguće solidnu zaradu u višem tržišnom segmentu. Do sada su aktivno obeshrabrivali proizvodnju početnih, jeftinih benzinskih i električnih modela.

Munjoz smatra da se to mora promeniti.

„EU mora da se pozabavi regulativom. Sa postojećim propisima o emisijama, bezbednosti i radu, nemoguće je proizvoditi profitabilne ‘kei’ automobile. Ovi propisi moraju biti prilagođeni planu, baš kao što to funkcioniše u Japanu. Na primer, bezbednosni standardi japanskog ‘kei’ automobila nisu isti kao kod običnog automobila. On je namenjen pretežno vožnji u gradovima, pri nižim brzinama“, rekao je Munjoz.

Kinezi bi mogli brzo da sustignu

„Ako se ovi uslovi ispune, projekat može uspeti i ponovo dati ‘kiseonik’ evropskim proizvođačima automobila, kao i onim neevropskim koji imaju iskustvo sa malim automobilima i posluju u Evropi. Suzuki je, na primer, jedan od njih. Kinezi su trenutno malo iza, jer su svoje napore usmerili na veće segmente. Međutim, oni mogu brzo da sustignu i na kraju iskoriste ovaj plan. Upravo su predstavili jedan ‘kei’ automobil za japansko tržište“.

„A što se Trampa tiče, možda se njemu sviđaju mali automobili, ali vozačima u Americi – ne“, zaključuje Munjoz.

Nil Vinton, saradnik Forbes