Ovo su nove baterije koje će smanjiti dominaciju litijuma: Bolivija je najveće nalazište i buduća zvezda?
Energetika se tokom više od veka bitno promenila. Dok se ranije govorilo o nalaženju i iskopavanju uglja i vađenju nafte i gasa, danas je priča drugačija. Glavna tema je čuvanje stvorene energije. Odnosno, razvoj baterija tj. sistema za skladištenje. Oni su potrebni kako bi obnovljivi izvozi zaista mogli da postanu pouzdani.
Poslednjih decenija ubedljivo se najviše ulaže u vetroparkove i solarne elektrane. To je najbrže rastući izvor energije. Ali, nisu pouzdani. Niti vetar stalno duva niti sunce uvek sija. Zbog toga moderno društvo ne može da gradi mreže zasnovane samo na njima. Ipak, rešenja postoje pa se ušlo u novu vrstu globalne trke – inovacije u domenu skladištenja.
Vladavina litijum-jonskih baterija
Hemijski inženjer i saradnik Forbes Robert Rejpijer podseća da su litijum-jonske baterije pokrenule veći deo dosadašnje revolucije u skladištenju. Dominiraju svuda, od kućnih baterija do velikih sistema u elektroprivrede, zahvaljujući brzom padu cena i širokoj primeni. Globalni kapaciteti skladištenja su se udvostručili od 2023. i većinom zahvaljujući litijum-jonskoj tehnologiji. Kompanije poput Tesle, LG Energy Solution i kineskog CATL-a predvodile su taj rast.
„Ali, litijum-jonska tehnologija nije konačno rešenje. Ona teško može da se takmiči u primeni za ultra-dugo čuvanje, poput skladištenja energije danima ili nedeljama. Lanac snabdevanja snažno zavisi od litijuma, kobalta i nikla, što nosi geopolitičke rizike i cenovnu nestabilnost. Tu je i pitanje bezbednosti. Litijum-jonske baterije nose rizik od požara, a reciklaža je i dalje izazov“, navodi Rejpijer.
Ukratko, litijum-jonske baterije ostaju nezamenljive, ali neće biti jedino rešenje problema skladištenja, dodaje saradnik Forbes.
Nova generacija skladištenja
Prema njegovim rečima, u toku je trka za razvoj tehnologija koje mogu da postignu ono što litijum-jonske ne mogu – duže trajanje, niže troškove ili veću bezbednost. Nekoliko kandidata se izdvaja:
Vanadijumske baterije
Ovi sistemi skladište energiju u tečnim elektrolitima smeštenim u spoljnim rezervoarima. To omogućava lako skaliranje za duga vremena pražnjenja. Invinity Energy Systems i ESS Tech prednjače u razvoju vanadijumskih baterija koje mogu trajati decenijama uz minimalno propadanje.
Sistemi zasnovani na gravitaciji
Energy Vault razvija sisteme koji koriste višak električne energije za podizanje teških blokova. Zatim ih spuštaju kako bi generisali energiju kada potražnja poraste. Britanska privatna kompanija Gravitricity istražuje korišćenje podzemnih okana kao alternativu. Iako su još u ranoj fazi primene, ovi projekti privlače značajne investicije kao potencijalna dugoročna rešenja.
Termalno skladištenje
Startapi poput Kraftblock-a eksperimentišu sa skladištenjem energije u obliku toplote u materijalima poput peska ili rastopljene soli. Ovaj pristup može služiti i kao izvor industrijske ili kućne toplote. To ga čini svestranim za tržišta kojima je potrebna i električna i toplotna energija. Na nivou elektroprivreda, Copenhagen Infrastructure Partners finansira termalne projekte vezane za obnovljive izvore u Evropi.
Natrijum-jonske baterije
Natrijuma ima u izobilju, jeftin je i bezbedniji od litijuma. Kineski CATL već je predstavio komercijalnu natrijum-jonsku bateriju. One neće zameniti litijum u električnim vozilima zbog niže energetske gustine, ali mogu biti veoma pogodne za stacionarno skladištenje gde veličina i težina nisu presudne. Ipak, komercijalizacija je rizična. Natron Energy, nekada vodeća američka kompanija za natrijum-jonskih baterije, ušao je u likvidaciju ove godine nakon neuspeha da obezbedi UL sertifikaciju i zbog nestanka kapitala. Uprkos planu za fabriku vrednu 1,4 milijarde dolara i narudžbinama od 25 miliona dolara. To je oštar podsetnik da tehnički potencijal ne znači i finansijski uspeh.
Sve ove tehnologije su još u ranoj fazi, ali tempo inovacija – i kapital koji u njih ulazi – sugeriše da bi moglo biti više pobednika, smatra Rejpijer.
Investicije i politički okvir
„Skladištenje energije više nije niša, već magnet za globalne investicije. Prema podacima Wood Mackenzie-a, globalno tržište skladištenja trebalo bi da poraste desetostruko do 2030. godine. To predstavlja stotine milijardi dolara novog kapitala. Vlade ubrzavaju trku. U SAD, Zakon o smanjenju inflacije doneo je poreske olakšice za primenu skladišta i domaću proizvodnju, dok Ministarstvo energetike finansira demonstracione projekte dugotrajnog skladištenja. Evropa je uvela slične podsticaje, a Kina ostaje najveći svetski pokrovitelj i litijum-jonske i novih hemijskih tehnologija“, navodi Rejprijer.
