Data centar naprave za 144 dana, energetsku mrežu za 20 godina: Alarm za elektroprivrede širom sveta
Sektor elektroenergetike se godinama kretao puževim korakom. Međutim, veštačka inteligencija dovodi u pitanje taj poslovni model i primorava industriju da prihvati novu realnost. Da se AI razvija mnogo brže od elektroenergetske infrastrukture. Nalazimo se na putanji sudara: data centri mogu da se izgrade za 144 dana, dok projekti prenosa električne energije traju od 15 do 20 godina.
Pored toga, AI uvodi nove rizike, uključujući operativne, sajberbezbednosne i upravljačke izazove koje elektroprivrede ne smeju da pogrešno procene.
Te teme bile su u fokusu godišnje konferencije DTECH 2026 u San Dijegu, gde je tokom panel-diskusije AI upoređivana sa vatrom u doba pećinskih ljudi. Rani ljudi su brzo shvatili da vatra može i da uništi sklonište i da održi život. Ali su se prilagodili i savladali vodeću „tehnologiju” svog vremena. Drugim rečima, AI ima potencijal da transformiše društvo – nabolje ili nagore.
„I dalje možete da zapalite kuću pomoću AI“, kaže Ben Gordon. On je viši potpredsednik i glavni direktor za digitalne tehnologije u kompaniji Sempra. „Ali ako odvojite vreme da obučite ljude i da razviju zdrav respekt prema toj tehnologiji, mislim da ćemo je savladati. I da će učiniti svet boljim“.
Rast potražnje za 47% do 2050
Na primer, dronovi pomažu ovoj kompaniji sa sedištem u San Dijegu da zaštiti svoju teritoriju od šumskih požara, prikupljajući 5,5 miliona snimaka. U početku su bili tačni svega 40%, ali nakon što su inženjeri obučili dronove i prikupili velike količine podataka, postali su znatno precizniji. „Ako tome pristupate pametno, odgovorno i bez da vas zavara neki ‘magični trik’, mislim da možete postaviti prave procese kako biste to držali pod kontrolom na ispravan način“, dodaje Gordon.
Međutim, „Elvis je napustio zgradu“. To znači da je AI sada deo mejnstrima i čvrsto povezan sa međunarodnom ekonomijom. Elektroprivrede drže ključeve.
U tom kontekstu, očekuje se da će globalna potražnja za energijom porasti za 47% do 2050. godine. I to će dodatno opteretiti infrastrukturu. AI će trošiti mnogo energije, ali će istovremeno skratiti vreme priključenja na mrežu i smanjiti troškove održavanja. Time će poboljšati ukupnu efikasnost elektroenergetskog sistema. Nekada se na mrežu povezivala po jedna velika elektrana svakih nekoliko godina. Danas, stotine malih solarnih i vetroelektrana žele da se priključe svakog meseca, ali proces odobravanja to ne može da isprati. Lista čekanja projekata koji žele priključenje gotovo je veliki kao ukupni kapacitet svih elektrana koje trenutno rade.
Možemo li verovati AI?
Brzina i troškovi su nesumnjivo veliki problemi. Džim Rob, izvršni direktor Severnoameričke korporacije za pouzdanost elektroenergetskog sistema (NERC), nazvao je zaostatak u priključenjima „petostepenim alarmom“ za pouzdanost mreže.
Ipak, upozorio je i na opasnost slepog poverenja u tehnologiju. Veliki AI modeli mogu da proizvode uverljive rezultate čak i kada greše. To je poznato kao „halucinacije“. Za elektroprivrede to može značiti da se pogrešne pretpostavke ugrađuju u alate za planiranje ili, računarskim rečnikom, u algoritme koji daju odgovore. Rob je uputio direktno upozorenje, zapitavši publiku. Ako su AI sistemi tako pametni, zašto ne mogu da uoče sopstvene greške?
„To bi trebalo da bude standardna kontrola kvaliteta, ali nije. Kako da se nosimo sa halucinacijama?“, zapitao se naglas.
Halucinacije nisu uvek očigledne. Kada se pojave u prognozama opterećenja, analizama priključenja ili scenarijima vanrednih situacija, mogu delovati autoritativno. Naročito za timove koji su već preopterećeni. Međutim, AI nije krajnja pretnja. Menadžment može potceniti ljudsku intervenciju ili obeshrabriti zaposlene da postavljaju kritična pitanja.
Podela posla između čoveka i AI
Zato je mantra kompanije Amazon Web Services: „Ljudi su ti koji vode“. Na kraju krajeva, elektroprivrede obezbeđuju da svetla ostanu upaljena i da privreda funkcioniše. Te kompanije moraju imati uvid u sve. Od neorezanih grana koje ruše dalekovode do složenih inženjerskih šema koje preusmeravaju elektrone tokom zagušenja mreže. Uvođenje AI u te procese otvara teška pitanja o tome gde podaci odlaze, kako se koriste i ko ih na kraju kontroliše.
„Jedna od stvari koje primećujemo jeste da postoji ogromna količina podataka koju je ljudima teško u potpunosti da obrade“, rekao je Ben Vilson. On je direktor za energetske proizvode i rešenja u AWS-u, tokom okruglog stola. „Potrebna vam je pomoć AI, ali vi, kao čovek, morate biti taj koji vodi u korišćenju tih podataka na efikasan i bezbedan način. Od ljudi u svetu bogatom podacima očekujemo da sve drže u glavi, a to jednostavno nije realno“.
Zamolio je publiku da se priseti sedme knjige koju su pročitali prošle godine, njenih glavnih likova, tema i zaključaka. Na šta je jedan panelista odgovorio da se ne seća ni šta je jeo za večeru prethodne noći. Time je poenta bila jasna. AI obrađuje podatke, ali ljudi ih tumače i donose konačne odluke. Zapravo, sofisticirani alati analiziraju podatke daleko efikasnije.
Obrada podataka
Elektroprivrede se suočavaju sa ogromnim obimom informacija. Redovima za priključenje, ograničenjima prenosa, proizvodnim profilima i regulatornim zahtevima. Nijedan planski tim ne može realno da ih obradi bez pomoći. AI može da objedini te detalje, generiše scenarije i predloži opcije koje ljudi zatim procenjuju.
Ta tehnologija je potrebna sada više nego ikad, s obzirom na očekivani rast potražnje za električnom energijom i potrebu za širenjem prenosne mreže. Naročito dok se sprovodi dekarbonizacija i grade novi data centri. Zaključak panela bio je jasan. Mreža mora da se razvija brzinom tehnologije koju napaja. Ili će sama postati prepreka ljudskom napretku.
„AI je alat koji planerima omogućava da dobiju preporuke za koje ranije nisu imali vremena da ih razviju“, rekla je Saša Vajntraub, izvršna potpredsednica kompanije Duke Energy. „Preporuka i dalje mora da se izabere, pregleda i proceni. Ono što je ranije trajalo nedeljama ili mesecima sada se može uraditi za dane ili sate. To je potpuno drugačiji način rada“.
AI će gotovo sigurno transformisati način na koji elektroprivrede planiraju, grade i upravljaju sistemima tokom naredne decenije. Zbog toga energetski sektor mora da pređe put od industrije koja je nekada bila oprezna prema prelaznim ulaganjima ka sektoru koji se sada na takve strategije oslanja. Gotovo svi procesi u elektroenergetici osmišljeni su za jedno drugo vreme. Danas je AI promenio okolnosti. To su događaji koji će uticati ne samo na elektroprivrede, već i na globalne ekonomije.
Ken Silverstin, saradnik Forbes