Ova futuristička umetnica želi da pošalje vaš DNK na Mesec
Dok obilaze interaktivnu umetničku instalaciju “Odjeci iz doline postojanja“, posetioci nailaze na plastičnu kutiju punu ‘štapića’. Ako žele, mogu da zgrabe jedan, obrišu njim unutrašnjost svoje usne duplje i dodaju svoje DNK uzorke rastućoj kolekciji genetskih podataka koja se tu nalazi.
„DNK će biti prikupljen kao jedan veliki doprinos, sa do 10.000 briseva koji se obrađuju istovremeno“, kaže savremena umetnica i futurista Ejmi Karl u video snimku objašnjavajući ovaj svoj multimedijalni komad, koji je izložen na 2024 Saporo međunarodnom umetničkom festivalu u Japanu do 25. februara.
Lajf-šip (LifeShip), kompanija sa sedištem u Kaliforniji, s misijom da pošalje molekule koji nose gene čovečanstva u svemir, pretvoriće genetski materijal u fini prah, ugradiće DNK prašinu u dugotrajni polimer i izbaciti supstancu na Mesec na SpaceX raketi.
Ejmi Karl naglašava da DNK neće biti povezan sa imenima ljudi ili na bilo koji imati neke identifikacione informacije.
Polimer koji će poslati sadržaće slike i tekst koji su prikupljeni tokom izložbe instalacije “Odjeci iz doline postojanja“. Sve je to zamišljeno kao neka vrsta kosmičke vremenske kapsule koja odražava naš kolektivni identitet u trenutku kada biotehnologija može da produži naše živote, a naši digitalni ostaci nadžive naša fizička tela, oblikujući naše nasleđe na načine koje još uvek ne možemo u potpunosti da shvatimo.
Nebitno je da li će budući ljudi ili radoznali vanzemaljci ikada pristupiti tom sadržaju. Kao i većina umetnosti koja se okreće konceptualnom, instalacija je više usmerena na provociranje nego na pružanje odgovora. Poenta je u tome kako biološki i digitalni ostaci koje ostavljamo za sobom “odjekuju“ u vremenu, na primer, i kako bi buduća društva mogla da tumače ove relikvije.
“Proučavam šta znači biti čovek u ovo vreme spajanja ljudi sa tehnologijom“, rekla je Ejmi Karl, koja živi u oblasti zaliva San Franciska. “A šta znači biti čovek kada nas tehnologija pojačava, unapređuje ili menja?“
Ejmi Karl je “bioumetnica“ čiji rad često istražuje ukrštanje tehnologije i ljudskog tela. Strast kojom istražuje tu oblast proističe iz ličnog iskustva jer je ona rođena s retkom, po život opasnom anomalijom, kongenitalna aplazija kože (aplasia cutis congenita – ACC), zbog koje joj nedostaje deo kože na glavi.
“Dok sam odrastala, samo sam želela sledeću operaciju“, rekla je 43-godišnja umetnica. “Želela sam da budem kao druga deca. Želela sam da budem izlečena, tako da sam oduvek veoma zainteresovana za budućnost medicine”.
Njen dosadašnji rad obuhvata skulpture napravljene od ljudskih matičnih ćelija, performans koji je “preveo” njenu moždanu aktivnost u muziku, snimljenu slušalicama za elektro-encefalogram, i niz čudnih odevnih predmeta inspirisanih ljudskim nervnim sistemom, plućima i ligamentima.
Ejmi Karl je izlagala širom sveta, u muzeju Smitsonian u Vašingtonu, Mori muzeju u Tokiju i Centru Pompidu u Parizu. Bi-Bi-Si je 2019. uvrstio Ejmi Karl na svoju listu 100 žena koje imaju veliki uticaj i inspirišu druge.
Pogled u sopstveni digitalni odraz
Kada posetioci uđu u zamračenu sobu u kojoj se nalazi njena instalacija “Odjeci iz doline postojanja“, čuće meditativne zvuke, napravljene u saradnji sa dizajnerom zvuka Sefom Sagirom. I naići će na projekcije dva sjajna, digitalna kruga, od kojih jedan delimično pomračuje drugi. Infracrvena kamera sa senzorima blizine snima pokrete posetilaca, a zatim unosi informacije u kompjuterski program koji upravlja načinom na koji umetničko delo reaguje na ove pokrete u realnom vremenu promenom boja, šara i oblika.
Koristeći praćenje tela, umetnost takođe predstavlja sablasne digitalne refleksije posetilaca okruženih snegom koji pada, kao da su zarobljeni u snežnoj kugli negde između fizičkog i digitalnog carstva. Jedna kugla prikazuje tekst napisan na obližnjoj tastaturi, gde se od učesnika traži da ostave poruke ili priče za buduće naraštaje.
“Prevazilazimo poteškoće i stalno učimo i rastemo“, napisao je jedan od posetilaca izložbe. “Prošlost je učitelj, budućnost je nada”, napisao je neki drugi posetilac.
Međunarodni festival umetnosti u Saporu u Japanu održava se svake treće godine, iako je pandemija kovida prekinula taj redosled. Festival u 2024. ističe rad oko 50 umetnika iz više od 10 zemalja na šest lokacija širom Sapora. Tema festivala, “Poslednji sneg”, delimično odražava načine na koje klimatske promene utiču na prirodne cikluse i menjaju tok budućnosti.
“Predviđa se da će do kraja 21. veka značenje snega, koji bi trebalo da postoji u Saporu kao nešto što se podrazumeva, i pejzaž koji stvara biti drugačiji od onoga što je danas”, rekao je umetnik i direktor festivala Ogava Hidaki. “Ovaj umetnički festival se fokusira na transformaciju i pripremu za takvu budućnost naše planete, društva, zajednice i života”.
Kako Ejmi Karl ističe, postoji mnogo načina da se interpretira tema festivala. Može se posmatrati kao poslednji sneg u zimskoj sezoni, poslednji sneg na planeti ili, kako njen rad istražuje, poslednji sneg naših života. Ona je jedan od izlagača koje su zamolili da kreiraju radove koji gledaju 100 godina u budućnost.
Umetnica se nada da će posetioci njene postavke razmišljati o prolaznosti i nepostojanosti, lepoti i krhkosti života i nasleđu koje želimo da ostavimo budućim generacijama, kako materijalnim, tako i simboličkim.
Uz podatke sakupljene iz Sapora, koji bi trebalo da otputuju na površinu Meseca 2026. godine, naći će se i drugi materijal koji napušta Zemlju sa Lajf-šipom, kao što je DNK više od hiljadu vrsta koje predstavljaju biodiverzitet Zemlje.
”Poslati jedan deo sebe na Mesec podstiče nas da zamislimo budućnost u kojoj naši biološki i kulturni identiteti prevazilaze telesne i planetarne granice i protežu se u kosmos”, rekla je Ejmi Karl.
Lesli Kac, saradnica Forbes