Prema njegovim rečima, ovo nadmetanje ima geopolitičku težinu. Kao što je eru nafte oblikovala kontrola nad bušotinama i transportnim putevima, tako će eru skladištenja oblikovati dominacija nad lancima snabdevanja mineralima, proizvodnim kapacitetima i intelektualnom svojinom. SAD pokušavaju da sustignu Kinu, koja danas kontroliše veći deo globalnog lanca snabdevanja baterijama.
Kako će izgledati energetska mreža budućnosti
„Najverovatniji ishod nije zamena jedne tehnologije drugom, već hibridna mreža. Litijum-jonske baterije će i dalje dominirati kratkoročnim skladištenjem. Baterije sa tečnošću, termalno skladištenje i gravitacioni sistemi mogli bi da zauzmu mesto u dugoročnoj primeni. Natrijum-jonske baterije mogu postati srednje rešenje za jeftino i bezbedno skladištenje u stacionarnim uslovima“, ističe Rejprijer.
Ono na šta dodatno ukazuje da skladištenje nije samo pitanje omogućavanja obnovljivih izvora da se široko primenjuju. To je i pitanje energetske bezbednosti zemalja. One koje mogu uspešno da balansiraju svoje mreže bez uvoza goriva uživaće novi nivo otpornosti. Investitori će profitirati ukoliko prepoznaju tehnologije i kompanije koje mogu da realizuju svoje ideje, uz uspešno snalaženje u politici i rizicima lanca snabdevanja.
„Skladištenje je bojno polje na kojem će se odlučivati budućnost čiste energije. Neće se raditi o tome ko kontroliše naftna polja ili gasovode, već o tome ko može da ovlada tehnologijama koje drže svetla upaljena kada sunce zađe i vetar stane“, zaključuje Rejpijer.
Bolivija: izbori, litijum i nova politička prekretnica
Bolivija, južnoamerička zemlja, koja poseduje najveće dokazane rezerve litijuma na svetu, u avgustu je prekinula dvadesetogodišnju dominaciju levice. Iako nijedan kandidat nije osvojio dovoljno glasova da postane predsednik, izbori su rezultirali drugim krugom u kojem će se suočiti krajnje desni kandidat, Horhe „Tuto“ Kiroga, i umereniji senator Rodrigo Pas.
Pas je bio iznenađenje nakon prve izborne noći, što pokazuje da Bolivija još uvek nije spremna na potpuni povratak desnici, ali je jasno da je odbacila levicu. Levičarski kandidat, Eduardo del Kastiljo iz partije MAS (Pokret za socijalizam), osvojio je samo 3,2% glasova.
Pad Eva Moralesa i kriza standarda
Danijel Markind, advokat koji piše o energetici i saradnik Forbes, navodi da se Evo Morales, prvi predsednik iz redova autohtonog stanovništva, koji je 2006. oštro pomerio zemlju ulevo i od tada imao ključnu ulogu u politici, sada se našao sa strane. Ovaj dramatičan zaokret posledica je značajnog pada životnog standarda u proteklih nekoliko godina. Pada koji ogromne litijumske rezerve zemlje nisu ublažile.
„Njegov naslednik, Luis Arse, 2023. je kineskim kompanijama dao prava na eksploataciju bolivijskih litijumskih nalazišta, smeštenih na jugozapadu zemlje, visoko u Andima. To, međutim, nije zaustavilo ekonomski sunovrat, koji je poništio godine napretka u životnom standardu tokom Moralesove vladavine, kada su ogromni resursi ulagani u populističke programe“, podseća Markind.
Ključno pitanje: litijum i geopolitika
Drugi krug izbora, koji će odlučiti ko će postati sledeći predsednik Bolivije, održaće se u oktobru. Jedno od ključnih pitanja biće šta sve to znači za razvoj litijumskih resursa. „Bolivija ima potencijal da postane „Saudijska Arabija 21. veka“. Ipak, to obećanje još nije ispunjeno, jer do nižih slojeva stanovništva gotovo da nije stigao novac od ovog resursa“, ističe Markind.
„Delimično je razlog i to što je MAS u poslednje vreme toliko podeljen da nije uspevao da odobri predloge za razvoj litijuma. S druge strane, Kiroga je nagovestio da bi, ukoliko bude izabran, mogao da poništi ugovore o eksploataciji litijuma ranije potpisane sa Rusijom i Kinom. To bi bio ogroman geopolitički zaokret, o kojem se na Zapadu verovatno neće mnogo izveštavati, ali koji bi mogao imati duboke posledice po svetsku ekonomiju – a posebno po bolivijsku“, ocenjuje saradnik Forbes.
Izazovi
Prema njegovim rečima, ko god bude novi predsednik Bolivije suočiće se sa ozbiljnim unutrašnjim izazovima. Među njima je i zaštita životne sredine jer je rudarenje litijuma prljav proces.
„Kada eksploatacija krene, novac mora da završava u državnoj kasi, a ne da bude isisan kroz tipičnu korupciju koja decenijama muči zemlju. Ako se resurs litijuma bude razvio na pravi način, on bi mogao da pomogne da Bolivija postane prava ekonomska sila i da pokrene napredak njenog naroda. Ako se to uradi loše, zemlja bi mogla da sklizne nazad u tradicionalni vrtlog korupcije i ogromne nejednakosti. Što je česta sudbina širom Južne Amerike, ali i sveta“, zaključuje Markind.