Doktor Ilon i Mister Mask: Haotično preusmeravanje Tesle ka robotaksiju

Postoji aspekt „Doktora Ilona i Mister Maska“ kod izvršnog direktora Tesle ovih dana. Kada govori, da li će to biti stari, tehnološki frik pun velikih ideja koje menjaju svet ili milijarder promenjive ćudi koji pravi brze promene s multibilionskim poslovanjem?

Doktor Ilon uspešno sleće sa ponovno upotrebljivim raketama i obećava električni automobil ispod 30.000 dolara kako bi pomogao masama u borbi s klimatskim promenama.

Mister Mask biva osuđivan od Bele kuće zbog širenja antisemitskih teorija zavere na društvenoj mreži koju je preplatio i daje prioritet Sajbertraku od 100.000 dolara koji je povučen pet meseci nakon lansiranja.

Uglavnom se video ovaj prvi kada je izvršni direktor Tesle umirivao nervozne investitore i ohrabrivao analitičare za kapital na prošlonedeljnom sastanku o zaradama, s modifikovanim planovima za jeftinije električne automobile koji su prvi put obećani 2006. godine, ali još nisu isporučeni. To je praćeno iznenadnim putovanjem u Peking kako bi dobio odobrenje za prodaju funkcija asistencije vozaču kineskim potrošačima.

Zatim, nakon što je prošle nedelje otpustio 10% kompanije, uključujući ključne izvršne direktore, neobjašnjivo je nastavio rezove daljim smanjivanjem tima koji upravlja njegovom mrežom superpunjača, koje je svetlo mesto među inače lošim rezultatima tokom prvog kvartala, i otpuštanjem šefa za nove proizvode.

Disonantne poteze čini se da potencira Maskov cilj da Teslu, svetski poznati EV brend, preusmeri na kompaniju koja prodaje vožnje robotaksijima umesto što prodaje automobile. To je tema koja se ponavlja godinama, a koja je u poslednje vreme postala intenzivnija. To je rizična igra jer nije jasno da li Tesla to može da ostvari i da li će generisati finansijske rezultate koje očekuje, posebno jer ne izgleda da je Tesla obavio potpuno autonomna testiranja na nivou Vejmoa ili Kruza.

„Način na koji treba razmišljati o Tesli gotovo je potpuno okrenut rešavanju pitanja autonomije i mogućnosti da se ta autonomija iskoristi na gigantskoj floti“, rekao je na sastanku 23. aprila. „Ako vrednujete Teslu samo kao auto-kompaniju… fundamentalno, to je pogrešan okvir. Ako neko ne veruje da će Tesla rešiti autonomiju, mislim da ne bi trebalo da investira u kompaniju. Ali mi hoćemo i jesmo“.

Njegov dosadašnji učinak sugeriše drugačije. Trenutne funkcije Autopilota i Pune autonomije (FSD) povezane su s 13 nesreća sa smrtnim ishodom. Uprkos nazivima ovih funkcija, kompanija upozorava kupce da prate svoja vozila u svakom trenutku jer ona nisu zaista autonomna.

Prošle nedelje, Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja na putevima oštro je kritikovala Teslu zbog „nedovoljnih“ koraka preduzetih da bi se osiguralo da vozači obraćaju pažnju dok koriste te funkcije. I u poređenju sa softverom za pomoć vozaču koji nude rivalski proizvođači automobila, Tesla se „izdvaja“ u svom pristupu, jer „nije uskladila slab sistem angažovanja vozača s dozvoljenim operativnim sposobnostima Autopilota“, rekla je NHTSA.

Potpuno autonomni robotaksijisu još teži izazov. Vejmo, ćerka firma kompanije Alfabet, uložila je milijarde u razvoj potpuno autonomne tehnologije tokom više od jedne decenije i tek sada počinje da širi svoje komercijalne aktivnosti u četvrti grad u SAD-u, nakon uspešnih pokretanja u Finiksu, San Francisku i Los Anđelesu. Podružnica Amazona, Zuks, planira da započne s operativnom komercijalnom uslugom robotaksija u Las Vegasu ove godine. Bez sličnih pilot ili test programa, Tesla izgleda neosporno daleko.

