Direktor kompanije Luxoft: Postoje razlozi zbog kojih su ruski programeri viđeni kao kvalitetniji od srpskih

Srbija je pre dve godine postala jedna od vodećih „destinacija“ za tehnološke firme i visoko kvalifikovane radnike iz Rusije nakon početka rata u Ukrajini.

O tome je svojevremeno pisao i američki Volstrit žurnal ukazujući na to da su već u prvim danima rata Turska, Emirati i Gruzija primili veliki broj Rusa, ali da se mnogi ipak opredeljuju da dođu u Srbiju.

Svega nekoliko dana nakon početka rata, u martu 2022, američka kompanija sa ruskim stručnjacima Luxoft koja se bavi razvojem softvera zasnovanih na veštačkoj inteligenciji za najveće svetske brendove iz oblasti auto-industrije, kao što su BMW i Folksvagen, bankarskog sektora, logistike, telekomunikacija preselila je čak 1.000 inženjera iz Rusije u Beograd.

Iako se na našem tržištu često misli da je reč o ruskim kompanijama, one su većinom zapadne, uglavnom američke, kao što je i Luxoft. Imale su razvojne i autsorsing centre u Rusiji, a sa sankcijama zatvarali su kancelarije i tražili povoljniju klimu za preseljenje posla.

U Luxoft-u, čije se kancelarije u Beogradu prostiru na dva sprata novoizgrađene zgrade u Erport sitiju većina zaposlenih je na radu od kuće.

Kako kažu, isporučuju softverska rešenja za više od 425 klijenata globalno, među kojima su i 74 kompanije sa Fortune 500 liste, a o tome kako se posle dve godine rada u Srbiji nose sa krizom u IT sektoru, kako su se radnici iz Rusije prilagodili u Srbiji, problemima, izazovima i planovima za naredni period za Forbes Srbija govori generalni direktor Mihajlo Poštić.

Dominiraju ruski programeri

Prema njegovim rečima, u kompaniji je trenutno 900 zaposlenih od čega je 80 odsto programera relocirano, a 20 odsto je iz Srbije.

Srbija ima veliki potencijal za IT industriju, a takođe je pružila i dobre mogućnosti za relokaciju stranih stručnjaka, uključujući i ruske i ostale developere, kaže na početku razgovora Poštić.

„Već u martu 2022. smo preselili kolege u Srbiju. Tada su Turska i Malezija takođe pokušale da privuku ove kompanije, ali se Srbija, zbog boljih uslova koje je nudila, ispostavila kao bolje mesto. Bila je otvorenija za zapošljavanje stranaca, ali i mentalitet i kulturološka sličnost su igrali važnu ulogu. Srbija je brzo reagovala na promene i otvorila mogućnosti za rad kolega koje smo prebacili iz Rusije. Na prvim sastancima sa tadašnjim predstavnicima Vlade Srbije smo dobili uveravanja da će proces izdavanja boravišnih i radnih dozvola za kolege ići brzo“, kaže on.

Ističe da su se i ostale svetske kompanije ugledale na njihov primer i počele da sele posao u Beograd.

„Nakon naših radnika, ubrzo je došlo više stotina radnika iz drugih firmi, kao i veliki broj pojedinaca, frilensera“, navodi naš sagovornik.

Značajni finansijski podsticaji, ali procedure sporije

Ukazuje, međutim, i na neke od promena i otežavajućih faktora koji su se pojavili vremenom.

Navodi da se „ručni metod“ pre dve godine pokazao dosta boljim i efikasnijim, a da je Vlada Srbije u međuvremenu promenila propise i digitalizovala deo procesa izdavanja boravišnih i radnih dozvola. Ti propisi su, umesto da ubrzaju, usporili taj posao u tranzicionom periodu koji još traje.

„Dozvole su se izdavale na godinu dana, a sada se izdaju na tri godine i prilikom obnavljanja prolazimo kroz proces duže nego što smo ranije. Nadam se da ćemo uskoro uspeti u tome da se ta procedura ubrza“, kaže.

Poštić navodi da su od velikog značaja bili poreski podsticaji za visokostručna strana lica.

