Gde je kontroverzni nadzor građana, tu je i Srbija: Izraelski Kognajt prodaje američkoj policiji špijunska vozila vredna milion dolara

Kupovina četiri nova Ševrolet Taho vozila od strane policije savezne države Teksas u martu privukla je pažnju ne samo zbog cene od čak 4,5 miliona dolara. Već i zato što su vozila opremljena tehnologijom koja može da prati lokaciju mobilnih telefona u njihovoj blizini.

Tehnologiju proizvodi izraelska kompanija Kognajt. Ona funkcioniše tako što simulira baznu stanicu mobilne telefonije. Time primorava telefone u okolini da se povežu sa lažnom baznom stanicom, omogućavajući policiji da prati uređaje u dometu – bez obzira na to da li pripadaju osumnjičenima ili potpuno nepovezanim građanima.

Iz ugovora kompanije Kognajt sa državom Teksas vidi se da sistem, nazvan Falko Net, može biti sakriven unutar vozila, smešten u ranac ili montiran na helikopter. Reč je o istoj vrsti tehnologije kao i ozloglašeni Stingrej, jedan od prvih sistema za simulaciju baznih stanica koji proizvodi američki odbrambeni gigant L3 Heris.

Sve više američkih policijskih agencija kupuje Kognajtovu tehnologiju

Policija Teksasa samo je jedna od sve većeg broja lokalnih policijskih agencija koje potpisuju ugovore sa kompanijom Kognajt, čije je sedište u Herceliji u Izraelu.

Kompanija, koja se kotira na berzi Nasdak i čija tržišna vrednost iznosi oko 560 miliona dolara, osnovana je pre šest godina izdvajanjem iz izraelske kompanije za nadzor Verint.

Kognajt prodaje širok spektar tehnologija za nadzor. Među njima je softver koji analizira velike policijske baze podataka kako bi pronašao tragove u istragama i predvideo gde bi ubuduće moglo doći do kriminalnih aktivnosti.

Kompanija sebe predstavlja kao „vodeću alternativu“ kompaniji Palantir, čija tržišna kapitalizacija iznosi oko 315 milijardi dolara.

Najveći deo prihoda, koji su 2025. dostigli oko 400 miliona dolara, Kognajt ostvaruje u Izraelu i Evropi. Ali, postepeno jača prisustvo i u SAD. Prihodi na američkom tržištu porasli su sa 10 miliona dolara 2023. na 15 miliona dolara 2025. To pokazuju dokumenti podneti američkoj Komisiji za hartije od vrednosti (SEC).

Špijunski kombiji, rančevi i nadzor granica

Istog meseca kada je potpisan ugovor sa Teksasom, najveći koji je Kognajt do sada dobio u SAD, američko Ministarstvo rata kupilo je Falko Net sistem u rancu za oko 400.000 dolara.

Kompanija je takođe prodala vozila za nadzor policiji u Albukerkiju u Novom Meksiku. Kao i policiji države Njujork, koja učestvuje u obezbeđenju granice između SAD i Kanade.

Tokom 2024. godine policija Floride platila je 765.000 dolara za Falko Net u okviru operacije Vigilant Sentry, pokrenute radi suzbijanja masovnih migrantskih dolazaka preko Kariba.

U svom poslednjem godišnjem izveštaju SEC-u, Kognajt je istakao saradnju sa graničnim službama i obaveštajnim agencijama.

„Primenom napredne analitike, prepoznavanja obrazaca ponašanja i obrade podataka u realnom vremenu, naša tehnologija pomaže agencijama da otkriju sumnjive aktivnosti, identifikuju potencijalne operacije krijumčarenja ljudi ili robe i spreče ilegalne prelaske granice“, navela je kompanija.

Kontroverze širom sveta

Kognajt danas tvrdi da ima državne klijente u više od 100 zemalja.

Poslovanje kompanije je više puta bilo predmet kontroverzi.

Prema pisanju agencije AP, operativci bliski bivšem predsedniku Brazila Žairu Bolsonaru koristili su 2024. Kognajtovu tehnologiju za praćenje mobilnih telefona kako bi nadzirali političke protivnike.

Krajem 2021. kompanija Meta optužila je Kognajt da je upravljala sa više od 100 lažnih naloga na svojim društvenim mrežama radi prikupljanja podataka o novinarima i političarima u zemljama poput Srbije, Kolumbije i Kenije.

Pre nego što je Kognajt izdvojen iz Verinta, kompanija je, prema medijskim izveštajima, prodavala sličnu tehnologiju za presretanje telefonskih komunikacija državama sa lošim stanjem ljudskih prava. Tako je 2020. navodno prodala opremu Mjanmaru uprkos zabrani izraelske vlade.

Kognajt nije odgovorio na više zahteva Forbes za komentar.

Nasleđe kompanije Verint

Bivša matična kompanija Kognajta, Verint, koja je još 1994. izdvojena iz kompanije Komvers Tehnolodži, prošle godine prodata je investicionom fondu Toma Bravo za dve milijarde dolara. Nakon toga je povučena sa berze.

Verint je godinama vodio izvršni direktor Dan Bodner, nekadašnji inženjer Izraelskih odbrambenih snaga (IDF).

Organizacije za zaštitu ljudskih prava optužile su 2021. godine Verint zbog prodaje tehnologije za presretanje telefonskih komunikacija Južnom Sudanu. Tamo je, prema navodima Amnesty International-a, korišćena za „terorisanje“ novinara i aktivista.

Izraelski list Harec objavio je još 2018. da je tehnologija Verinta korišćena u Indoneziji za praćenje LGBT aktivista i verskih manjina.

