Momak iz Tesle napravio je prvi autonomni rudnik na svetu: Kamione i bušilice bez ljudi nadzire robot pas

Izvršni direktor i suosnivač kompanije Mariana Minerals, Tarner Koldvel, kladi se da sledeća velika primena veštačke inteligencije neće biti još jedan četbot – već rudnik bakra.

Njegov startap, Mariana Minerals, danas pokreće prvi autonomni rudarski pogon na svetu u svom rudniku Koper Van u udaljenom jugoistočnom delu države Juta. Automatizovane bušilice obavljaju kopanje. Veliki robotski kamioni prevoze rudu na obradu. A platforma sa veštačkom inteligencijom nazvana MarianaOS prati i upravlja celokupnom operacijom. Kompanija čak koristi i robotskog psa Spot kompanije Boston Dajnamiks, opremljenog senzorima, za patroliranje lokacijom od 10.000 akri i inspekciju uslova.

Nebo je granica za ovaj rudnik

Ako projekat uspe, Mariana bi mogla da poveća i američku proizvodnju i preradu bakra, u trenutku kada potražnja raste, a političke debate o „kritičnim mineralima“ postaju sve intenzivnije. Za nekoliko godina, kompanija bi mogla da ostvaruje stotine miliona dolara prihoda, kako iz rudnika bakra u Juti, tako i iz posebnog pogona za preradu litijuma u Teksasu. Tu planira da ovaj mineral dobija iz otpadnih voda naftnih i gasnih polja.

„Ovo će biti prvi rudnik koji funkcioniše sa potpunom autonomijom od početka do kraja“, kaže Koldvel za Forbes. „Kada posmatramo potencijal autonomnog rudarenja i prerade, vidimo mogućnost smanjenja troškova prerade za 30%, kao i smanjenja troškova rudarenja za 40% do 50%“.

Marianina platforma u realnom vremenu analizira rudu na osnovu podataka sa senzora. Istovremeno služi kao komunikacioni sloj između automatizovanih bušilica i kamiona, od kojih svaki koristi sopstvene AI sisteme.

Problem radne snage

Bakar je svuda – u elektronici, električnim instalacijama, baterijama, vodovodnim sistemima i industrijskoj opremi. I skup je, sa cenom od oko 13.000 dolara po toni. Sjedinjene Američke Države proizvode deo potrebnog bakra, ali uvoze približno polovinu, uglavnom iz Čilea i Kanade, dok se veliki deo te rude prerađuje u Kini. Mariana, sa sedištem u San Francisku, prikupila je 100 miliona dolara investicija od vodećih fondova rizičnog kapitala, uključujući Andreessen Horowitz, Breakthrough Energy, Earthshot Ventures i Khosla Ventures. Kompanija takođe planira da na lokaciji u Juti prerađuje otpadni bakar, sa ciljem da do 2030. proizvodi 50.000 tona rafinisanog bakra godišnje, iz novih i recikliranih izvora.

Rudnik koji je Mariana kupila krajem prošle godine ranije je radio pod imenom Lisbon Valley Mining Company, sve dok nije zatvoren 2024. zbog rastućih troškova i problema sa pronalaženjem radne snage.

„Dostupnost radne snage u ovim udaljenim regionima može biti izazov“, kaže Koldvel. „Veliki deo razloga zatvaranja bio je nedostatak radnika i vozača kamiona“. Upravo tu automatizacija može imati najveći uticaj. „Ako radna snaga ne postoji ili je preskupo angažovati je u ovim regionima, autonomija je očigledno rešenje“.

Ipak, očekuje da će broj zaposlenih na lokaciji „značajno porasti“ u odnosu na raniji nivo. Ali, sa drugačijim profilom poslova: više tehničkog osoblja, a manje rudara i vozača.

Glavni investitor kompanije, Andreessen Horowitz, odlučio je da podrži projekat jer „rudarstvo i kritični minerali predstavljaju veliki i važan sektor koji je decenijama bio zapostavljen iz tehnološke perspektive“, rekla je Erin Prajs-Rajt, partner u ovoj firmi iz Silicijumske doline. „To je potpuno drugačije od naftnog i gasnog sektora, koji je već široko usvojio tehnologiju“.

Manjka inženjera

Koldvel nije neiskusan u ovoj oblasti. Ranije je vodio tim za baterijske minerale i metale u Tesli. Tu je pomogao u razvoju reciklaže baterija i dizajniranju rafinerije litijuma u Teksasu. „Kada smo upoznali Tarnera, odmah smo znali da je on prava osoba za ovaj posao. Neko ko može da izgradi tim i realizuje ovako složene operativne projekte“, rekla je Prajs-Rajt.

Tehnološka osnova autonomije u Mariani zasniva se na istim AI alatima – posebno na tzv. pojačanom učenju – koji se koriste kod autonomnih vozila i humanoidnih robota za snalaženje u složenim okruženjima. U rudniku Koper Van koriste autonomne bušilice finske kompanije Sandvik i robotske kamione firme Pronto. Nju je ranije ove godine preuzeo Atoms, kompanija osnivača Ubera Travisa Kalanika.

Pronto je osnovao Entoni Levandovski, član originalnog Gugl tima za autonomna vozila pre nego što je projekat postao Vejmo. Kasnije je bio optužen za krađu poslovnih tajni. Priznao je krivicu 2020. i osuđen je na 18 meseci zatvora. Donald Tramp ga je pomilovao na kraju svog prvog mandata.

Korišćenje AI softvera za vađenje i preradu bakra ključno je za sposobnost kompanije da ponudi metal po konkurentnoj ceni. Tehnologija bi mogla pomoći i u rešavanju rastućeg nedostatka stručnjaka u rudarskoj industriji u SAD, posebno u konkurenciji sa Kinom.

„Taj bazen radne snage prepolovljen je u poslednjih 20 godina. A u narednih 10 godina mogao bi se ponovo prepoloviti“, kaže Koldvel. „Nemamo dovoljno inženjera koji znaju da projektuju infrastrukturu, razvijaju hemijske procese u rafinerijama i optimizuju ih za industrijski obim. A nemamo ni vremena da čekamo dve generacije da obnovimo tu radnu snagu“.

Alan Onsman, novinar Forbes