Napominje da je uredba koja to reguliše ipak komplikovana za tumačenje i procedura dosta složena i da će sa novoizabranom vladom pokušati da rade na tome da ona bude jednostavnija za razumevanje i korišćenje.

„Ti finansijski benefiti su nam značili jer bez tih podsticaja naša IT radna snaga bi bila skuplja nego u nekim zemljama u okruženju, poput Bugarske, Rumunije, čak i Poljske. To bi dovelo do problema da ne budemo atraktivni kao zemlja za autsorsing projekte i sve druge projekte koji se rade za inostrane klijente“, smatra Poštić.

Formiranje Srpske IT asocijacije

Poštić u intervjuu za Forbes ističe i formiranje Srpske IT asocijacije u kojoj je, kako kaže, već desetak članova, uglavnom većih IT firmi.

Rade i na privlačenju novih članova, a jedan od ciljeva ove organizacije biće pojednostavljenje saradnje sa Vladom Srbije, kako bi se dodatno unapredili uslovi za rad i razvoj IT sektora.

„Nemaju sve IT kompanije koje posluju kod nas iste probleme, ali ćemo ih grupisati kada idemo ka vladi sa zahtevima. Razmena resursa je, recimo, interesantna za neke kompanije koje rade na domaćem tržištu i voleli bi da imaju iste podsticaje kao i one koji posluju i rade za strana tržišta. Hoćemo da ujedinimo sve probleme i predloge i zato smo mišljenja da treba da imamo zajedničku asocijaciju koja će pomoći svima i olakšati državi da sazna šta su realni problemi i da pokuša da nam pomogne. IT je do sada, prethodnoj vladi bio visoko na listi prioriteta i ne bi bilo dobro da taj segment krene da stagnira. Vlada je nova, tek izabrana i videćemo kakvi su njihovi prioriteti, ali imamo uveravanja da će se saradnja nastaviti identično kao raniije“, kaže on.

Podvlači još jednom da bez poreskih podsticaja sektor IT ne može da raste.

Stručnjaci iz Rusije zadovoljni u Srbiji

Kada je reč o tome kako su se ruski radnici prilagodili našem okruženju i koje su kulturološke razlike, a šta su sličnosti, Poštić kaže da su veoma zadovoljni i da imajući u vidu da su tu već dve godine, deca mnogih od njih su krenula u škole, naučila srpski jezik, neki su doveli i roditelje jer im je tako bilo jednostavnije i da su generalno zadovoljni kako ih je društvo u Srbiji prihvatilo.

„Sada preko leta odgovara im klima, a kada dođe jesen i zima malo im smeta zagađenje“, navodi.

Ukazuje na primer da je jedna grupa radnika otišla u isto vreme u Tursku i Maleziju i da nije uspela da se tako dobro uklopi i snađe.

„Svi činioci – kulturološka bliskost i sličnost, otvorenost našeg društva za radnike iz Rusije – su ih motivisali da ostanu ovde“, dodaje.

Kada je reč o potencijalu stručnjaka iz Rusije, on kaže da je ta zemlja po kapacitetu i tehnološkom obrazovanju za nekoliko redova jača od Srbije budući da imaju mnogo veće kapacitete na univerzitetima da obrazuju više stručnjaka.

„To nam je otvaralo zapadno tržište i ruski inženjeri, odnosno firme našeg profila su bile jako dobro primljene i prihvaćene“, kaže.

Ruski ili srpski programer – ko je bolji?

Dodaje ipak da su i stručnjaci u Srbiji takođe priznati, ali je pristup globalnim klijentima odavde do 2022. bio mnogo teži nego kompanijama poput Luxoft.