Sve veći arsenal tehnologija za nadzor

Kognajtovi sistemi predstavljaju deo sve šireg arsenala tehnologija koje američke policijske i bezbednosne službe koriste za masovni nadzor mobilnih telefona.

Među njima su špijunski softveri koji se ubacuju u uređaje i prate komunikaciju. Poput sistema koje prodaje kompanija Paragon, a koje koristi američka Imigraciona i carinska služba (ICE).

Druga metoda podrazumeva kupovinu podataka o lokaciji iz industrije mobilnog oglašavanja ili predstavljanje kao drugi elementi globalne mobilne mreže radi praćenja uređaja.

Kognajt nudi upravo takvu tehnologiju kroz proizvod Skajlark. On omogućava praćenje mobilnog telefona na osnovu samog broja.

Brži od Stingreja

Policija godinama koristi simulatore baznih stanica poput Stingreja kompanije L3 Heris.

Kognajt, međutim, tvrdi da je njegov sistem znatno brži i da može da obradi mnogo više uređaja.

U promotivnom materijalu podeljenom na sajmu posvećenom graničnoj bezbednosti u Arizoni prošle godine kompanija je navela da se Falko Net postavlja za samo tri minuta. Može da natera hiljade mobilnih telefona da se povežu sa njim svakog minuta.

Istovremeno, čini se da je i jeftiniji od konkurencije. Na tenderu u Novom Meksiku Kognajt je ponudio cenu oko 100.000 dolara nižu od najbližeg konkurenta, američke kompanije Jacobs Engineering.

Kako policija koristi ove uređaje

Policija simulatore baznih stanica koristi na dva osnovna načina.

Ako raspolaže brojem telefona i približnom lokacijom osumnjičenog, uređaj se prenosi u to područje kako bi se dobila preciznija lokacija.

Drugi način jeste takozvano „češljanje“ čitavih naselja ili kvartova za koje policija zna da su žarišta kriminala, kako bi identifikovala uređaje koje koriste osumnjičeni.

Strah od masovnog nadzora građana

Stručnjaci za građanske slobode upozoravaju da bi sve šira upotreba ove tehnologije mogla dovesti do masovnog prikupljanja podataka o građanima koji nisu predmet istraga.

„Kada imate ovakve tehnologije koje omogućavaju tajno prikupljanje informacija o ljudima, praćenje demonstranata i mapiranje njihovih međusobnih odnosa, to uvek izaziva ozbiljnu zabrinutost za funkcionisanje demokratije i odgovornost institucija“, kaže Rejčel Levinson-Valdman. Ona je direktorka Programa za slobode i nacionalnu bezbednost u istraživačkom centru Brennan Center for Justice.

Početkom ovog meseca sudija u Ohaju odbio je zahtev policije za izdavanje naloga kojim bi bilo omogućeno masovno prikupljanje podataka o mobilnim telefonima.

Sudija je ocenio da bi takav nalog omogućio policiji pristup podacima „hiljada građana koji nisu sumnjivi“. Dao bi organima reda „neograničenu diskreciju da tokom 30 dana prate kretanje privatnih lica u svakom trenutku“.

Nekada i bez sudskog naloga

Policija za korišćenje ovih sistema uglavnom pribavlja sudski nalog, ali ne uvek.

Bo Dafi, direktor službe za informisanje policije države Njujork, rekao je za Forbes da se Kognajtovo vozilo za nadzor koristi i bez naloga u hitnim situacijama.

„Aktivna otmica ili nestanak deteta predstavljaju jasan primer okolnosti u kojima postoji neposredna opasnost po život žrtve“, rekao je Dafi.

Policija Baltimora, koja je 2022. kupila Kognajtov simulator bazne stanice za 920.000 dolara, navela je da uređaj može biti korišćen bez naloga najviše 48 sati radi pronalaženja osumnjičenih za „teška“, ali neprecizirana krivična dela.

Teksaško odeljenje javne bezbednosti nije odgovorilo na pitanja o načinu korišćenja svojih vozila.

Špijunska vozila kao ulaznica za nove poslove

Prodaja vozila za nadzor američkim policijama otvorila je Kognajtu vrata za prodaju drugih tehnologija.

Istog meseca kada je potpisao ugovor sa Teksasom, Kognajt je objavio saopštenje u kojem je proslavio prodaju neimenovane tehnologije vredne pet miliona dolara jednoj američkoj državnoj agenciji.

Izvršni direktor Elad Šaron, dugogodišnji rukovodilac Verinta, tada je izjavio da je ugovor otvorio „put za moguće proširenje saradnje kako agencija bude razvijala svoje obaveštajne kapacitete“.

Kompanija je već prodala i softver zasnovan na veštačkoj inteligenciji. On analizira ogromne količine podataka radi pronalaženja tragova u istragama.

Šerifova kancelarija okruga Muskogi u Džordžiji krajem 2024. platila je oko 800.000 dolara za ovaj sistem. Državne agencije u Njujorku i na Floridi izdvojile su više od 300.000 dolara svaka.

Mnogo toga ostaje tajna

Kognajt veoma pažljivo čuva informacije o tome gde i kako se njegove tehnologije koriste.

Na Floridi kompanija ima ugovor iz 2024. vredan 2,1 milion dolara za „sistem za prikupljanje podataka“. Detalji projekta označeni su kao poverljivi, pokazuju državna dokumenta.

Kada je Forbes podneo zahtev za pristup informacijama o vozilima koja koristi policija Teksasa, i policija i Kognajt dostavili su dokumentaciju sa velikim brojem zatamnjenih delova. Ne otkrivajući gotovo ništa o mogućnostima ili načinu korišćenja tehnologije za nadzor.

O tome da li će ti podaci biti objavljeni sada odlučuje državni tužilac Teksasa.

Tomas Bruster, novinar Forbes