Ovo je ranac koji pomaže da vam ne stradaju leđa pri podizanju velikog tereta, a koriste ga radnici Deleza

Radnici u skladištu oko 30 kilometara južno od Olbenija, Njujork, nose crne motorizovane rančeve koji se vezuju oko grudi i butina. Uređaj, poznat kao egzoodelo, težak je tri kilograma i pomaže da rastereti do 40% težine tela radnika, dok podiže džakove krompira teške više od 20 kilograma i kutije banana teške 18 kilograma.

I dok egzoskeleti nisu zaživeli onako kako su se njihovi promoteri nadali, startap Verve Motion, koji stoji iza egzoodela poznatog kao SafeLift (sigurno podizanje), smatra da je njegov dizajn od laganog, mekog materijala, rešenje za pomoć radnicima u skladištima da izbegnu povrede leđa dok podižu do 23 tone robe dnevno.

Povrede zbog preteranog napora predstavljaju veliki problem za industriju, jer se godišnje gubi 12,8 milijardi dolara u SAD, prema analizi podataka Biroa za radne statistike, koju je uradila osiguravajuća kuća Liberty Mutual.

„Ljudi koji su se ranije bavili tim problemom… videli su Ajronmena i želeli su da to učine stvarnim“, rekao je osnivač i izvršni direktor Ignacio Galiana za Forbes. „Mi smo želeli da to učinimo praktičnim“.

Razvijen uglavnom ispod radara od svog nastanka na Vis institutu Univerziteta Harvard pre četiri godine, Verve Motion je ekskluzivno rekao za Forbes da je prikupio 20 miliona dolara, najviše od Safar Partnersa, kako bi razvio distribuciju proizvoda. To zaokružuje ukupno prikupljena sredstva za Verve na 40 miliona dolara i podiže vrednost kompanije na više od 100 miliona dolara, prema proceni Forbes.

Još važnije, Verve je dobio zamajac za svoje egzoodelo, koje košta najmanje 350 dolara mesečno po radniku, a već se više od 1.000 komada koristi u skladištima 20 klijenata, uključujući Kroger, Albertsons, Vegmans i Ahold Delez, roditeljsku kompaniju Hanaforda, Džajant, Stop & Shop i druge prodavnice. To se podudara sa prihodom koji se približava iznosu od pet miliona dolara (broj koji Galiana nije želeo da komentariše).

Povrede leđa su česte kod radnika u skladištima i skupe za njihove poslodavce, koji moraju da pokriju njihova potraživanja od osiguranja, što košta gotovo 40.000 dolara po zahtevu, prema podacima Nacionalnog saveta za bezbednost, uz izgubljene dane rada.

Kupci obično vide da im se egzoodela isplate već u prvih šest meseci korišćenja zbog smanjenja povreda leđa od 65% do 85%, rekao je Galiana. Kupci, takođe, obično primećuju poboljšanje u produktivnosti jer radnici nisu umorni na kraju svojih smena.

„To je sigurnosni alat koji se isplati“, rekao je on.

Dizajn orijentisan prema čoveku

Pre 12 godina, Galiana, koji ima 37 godina i doktorat iz robotike sa Politehničkog univerziteta Madrid u Španiji, došao je na Harvard i udružio se sa Konorom Volšom, osnivačem Harvard Biodizajn laboratorije, kako bi radio na ideji mekanog egzoodela.

„Inženjeri su često uzbuđeni holivudskom idejom egzoskeleta. Napravite ga velikim, napravite ga jakim, napravite ga da bude kul“, rekao je Volš. Ali to uzbuđenje nije dovelo do mnogo toga, rekao je Galiana.

Umesto da pokušavaju da dizajniraju visokotehnološke robote koje bi stavili na ljude, par je želeo da prouči kako ljudsko telo funkcioniše, i dizajnira visokotehnološke uređaje koji bi im pomogli da bolje obavljaju određene teške zadatke.

Oni su 2012. godine, uz petogodišnju donaciju Darpe, istraživačke agencije američkog Ministarstva odbrane, počeli da rade na dizajnu koji bi mogao da pomogne vojnicima da pređu veće razdaljine po teškom terenu noseći teške rančeve. Takođe su razvili nosivu potporu koja bi mogla da pomogne pacijentima koji su imali moždane udare tokom rehabilitacije.

Njihov cilj sa oba rana projekta bio je da pronađu dizajn usmeren ka čoveku, koji bi pomogao ljudima da urade 30% do 40% više bez dodatnog napora. „Mi se krećemo i hodamo vrlo efikasno, pa je moguće da ako samo ubrizgate malu količinu energije, možete stvarno da pomognete ljudima“, rekao je Volš, upoređujući to sa trčanjem s vetrom u leđa.