Nikad ne reci nikad

„Nikad ne reci nikad, jer uz prave resurse i dovoljno truda možda bi mogli barem biti na nivou Vejmoa“, rekla je stručnjakinja za veštačku inteligenciju Misi Kamings, profesorka na Univerzitetu Džordž Mejson, koja je nedavno radila kao savetnica u NHTSA za autonomna vozila. „Ne vidim da se to dešava. Ne u bilo kojem kratkoročnom vremenskom okviru“.

Mask je dugo hvaljen kao tehnološki vizionar koji je poremetio auto i aero industriju profitabilnim električnim automobilima i ponovno upotrebljivim raketama. Ipak, kod svakog proboja poput najprodavanijeg Modela Y ili SpaceX satelitskog sistema za internet Starlink, bilo je neuspeha i promašaja, uključujući planove za EV stanice za zamenu baterija, solarne krovove, Hiperlupove i autonomnog robota koji je na kraju završio kao plesač u robotskom odelu i, kako izgleda, novi Sajbertrak.

Katastrofalno, 44 milijardi dolara vredno, preuzimanje Tvitera, u kojem je Fideliti smanjio vrednost svog udela za 71%, samo je jedna od brojnih zbunjujućih poslovnih odluka koje je Mask doneo u poslednjih godinu dana. Druga je ulaganje milijardi u Sajbertrak umesto davanja prioriteta jeftinijem, masovnijem električnom vozilu, što je investitorima obećavao godinama.

Ne samo što je vozilo imalo sporo lansiranje – svaka jedinica je povučena zbog defekta koji uzrokuje zaglavljivanje papučice gasa – malo je verovatno da će podići Teslinu opadajuću prodaju. Tesla je saopštila da trenutno nema planova za prodaju Sajbertraka izvan SAD-a, verovatno zato što mu težina i dizajn onemogućavaju prodaju potrošačima u Evropi ili Kini, drugom najvećem tržištu kompanije.

Smanjenje Teslinog tima za superpunjačjoš je jedan zbunjujući potez. To odeljenje pomoglo je skoku prihoda kompanije od usluga za 25% na 451 milion dolara u prvom kvartalu, prema prijavi Komisiji za hartije od vrednosti, nakon što je Mask ove godine otvorio mrežu i za električna vozila drugih proizvođača osim Tesle. Široko je viđen kao temelj američkog plana za infrastrukturu električnih vozila, omogućavajući Masku, žustrom kritičaru Bajdenove administracije, da naplati 17 miliona dolara federalnih grantova.

Nakon vesti o rezovima u ljudstvu, Mask je tvitovao „Tesla i dalje planira da proširi mrežu superpunjača, samo sporijim tempom za nove lokacije i većim fokusom na 100% dostupnosti i proširenje postojećih lokacija“.

Zaposleni u Tesli bili su zapanjeni potezom. „@IlonMask je otpustio čitav naš tim za punjenje. Šta to znači za mrežu punjača, NACS i sve uzbudljive poslove koje smo radili u industriji, još ne znam“, tvitovao je Vilijam Džejmson, ranije vođa strateških programa za punjače. „Kakva divlja vožnja to je bila. Vesti o rezovima takođe su izazvale pad akcija Tesle za 5,6% u utorak, na 183,28 dolara.

Slično tome, Maskova odluka da proglasi da je Tesla više AI i robotaksi kompanija nego proizvođač automobila komplikuje kako potrošači vide Teslin brend i proizvode koji su osnova njegovog trenutnog poslovanja.

„To je šokantna izjava“, rekao je Greg Silverman, globalni direktor Interbrenda, koji prati i ocenjuje javno mišljenje o vodećim korporativnim brendovima. „Vreme, gnjavaža i ekonomika dolaska do rešenja gde ćete biti robotaksi kompanija su ogromni. Verovatno su čak i složeniji od razvoja električnih vozila“.

Potraga za autonomijom

Mask je bacao oko na autonomnu vožnju još od trenutka kada je tvrdio 2016. da se Tesle prave sa svim kamerama, senzorima i računarskom snagom koja im je potrebna da bi se same vozile. To se nije pokazalo tačnim, i čak i s osam godina modifikacija softvera i hardvera, kompanija je postigla samo ono što je Mask prošle nedelje nazvao „nadgledanom potpunom autonomijom“ – što znači da vozač mora biti spreman da preuzme kontrolu u svakom trenutku.