Na pitanje ko je bolji, ruski ili srpski programeri, Poštić kaže da takvo poređenje ne može ravnopravno da napravi i da svako od njih ima neke svoje prednosti i kvalitete:

„Ne možemo reći: ruski inženjer je bolji od srpskog, ali razvoj i pristup velikim klijentima i zahtev za najnovijim tehnologijama bio je više okrenut tržištu u Rusiji. Ruski inženjeri i developeri iz Srbije dobro sarađuju i razmenjuju znanja i iskustva. Ne vidim da tu ima neke veće razlike osim u tome što su Rusi imali pristup većim klijentima i tehnologijama i više ih je, a ovde sigurno ima malih firmi od pet programera koji su bolji od 90 odsto ruskih programera, ali su zbog veličine tržišta i toga što ih je više od Srba, u prednosti i kotiraju se kao kvalitetniji kadar zbog toga“, navodi.

Kriza u IT sektoru nije zaobišla ni Luxoft

Budući da je jedan od planova bio da dupliraju broj zaposlenih u Srbiji i da mesečno zaposle 100-ak radnika, kriza u IT sektoru ih je u tome omela, a Poštić kaže da taj cilj jeste ostvariv dugoročnije, ali da treba sačekati i imati u vidu da je autsorsing industrija u krizi već godinu i po dana.

„Zbog cele situacije izazvane ratom i kovidom pre toga, potreba za IT servisima se ustalila i ne raste, ima novih projekata, ali nema tolikog rasta generalno u našim industrijama i ne mogu sa sigurnošću da kažem da ćemo to što smo ranije predviđali uspeti da postignemo i da rastemo previše ambiciozno. Poreski podsticaji su se odnosili na firme koje rastu i to je bilo vreme kada smo svi rasli. Mi smo rasli 80 do 100 ljudi mesečno, a sada je odlično ako tu brojku prerastemo za godinu dana“, kaže.

Budući da je IT sektor poznat po mogućnosti rada od kuće, on navodi da je i dalje taj model rada na snazi kod njih u firmi, ali da je razumljivo da za neke poslove kao što su rešenja za automobilsku industriju zbog prirode posla i saradnje sa klijentima većina radnika koja je angažovana na tome radi iz kancelarije.

„Nama klijenti na neki način nameću zbog posla kako da radimo… Ipak smo svi većinom na radu od kuće i nismo kao neke druge kompanije pritiskali ljude da se vrate, što ne znači da nećemo tome pristupiti u nekom trenutku…. Ipak, i dalje smo Virtual First“, kaže.

Pomake i rast očekujemo do kraja godine

Ukazuje da su najveći izazovi trenutno stagnacija tražnje velikih sistema i kompanija za IT servisima te da očekuje promene u vezi toga u drugoj polovini godine.

Kada je reč o krizi u sektoru IT kaže da je svetsko tržište kriza najviše pogodila u autsorsing delu dok su se kompanije koje razvijaju proizvode manje-više oporavile.

Za autsorsing deo nije moguće da taj deo stagnira duži niz kvartala.

„Verujem da će kriza biti završena u naredna dva-tri kvartala, recimo do kraja godine i da bi onda mogli da počnemo da beležimo rast kompanija kao što je naša“, kaže Poštić.

Na pitanje kako su se snašli u svemu tome budući da su mnoge firme bile prinuđene na nepopularne mere poput otpuštanja radnika zbog otkazivanja projekata sa klijentima, odgovara da su se generalno dobro snašli i izbegli otpuštanja zahvaljujući državnim subvencijama za zapošljavanje stranaca.

Problem u poslovima sa bankarskim sektorom

Najveći problem u novonastalim okolnostima i krizi predstavljaju visoko regulisana tržišta, objašnjava.

„U oblasti bankarstva recimo, najveći problem je što Srbija nije članica EU. To nam mnogo stvari u poslu komplikuje naročito kada neka banka hoće da nam da deo posla… Na nas se uvek gleda sa nekom pozornoću naročito u tim regulisanim industrijama kao što je bankarska i tu teško dobijamo nove poslove i širenja. To nam predstavlja trenutno prilično veliki problem. Ima finansijskih institucija koje otvoreno kažu: mi hoćemo resurse EU“, kaže sagovornik Forbes.

Dodaje i da je ranije, kada je i tražnja bila veća, bilo lakše premostiti tu prepreku u pregovorima sa klijentima, ali da sada dramatično više biraju lokacije koje su u EU.

„To se nametnulo kao nova realnost“, dodaje Mihajlo Poštić.