Iran verovatno ne može da potopi najbolji američki nosač aviona, ali bi i pogodak bio dovoljan

Početkom februara, bivši vrhovni vođa Irana, Ali Hamneji, uputio je direktnu pretnju ratnim brodovima američke mornarice koji deluju na Bliskom istoku. Tada je u objavi na društvenim mrežama sugerisao da bi Islamska Republika mogla da pokuša da napadne, pa čak i potopi brod američke mornarice, moguće i nosač aviona.

„Amerikanci stalno govore da su poslali ratni brod prema Iranu. Naravno, ratni brod je opasan komad vojne tehnike. Međutim, opasnije od tog ratnog broda je oružje koje taj brod može poslati na dno mora“, napisao je Hamneji na platformi X.

Ostaje nejasno na koje je oružje mislio, ali Teheran nastoji da zaključi sporazum o kupovini kineskih nadzvučnih raketa CM-302, dometa oko 290 kilometara. Još zabrinjavajuće je to što se navodi da je CM-302 razvijen tako da izbegne brodske odbrambene sisteme „letenjem nisko i velikom brzinom“, piše u novom tekstu o sukobu Irana i SAD, novinar Piter Susiju.

On podseća da je Peking godinama razvijao takozvane kopnene „ubice nosača“, naročito projektile Dong Feng-21D i Dong Feng-26B. Međutim. nijedan od tih sistema se ne nalazi u arsenalu Islamske Republike. Čak i kada bi to oružje bilo dostupno, stručnjaci sumnjaju da bi zaista opravdalo naziv „ubica nosača“.

Nosači su izuzetno izdržljivi ratni brodovi

Susiju ističe da sa oružjem kojim trenutno raspolaže, malo je verovatno da bi Iran mogao da potopi američki ratni brod, a gotovo sigurno ne nosač aviona. Takvi brodovi projektovani su da izdrže ozbiljna oštećenja.

Poslednji američki nosač aviona potopljen u borbi bio he prateći nosač klase Kazablanka, USS Bismarck Sea. Izgubljen je pre nešto više od 81 godine, tokom bitke za Ivo Džimu, nakon napada japanskih kamikaza.

„Savremeni nosači aviona daleko su veći i otporniji od svojih pandana iz Drugog svetskog rata“, izjavio je Robert Farli, viši predavač na Univerzitetu Kentaki. „CVN-78 ima 100.000 tona, oko 150% veličine najvećih nosača iz Drugog svetskog rata“.

Susiju podseća da su nosač klase Nimic, USS Abraham Linkoln, koji je u vodama kod Perijskog zaliva, kao i USS Džerald R. Ford, najnoviji i najbolji američki nosač (nalazi se u Sredozemnom moru, blizu Izraela i Libana), opremljeni naprednim sistemima za odbranu od vazdušnih pretnji.

Geopolitička analitičarka Irina Cukerman objašnjava da „američka mornarica okružuje nosače slojevima odbrane: razarači i krstarice sa sistemom Aegis, borbeni avioni u stalnoj patroli, elektronsko ratovanje, mamci i bliska protivraketna odbrana“.

Važno je znati i da jedna protivbrodska raketa verovatno ne bi bila dovoljna da potopi nosač. Čak i kada bi uspela da probije ovu slojevitu odbranu.

Savremeni nosači imaju i podeljeni trup i druge unutrašnje sisteme zaštite pa ih je teško potopiti.

Ni sami nisu uspeli da potope nosač

Susiju podseća i da je američka mornarica imala poteškoća da potopi rashodovani supernosač klase Kiti Houk, USS Amerika, tokom kontrolisane vežbe ispitivanja otpornosti nosača.

Tokom testiranja sprovedenog u aprilu i maju 2005. brod se pokazao izuzetno izdržljivim, možda i više nego što se očekivalo. Pružao je „otpor“ gotovo mesec dana i na kraju je potopljen aktiviranjem unutrašnjih eksplozivnih punjenja. Uz to je bio povučen iz upotrebe pre gotovo deceniju i bio je u lošem stanju.

„Vežbe sa USS Amerika pokazale su da savremeni nosač može da izdrži ogromnu količinu oštećenja i ostane na površini“, rekao je Farli. „Štaviše, USS Amerika nije imao najvažniji element preživljavanja nosača – obučenu i iskusnu posadu koja u realnom vremenu sprovodi kontrolu oštećenja u velikim razmerama“.

Ne postoji „mala šteta“

Za Irance i neuspešan pokušaj potapanja nosača aviona ne bi bio razlog da proglase pobedu, smatra Susiju. Dovoljno bi im bilo makar da ga pogode.

Susiju podseća da su tokom šezdesetih tri američka nosača preživela katastrofalne požare izazvane nesrećama. USS Oriskani je doživeo eksploziju municije zbog nepravilnog rukovanja bakljom. Stradale su čak 44 osobe dok je 156 bilo povređeno.

Već u julu, požar se dogodio i na brodu USS Forestal zbog neispravne rakete. Bombe na palubi su eksplodirale, a gorivo se zapalilo na donjim palubama. Poginulo je 134 mornara, dok je 161 povređen.

Nakon ovih događaja unapređene su sigurnosne mere. To je verovatno pomoglo u požaru na nuklearnom nosaču USS Enterprajz u januaru 1969. Tada je raketa Zuni slučajno ispaljena i palubu je zahvatila vatra. Taj požar je ubio 28 mornara, ranio 314 i uništio 15 aviona.

Stotine miliona dolara potrošene su na popravku svakog nosača.

„Razorni požari pokazuju da su moderni nosači i dalje ranjivi, delimično zato što nose ogromnu količinu zapaljivog materijala na brodu“, upozorava Farli. „Raketni napadi mogli bi da onesposobe nosač uništavanjem katapulta, komunikacione opreme, sistema za zaustavljanje aviona ili na drugi način učiniti letove nemogućim“.

Šta je dovoljno za Iran i druge neprijatelje SAD

Susiju navodi da bi i takav „mali“ udarac mogao da ima političke posledice. Nosači aviona su simbol američke moći.

„Američka mornarica može da apsorbuje gubitke, ali američka politika reaguje trenutno na simboličku štetu“, kaže Irina Cukerman.

Jedan uspešan pogodak menja narativ iz „Iran je pobeđen“ u „Američke snage su ranjive“.

Teheran bi mogao da iskoristi pokušaj napada na udarnu grupu nosača da testira i mapira američke odbrambene sisteme. Čak i neuspešna proba otkriva kako SAD reaguju, šta im je prioritet, šta gađaju prvo, šta ometaju i kako organizuju borbeni prostor.

„Nije samo Iran taj koji prati. Njegovi saveznici, kao i Kina i Rusija, uče posmatrajući. Sama ta obaveštajna vrednost čini ‘pokušaj’ korisnim za Iran“, zaključuje Cukerman.