Dok je Galiana još bio na Harvardu, počeo je da posećuje skladišta, gde milioni radnika svakodnevno rade sa neizmernim brojem paketa i teških predmeta. Brzo je shvatio koliki je to bio problem. „Do tada smo se fokusirali na hodanje. Tako smo razvili novi prototip i stavili ga na nekoliko radnika“, rekao je on.

Galiana je „španski energetski zec“, rekao je Safarov upravni partner Arunas Česonis. „On jednostavno ne može da prestane. Kao investitor, mi mnogo volimo ADD, radoholičarske izvršne direktore“.

Kada ih je Česonis povezao sa skladištem Vegmans u Ročesteru, Njujork, Verve je razvio novi prototip za radnike u skladištima i testirao ga na njima. Galiana je uskoro saznao da prosečan radnik u skladištu prehrambenih proizvoda dnevno podiže više od 22 tone. „Posao je sam po sebi vrlo naporan za vaše telo, ali novac je odličan“, napisao je jedan dugogodišnji radnik Ahold Deleza na sajtu za posao Indeed u avgustu 2021. „[Možete] biti tamo samo određeno vreme pre nego što vaše telo odustane“.

Manjak industrijskih radnika, zajedno sa povećanim zahtevima potrošača za brzinom na granici ljudske sposobnosti, doveo je do sve većih napora Amazona, Volmarta i drugih da automatizuju skladišta robotima.

Detaljno odvajanje i pakovanje koje rade radnici u skladištima – i na šta se Verve fokusira – među najtežim su poslovima za automatizaciju. Pristup Verve-a u pogledu prenosa tereta razlikuje se od drugih. „Ovo je samo pametan pojas za nošenje tereta“, rekla je Dajana Grejson, suosnivač Konstrakt kepitala, koji je investirao u kompaniju pre dve godine. „Jača vaše telo“.

Usmeravanje snage

Egzoodelo koristi senzore za procenu onoga što radnik radi i dodaje snagu sili koju daju mišići radnika. Korišćenjem visokotehnološkog ranca, radnici mogu da umanje 40% težine, i da izgleda kao da su tog dana podigli, na primer, 13 umesto 22 tone. „Te dodatne tone su mesto na kojem dolazi do povreda“, rekao je Galiana. Koncept je sličan korišćenju servo upravljanja kod automobila, koje čini vožnju mnogo lakšom, rekao je on.

Kada su radnici u objektu Aholda u Šodek Lendingu, Njujork, među prvima probali odelo još 2019. godine, rekao je Galiana, „oči su im ispale“ od iznenađenja. Ta reakcija dala je podstrek Galiani, Volšu i drugim istraživačima u timu da naprave kompaniju u martu 2020. godine.

Prvi dani pandemije mogli bi da izgledaju kao težak period za pokretanje firme, ali to takođe znači da su radnici u skladištima – posebno za hranu i druge osnovne potrepštine – radili prekovremeno.

„Odabrali smo distribuciju namirnica kao naše prvo tržište, i distribucija namirnica se tada proširila“, rekao je Galiana.

Sa radnicima u skladištima koji su radili prekovremeno kako bi održali punim police prodavnica tokom početnih dana pandemije, „to je bio vrh problema u industriji“, rekao je on. Kompanija je prikupila svojih prvih pet miliona dolara u martu 2020. godine.

Tradicionalni egzoskeleti su teški metalni predmeti. Da bi dizajnirali svoje egzoodelo, Galiana i Volš su okupili tim dizajnera odeće, robotičara i inženjera. Jedan od suosnivača je Natali Degenhart, koja je prethodno radila kao tehnički dizajner u proizvođaču obuće Nju balans i sada je šef za funkcionalnu odeću u firmi. U kancelarijama Verve-a, industrijske mašine za šivenje dele prostor sa timovima softverskih programera.

„Rekli smo: ‘Hajde da razumemo kako ljudi rade'“, rekao je Galiana. Merili su pokrete mišića tokom aktivnosti i dizajnirali uređaj koji bi radio zajedno sa ljudskim mišićima, modulirajući svoju silu u zavisnosti od pokreta osobe u realnom vremenu.

Verve planira da proširi operacije u SAD sa novim i postojećim klijentima. Iako se trenutni proizvod fokusira na povrede leđa, kompanija bi mogla da razvije uređaje koji štite od povreda ramena ili problema s kolenima. I kao sa svim robotskim kompanijama, podaci koje prikuplja o bezbednosti radnika verovatno će postati sve važniji tokom vremena.

„Verve je fokusiran na tačke velikog bola gde postoji povraćaj investicije za tri do šest meseci“, rekao je Volš. „Mislim da postoji put da se smanje troškovi i sistemi učine lakšim za korišćenje. Na kraju možete da stignete do tačke gde su takođe dostupni potrošačima“.

Ejmi Feldman, novinarka Forbes