Klizne bombe obeležiće sledeću fazu rata između Rusije i Ukrajine: Ko ima bolje
Tokom proteklog meseca i Rusija i Ukrajina značajno su proširile upotrebu taktičkih kliznih bombi. To odražava širu promenu u načinu na koji obe strane planiraju da primenjuju vatrenu moć. Do ove promene došlo je zbog sveprisutne upotrebe dronova, koja je ograničila efikasnost artiljerije – tradicionalnog sredstva za izvođenje masovne vatrene podrške. Kako se i Rusija i Ukrajina u velikoj meri oslanjaju na intenzivnu vatru kao ključni element svoje vojne doktrine, sve veća ograničenja u upotrebi artiljerije učinila su klizne bombe privlačnom alternativom. Ukoliko se ovaj trend nastavi, očekuje se da će klizne bombe igrati sve važniju ulogu na obe strane fronta i oblikovati narednu fazu rata.
Klizne bombe kao zamena za artiljeriju
I Rusija i Ukrajina primenjuju doktrinu u kojoj je masovna vatrena podrška ključni element borbenih dejstava. Artiljerija i druga sredstva za indirektnu vatru tradicionalno predstavljaju glavni način uništavanja neprijateljskih snaga. Pešadija u takvom konceptu uglavnom ima pomoćnu ulogu. Zauzima teren tek nakon što ga prethodno „očisti“ snažna artiljerijska paljba. Nakon toga omogućava artiljerijskim jedinicama da dalje napreduju.
Iako se ova doktrina tokom rata nije suštinski promenila, obe strane su sve više prinuđene da smanjuju oslanjanje na artiljeriju.
Prema podacima publikacije The Military Balance, Rusija je rat započela sa 2.433 haubice, dok je Ukrajina raspolagala sa 1.176. Analitički projekat Oriks, koji evidentira vizuelno potvrđene gubitke, zabeležio je uništenje 1.716 ruskih i 1.011 ukrajinskih artiljerijskih oruđa.
Iako su obe vojske nabavile veliki broj novih sistema zahvaljujući stranoj pomoći, domaćoj proizvodnji i remontu starijih oruđa, ovi gubici predstavljaju ozbiljan udarac. Štaviše, podaci Oriksa predstavljaju samo minimalan broj potvrđenih gubitaka. Zato se procenjuje da je stvarni broj znatno veći.
Dronovi su smrt za artiljeriju
Glavni razlog za tako velike gubitke jeste intenzivna upotreba dronova koji neprekidno nadziru bojište u potrazi za neprijateljskom artiljerijom. Haubice se lako otkrivaju čim otvore vatru. Dronovi istovremeno pronalaze i gađaju vozila za dopremanje municije, ostavljajući artiljerijske jedinice bez zaliha potrebnih za dejstvo.
Zbog toga su i Rusija i Ukrajina bile primorane da povuku artiljeriju dalje od linije fronta. Iako pojedini sistemi dugog dometa i dalje mogu da gađaju ciljeve sa novih položaja, veliki broj drugih više ne može efikasno da se koristi.
Kako bi održale vatrenu podršku, obe strane se sve više oslanjaju na minobacače i dronove. Međutim, oni nose znatno manje bojeve glave od klasične artiljerije. Čak i kada se koriste u koordinisanim napadima, uglavnom ne mogu da postignu razornu moć dugotrajne artiljerijske paljbe.
Pored toga, dronovi su veoma osetljivi na vremenske uslove, elektronsko ratovanje i protivvazdušnu odbranu. Čak i veći, poput ruskog Gerana ili ukrajinskog Ljutog, nose relativno male bojeve glave. Njihova mala brzina i dugo vreme leta dodatno ih čine ranjivim na elektronsko ometanje i protivvazdušnu odbranu.
Šta su klizne bombe
Zbog svih ovih izazova, Rusiji i Ukrajini potrebno je novo sredstvo koje može da isporuči veliku vatrenu moć u velikim količinama. Rusija je već počela da popunjava tu prazninu kliznim bombama, a Ukrajina sada ide istim putem.
Klizna bomba predstavlja klasičnu avionsku bombu kojoj su dodata sklopiva krila i sistem za navođenje. Nakon ispuštanja iz aviona, krila se otvaraju. Bomba uz pomoć satelitske i inercijalne navigacije može da preleti desetine kilometara do cilja.
Pošto se prilikom odvajanja od aviona već kreće velikom brzinom, klizna bomba predstavlja izuzetno težak cilj za kopnene sisteme protivvazdušne odbrane. To omogućava avionima da napadaju ciljeve bez ulaska u veliki deo zone dejstva neprijateljske PVO.
Klizne bombe obično teže nekoliko stotina kilograma, pa imaju daleko veću razornu moć od dronova ili minobacačkih projektila. Mogu da ostvare efekte uporedive sa snažnom artiljerijskom vatrom.
Ruske klizne bombe
Rusija je tokom protekle dve godine veliki broj sovjetskih avionskih bombi pretvorila u precizno navođeno oružje.
Najčešće koristi modele FAB-250, FAB-500, FAB-1500 i FAB-3000, pri čemu broj označava približnu masu bombe u kilogramima.
Svaka bomba opremljena je sistemom UMPK (Univerzalni modul za planiranje i korekciju), koji uključuje sklopiva krila, upravljačke površine, inercijalnu navigaciju i satelitsko navođenje.
Ovaj komplet omogućava bombama da nakon ispuštanja iz aviona poput Su-34, Su-35 ili Su-30 prelete između 60 i 80 kilometara.
Rusija je ove sisteme neprekidno unapređivala kao odgovor na ukrajinske protivmere. Prve verzije UMPK sistema bile su podložne ukrajinskom elektronskom ometanju satelitske navigacije.