Maskov obnovljeni fokus na pretvaranje Tesle u moćnu kompaniju robotaksija poklapa se s naglim padom prodaje vozila u prvom kvartalu i sporim, problematičnim lansiranjem Sajbertraka. Globalna konkurencija u ceni električnih vozila se pojačava, posebno od jeftinijih modela koje prodaje kineska kompanija BYD, stavljajući pritisak na profitne marže Tesle. Nasuprot tome, ekonomija poslovanja robotaksi kompanije koja koristi relativno mali broj vozila za prevoz ogromnog broja putnika koji plaćaju tarifu je privlačna. Jedna jedina Tesla fabrika mogla bi da proizvede sva vozila koja bi joj ikada bila potrebna!

Ali uz preovlađujuće tehničke izazove, bliska prihvatljiva finansijska korist od Tesla robotaksi biznisa je neizvesna. „I dalje smatramo robotaksi velikom prilikom za značajno povećanje vrednosti akcija, ali za nekoliko godina, i uzdržavamo se trenutno od uključivanja u naš model zbog velikih nesigurnosti oko regulatornih, operativnih i tehničkih izazova“, rekao je Emanuel Rosner, analitičar Dojče banke, u istraživačkoj belešci.

Čak i dodatni prihod koji Tesla može da dobije od dostupnosti svog FSD sistema u Kini, što je pomoglo da akcije skoče 15% u ponedeljak, neće biti dramatičan. U SAD-u, spustio je cenu softvera na 8.000 dolara i naplaćuje mesečnu pretplatu od 99 dolara. Pretpostavljajući da su cene u Kini slične, taj prihod bi mogao premašiti dve milijarde dolara godišnje do 2030. godine, prema proceni analitičara Banke Amerika, što je manje od desetine prodaje Tesle u prvom kvartalu 2024. godine.

Autopilot & FSD ≠ Autonomija

Tesla se takođe suočava s pravnim izazovima oko načina na koji reklamira svoje takozvane „autonomne“ funkcije. Iako Mask hvali veštine Tesle u oblasti veštačke inteligencije, regulatori, uključujući i kalifornijsko Odeljenje za motorna vozila (DMV), pokrenuli su tužbu protiv Tesle zbog odluke da ove funkcije nazove „Potpuna autonomija“ i „Autopilot“, tvrdeći da previše naglašavaju njegove sposobnosti na štetu javnosti. Kompanija se suočavala sa sličnim izazovima u Nemačkoj godinama unazad.

„DMV je pokrenuo postupak protiv Teslinih proizvođačkih i prodajnih dozvola zbog navodno obmanjujuće i lažne reklame u vezi s korišćenjem termina Potpuna autonomija i Autopilot“, rekla je agencija za Forbes. „Bezbednost zahteva da javnost tačno bude informisana o sposobnostima sistema“.

Kalifornijsko Ministarstvo pravde predvodi tužbu, a saslušanje je zakazano za 9. septembar 2024. godine, rekao je DMV, odbivši da pruži više detalja.

Tesla ima dozvolu za testiranje autonomnih vozila sa sigurnosnim vozačem u Kaliforniji, kao i desetine drugih kompanija, ali nije prijavila testne kilometre državi još od 2019. godine, prema DMV-u. Da bi prešla s testiranja na komercijalnu uslugu, Tesli će biti potrebna dozvola za implementaciju od DMV-a (agencija je potvrdila da nisu podneli zahtev) i odobrenje od kalifornijske Komisije za javne usluge.

Slično tome, agencije za transport u Arizoni i Nevadi, drugim ključnim lokacijama za testiranje autonomnih vozila, kažu da ih Tesla nije kontaktirala.

Teksas, dom Tesle, ne zahteva od kompanija za autonomna vozila da unapred dobiju dozvolu za implementaciju. Dozvoljava „testiranje i operacije na putnim pravcima Teksasa pod uslovom da zadovolje iste bezbednosne i zahteve osiguranja kao i svako drugo vozilo na putu“, rekao je Adam Hamons, portparol Ministarstva saobraćaja Teksasa.

