Glumica Skarlet Johanson mogla bi da tuži OpenAI: Zašto su i svi drugi u opasnosti od kloniranja glasa

OpenAI bi se mogao suočiti sa potencijalnom tužbom glumice Skarlet Johanson nakon što je ustvrdila da je opcija „Skaj“ četbota zvučala slično njoj, što je najnovije pravno pitanje koje je pokrenula veštačka inteligencija.

Stručnjaci su povodom toga za Forbes rekli da to može lako uticati na svakoga, jer je sada tehnologija olakšala kloniranje glasa.

Stručnjaci kažu da pravni problemi u sporu Johansonove sa OpenAI nisu ni jedinstveni za veštačku inteligenciju niti su posebno moderni, ukazujući na sličnosti sa uspešnim imitiranjem glasa i „zvučnim“ tužbama koje su pevači Bet Midler i Tom Vejts pokrenuli protiv Forda i Frito-Laia 1980-ih.

Johanson bi potencijalno mogla da podnese brojne tužbe protiv OpenAI u skladu sa postojećim zakonima, objasnili su stručnjaci Foley & Lardner partner Grin i Džaberi uključujući pravo na privatnost, autorska prava, lažnu podršku i pravo na publicitet, koji štite pojedince od zloupotrebe njihovog imena ili njihovih karakteristika i ne smeju se koristiti bez njihove dozvole, a ti propisi posebno su jaki u Kaliforniji.

Iako nezakonito, ovo znači da je apsolutno moguće da bi „druge poznate ličnosti potencijalno mogle biti meta“, naveli su dodajući da će se, ako je tako, verovatno suočiti sa istim ili sličnim problemima kao Johanson.

Napredak u tehnologiji koji omogućava da se karakteristike poput glasova repliciraju sa većom lakoćom i preciznošću, pogoršao je problem lažnog predstavljanja, međutim, Tifani Li, profesor prava na Univerzitetu u San Francisku, rekla je da se to pitanje proteže i dalje od Holivuda.

„Svako bi mogao biti na meti drugih koji pokušavaju da kloniraju glasove koristeći veštačku inteligenciju… ne samo slavne ličnosti ili javne ličnosti“, upozorila je Li, ukazujući na rast telefonskih prevara sa veštačkom inteligencijom koje kloniraju glasove ljudi. Ona je pozvala zakonodavce da obezbede da se zakoni poštuju ažurirano „kako bi držali korak sa savremenom tehnologijom“.

Grin i Džaberi su naveli da slučaj Johanson „podvlači rastuću potrebu da se uspostave jasniji zakoni koji regulišu upotrebu glasa, slike i drugih ličnih ili identifikacionih informacija pojedinca“, pri čemu su zakoni do sada bili omeđeni time što su bili „pojedinačni ili specifični za državu“.

Prošle nedelje, ChatGPT je povukao svoj glas za ćaskanje, Sky, nakon zabrinutosti da je zvučao slično kao Johanson.
Glumica, koja je rekla da je bila „šokirana“ glasovnim asistentom AI, tvrdi da je „Skaj“ toliko ličio na njen sopstveni glas da su čak i bliski prijatelji poverovali da je to ona.

Generalni direktor i suosnivač OpenAI Sem Altman je ranije rekao da je „Ona“ jedan od njegovih omiljenih filmova.

Sam OpenAI je priznao vokalne sličnosti između „Skaja“ i Johanson, ali je naglasio da glas „nije imitacija“ i da pripada „drugoj profesionalnoj glumici koja koristi svoj prirodni glas“, pri čemu je sličnost nenamerna.

Stručnjaci su za Forbes rekli da postoji mnogo otvorenih pitanja u ovom slučaju i da bi ishod moguće tužbe koja još nije podneta u velikoj meri zavisio od velikog broja informacija koje još nisu dostupne, javne ili proverene.

„OpenAI ne bi tražio njenu saglasnost da nisu verovali da je glas napravljen po uzoru na njen. „Mislim da je važno napomenuti da je to nešto što se može dogoditi svakome, ali nemaju svi moć i resurse poznate ličnosti da se suprotstave legalno“, rekla je Tifani Li.

„Zato nam je potrebna pravna zaštita – da zaštitimo ostale.“

Profesor prava na Univerzitetu Stanford Mark Lemli je rekao da ne veruje da su potrebni novi zakoni da bi se ljudi zaštitili od imitacije u ovakvim slučajevima.

Gledajući unapred, rekao je da je slučaj poput ovog „samo početak pravnih pitanja oko sličnih zvukova u veštačkoj inteligenciji“.

Robert Hart, novinar Forbes