Kao odgovor, ruske klizne bombe dobile su satelitski navigacioni modul Kometa, koji je otporniji na ometanje. Najnovije verzije u većoj meri koriste inercijalnu navigaciju kada satelitski signal oslabi.
UMPK kompleti su dodatno unapređeni kako bi povećali domet bombi, pa najnovije verzije mogu da pogode ciljeve udaljene do 95 kilometara. Time avioni ostaju još dalje od ukrajinske protivvazdušne odbrane.
Povećana upotreba
Rusija je tokom proteklog meseca značajno povećala upotrebu ovih bombi. Prema izveštajima, samo tokom prve nedelje juna lansirano je više od 1.800 kliznih bombi.
Ova promena vidi se i u načinu na koji rusko Ministarstvo odbrane predstavlja svoje operacije. Dok su prethodnih meseci na Telegram kanalu svakodnevno objavljivani snimci artiljerijskih udara, tokom juna gotovo svakog dana pojavljuju se snimci dejstava kliznim bombama.
Iako pojedini napadi predstavljaju deo ruske strateške kampanje, većina je usmerena na neposrednu podršku taktičkim operacijama.
Tokom poslednje nedelje juna Ministarstvo odbrane objavilo je snimke na kojima klizne bombe uništavaju privremene položaje ukrajinske vojske u oblastima Harkova, Dnjepropetrovska i Donjecka. Prikazani su i napadi na komandna mesta bespilotnih letelica u Harkovskoj i Dnjepropetrovskoj oblasti, kao i na logističke mostove u Sumskoj oblasti i kod Krasnog Limana.
U svim tim slučajevima klizne bombe korišćene su za precizne udare na ciljeve čije uništenje zahteva veliku vatrenu moć kao neposrednu podršku ruskim kopnenim operacijama.
Ukrajinske klizne bombe
Ukrajina ne raspolaže velikim zalihama avionskih bombi koje je Rusija nasledila nakon raspada Sovjetskog Saveza. Zbog toga su njene mogućnosti znatno ograničenije.
Ipak, zahvaljujući vojnoj pomoći saveznika, Ukrajina je dobila određeni broj kliznih bombi.
Među njima je američka GBU-62 JDAM-ER, koja je korišćena u ograničenom broju napada na važne ruske ciljeve. Uključujući napad na rusku bazu 31. maja.
Ukrajinske snage koriste i francuski AASM Hammer i američki Rusty Dagger. To su sistemi koji kombinuju sposobnost klizanja sa raketnim pogonom, čime ostvaruju veći domet i veću fleksibilnost.
Iako služe za podršku taktičkim operacijama, njihov veliki domet omogućava im da učestvuju i u širim ukrajinskim strateškim napadima.
Pošto ove bombe dolaze iz inostranstva, Ukrajina raspolaže ograničenim količinama i mora pažljivo da ih koristi.
Domaća proizvodnja
Situacija se, međutim, promenila pojavom domaće klizne bombe razvijene u okviru programa Brave1.
Bomba Vyrivniuvach („Izjednačivač“), koju je razvila kompanija DG Industry, predstavljena je u maju 2026. nakon 17 meseci razvoja. Teška je 250 kilograma, što je svrstava u istu kategoriju kao ruski FAB-250. Koristi krila i sistem navođenja razvijene u Ukrajini.
Ukrajina istovremeno radi i na domaćoj proizvodnji samih bombi, jer ne raspolaže velikim zalihama sovjetskih avionskih bombi.
Prema navodima, Vyrivniuvach je već upotrebljen u borbi. Na društvenim mrežama objavljeni su snimci uspešnog napada na ruski položaj izvedenog 23. juna.
Iako je njegova upotreba za sada ograničena, Ukrajina je tokom rata više puta pokazala da veoma brzo razvija i uvodi nove tehnologije u operativnu upotrebu.
Kako proizvodnja bude rasla, očekuje se da će Ukrajina sve češće koristiti klizne bombe. Posebno u nastojanju da zaustavi rusku letnju ofanzivu.
Kako će klizne bombe promeniti tok rata
Sa sve širom primenom kliznih bombi, i Rusija i Ukrajina nastaviće da ulažu u razvoj ovih sistema, ali i u sredstva za odbranu od njih.
Buduće generacije kliznih bombi verovatno će koristiti naprednije senzore preuzete iz tehnologije bespilotnih letelica kako bi postigle veću preciznost i bolje funkcionisale u uslovima intenzivnog elektronskog ratovanja.
Moguće je i da će dobiti raketni pogon ili male mlazne motore koji će dodatno povećati njihov domet. Istovremeno će sistemi elektronskog ratovanja nastaviti da unapređuju sposobnost ometanja ili lažiranja navigacionih signala.
Kako rat bude odmicao, značaj kliznih bombi verovatno će nastaviti da raste.
Ruska letnja ofanziva i ukrajinski protivnapadi zahtevaju snažnu vatrenu podršku kako bi se uništile neprijateljske snage i stvorili uslovi za napredovanje kopnenih jedinica.
Istovremeno, dalji razvoj dronova dodatno će ograničavati upotrebu artiljerije. Nijedna strana ne može sebi da dozvoli gubitak sposobnosti izvođenja masovne vatrene podrške.
Klizne bombe popuniće upravo tu prazninu. Obezbediće razornu vatrenu moć potrebnu za održavanje ofanzivnih i odbrambenih operacija.
Kako njihova upotreba bude rasla, očekuje se da će upravo klizne bombe obeležiti narednu fazu rata u Ukrajini.
Vikram Mital, saradnik Forbes