Dug put do robotaksija

Nakon 15 godina i milijardi dolara za istraživanje i razvoj, Vejmo tek sada počinje da preusmerava svoju tehnologiju autonomne vožnje ka značajnijoj komercijalnoj fazi. Upravlja stotinama električnih vozila u Finiksu, San Francisku i Los Anđelesu – bez vozača za volanom – koji pružaju „desetine hiljada“ vožnji svake nedelje za putnike koji plaćaju tarifu, rekla je kompanija. Planira da proširi svoju komercijalnu uslugu prevoza na Ostin kasnije ove godine.

Vejmo ne deli podatke o prihodima, ali uz pretpostavku da ostvari prosečno 50.000 vožnji nedeljno po ceni od 20 dolara po vožnji u 2024. godini, prihod za celu godinu premašio bi 50 miliona dolara. I ako nastavi da poboljšava uslugu, proširi svoj vozni park na desetine ili stotine hiljada vozila i uđe u još desetine gradova, to bi moglo brzo porasti u milijarde dolara godišnje. To je ono na šta Alfabet računa i to je prilika koju Mask želi da iskoristi.

Ali, taj veliki prihod zavisi od toga da li će robotaksi biti sigurni. Prošle godine, Vejmov najveći rival Kruz, kojeg podržava Dženeral Motors, obustavio je rad čitave flote u San Francisku i izgubio dozvolu za pružanje usluge robotaksija u Kaliforniji nakon što je jedno od njegovih vozila udarilo i povuklo pešaka kojeg je nekoliko trenutaka ranije udario drugi automobil.

Vejmo takođe ima nekoliko incidenata, uključujući manju koliziju u Finiksu sa vozilom u kvaru koje je bilo prikačeno na tegljač, kao i robotaksi koji je udario biciklistu u San Francisku koji je bio skriven iza kamiona. Međutim, do sada, njihova autonomna vozila nisu prouzrokovala ozbiljne povrede ili smrtne slučajeve.

Tesla ima dobar bezbednosni rezultat sa svojim trenutnim softverom, koji zahteva da neko bude za volanom, ali nekim veteranima industrije to predstavlja problem. Maskova tvrdnja da Teslini automobili mogu postati potpuno autonomni samo korišćenjem veštačke inteligencije, ojačaneneuronskom mrežom i sistemom računanja, kao i kompjuterskom vizijom zasnovanom na kamerama, uz izbegavanje senzora poput laserskog lidara i radara, nije konvencionalan stav.

„Moja primarna briga je što Tesla nema strpljenja i tehnički pristup potreban za bezbedno lansiranje zaista autonomne tehnologije na javnim putevima“, rekao je Džon Krafcik, bivši izvršni direktor Vejmoa i dugogodišnji šef auto-biznisa kompanije Hjundai Motor u SAD-u. „To stavlja čitav prostor autonomnih vozila u veliki rizik“.

Neuronske mreže, kamere, halucinacije

Ekspert za veštačku inteligenciju Kamings ne deli Maskovo poverenje u neuronske mreže i kamere.

„Nema šanse da bilo koji automobil može da obavi dinamičan zadatak vožnje u bilo kojem okruženju samo upotrebom kompjuterske vizije. To je nemoguće“, rekla je, pozivajući se na naučnu studiju koju je objavila na tu temu. „Jednostavno nema sposobnosti da pravilno percipira svet. Od svih sistema na autonomnom automobilu, kompjuterska vizija je najmanje tačna. Radar može biti prilično tačan. Lidar može biti prilično tačan ako ne pada kiša. Ali da se automobil oslanja samo na kompjutersku viziju, ljudi će stradati“.

I pored statusa Vejmoa kao lidera u industriji autonomne vožnje, takođe nije ubeđena da je to tehnologija kojom bilo koja kompanija može uskoro da ovlada, s obzirom na izazove koje veštačka inteligencija ima pri interpretaciji podataka o vožnji.

„Jedan od problema su halucinacije“, rekla je. „Često čujemo o velikim jezičkim modelima i halucinacijama, ali sistemi kompjuterske vizije doslovno haluciniraju. Vide stvari koje ne postoje. Ovo nije rešivo“.

„Mnogo se trudimo da prevaziđemo prepreku halucinacija u bilo čemu što ima neuronsku mrežu. Ali nismo. Nismo ni blizu“.

Alan Onsman, novinar Forbes