Raspoređivanje dva supernosača aviona na Bliski istok opteretilo je američku mornaricu: Kolike su šanse za dolazak trećeg

Američke oružane snage nastavljaju sa napadima na Iran. Predsednik Donald Tramp obećao je da će “udariti dublje” u Iranu. Ministar odbrane Pit Hegset izjavio je da SAD “ubrzavaju, a ne usporavaju” svoj rat protiv Irana.

Ipak, čak i dok Pentagon nastavlja da povećava snagu američkih ratnih brodova i aviona u regionu u poslednjim decenijama, nije jasno koja dodatna sredstva bi mogla biti raspoređena.

Američka mornarica već ima dve grupe nosača aviona koje izvode operacije protiv Irana (grupa podrazumeva nosač aviona i prateće brodove). Jedan od nosača, USS Džerald R. Ford (CVN-78) već je produžio predviđeno raspoređivanje. USS Abraham Linkoln (CVN-72) je operisao u Južnom kineskom moru kada je u januaru preusmeren na Bliski istok. Ovi supernosači na nuklearni pogon služe kao plutajuće vazdušne baze.

„S obzirom na geografiju i politiku na Bliskom istoku, jedini način da se obezbede vojne operacije sa optimalnim upravljanjem rizikom je da opcije koje nosač pruža budu neprocenjive. Konkretno, sposobnost da se održavaju udarne operacije iz međunarodnih voda bez ograničenja“, rekao je Brent Sadler, viši istraživač za pomorsko ratovanje i napredne tehnologije u Alison centru za nacionalnu bezbednost pri fondaciji Heritidž.

Nisu bili odmah dostupni drugi nosači kada je Trampova administracija počela da pomera američke trupe na pozicije. Imati dve grupe nosača aviona smatralo se ključnim za misiju.

„Nekoliko zemalja Persijskog zaliva i Evrope ili je odbilo ili ograničilo američke vazdušne operacije sa svojih baza ili u svom vazdušnom prostoru. Da bi se poboljšao tempo i domet udarnih operacija, američki avioni mogli su da operišu sa nosača u Arapskom moru gde ne bi bili podložni ograničenjima domaćina“, objasnio je Brajan Klark, viši istraživač u Hadson institutu u Vašingtonu.

U imejlu, Klark je naveo da su dva nosača omogućila SAD-u da izvode kontinuirane vazdušne operacije. Pri čemu svaki nosač radi u 12-časovnim smenama.

Operacija “Epski bes” manje je epska nego što ime sugeriše

Iako je trenutna borbena misija protiv Irana nazvana Operacija “Epski bes”, ona je manje impozantna u pogledu sredstava nego što je američka mornarica rasporedila za operaciju Iračka sloboda. Tada su šest grupa nosača aviona i dodatni amfibijski brodovi direktno učestvovali u početnim udarnim operacijama 2003.

Godinu i po ranije, tokom početnih faza operacije Enduring Freedom za uklanjanje talibana sa vlasti u Avganistanu nakon terorističkih napada 11. septembra 2001, više od 50 američkih mornaričkih brodova, uključujući pet nosača aviona i dve amfibijske grupe, učestvovali su u početnim udarima.

„Vitalnost američkih nosača aviona proizlazi iz kombinacije mobilne vazdušne moći, sposobnosti komandovanja i kontrole, i jedinstvene sposobnosti da operišu bez političkih ili fizičkih ograničenja kopnenih baza“, rekao je dr Kaj Vang. On je direktor za operativnu obuku i spremnost u Centru za analize mornarice. „Glavna prednost nosača je sposobnost projekcije moći bilo gde u međunarodnim vodama“.

Moguće je da bi SAD mogle izvesti operaciju “Epski bes” sa jednom grupom nosača aviona. Ali, dodatna sredstva povećavaju tempo operacije.

Pretnja iz dva pravca

„Dva nosača predstavljaju dve različite ose pretnje. To drastično komplikuje pretnju i potencijalne napade sa kojima bi Iranci morali da se suoče“, navodi Sadler. „Dok jedan nosač iscrpljuje gorivo i posade u borbenim operacijama, drugi može da uskoči i održi tempo“.

Dodatni nosač povećava sposobnosti, uključujući broj aviona koji mogu biti raspoređeni.

Raspoređivanje USS Džerald R. Ford radi podrške USS Abraham Linkoln dodatno je ojačalo odbrambene kapacitete u Izraelu i istočnom Sredozemlju.

„Nosači aviona u suštini služe kao mobilne vazdušne baze. Oni vojsci pružaju mnogo fleksibilnosti, s obzirom na to da se mogu brzo premestiti na drugu geografsku lokaciju“, kaže Luis Galvin. On je vodeći analitičar za Ameriku u privatnoj obaveštajnoj firmi Sibilin.

Supernosači američke mornarice imaju po 90 aviona. To je malo manje od kapaciteta baze Al Udeid u Kataru, najveće američke baze u regionu, koja operiše sa oko 100 aviona.

„Drugi nosač takođe opterećuje resurse branitelja. Moraju da računaju na operacije iz dodatnog pravca. Omogućava nosačima da rotiraju cikluse napada kako bi se obezbedile skoro stalne operacije“, naveo je Galvin u imejlu.

Američka mornarica nema dovoljno nosača

Sa predstojećim povlačenjem najstarijeg supernosača američke mornarice, USS Nimic (CVN-68), u narednim mesecima, i kašnjenjem isporuke budućeg USS Džon F. Kenedi (CVN-79), mornarica je razvučena. To je zahtevalo produženje raspoređivanja CVN-78 nakon operacija u Karibima prošle jeseni i ranije ove godine.

„USS Džordž H.V. Buš biće sledeći dostupni nosač“, rekao je Galvin. „Trenutno finalizuje vežbe u zapadnom Atlantiku i mogao bi biti spreman za relativno kratak vremenski period“.

Međutim, američka mornarica verovatno neće dodati još jednu grupu nosača za podršku Operaciji “Epski bes”.

„SAD verovatno neće rasporediti treći nosač, ali će verovatno zameniti Ford ili Linkoln u narednih nekoliko nedelja, pošto su oba nosača već izvan uobičajene sedmomesečne rotacije“, rekao je Klark.

Privremeno raspoređivanje tri nosača je moguće, ali verovatno ne bi trajalo duže od nekoliko nedelja. Ipak, geopolitika bi mogla imati konačnu reč.

„SAD trenutno imaju poteškoće da rasporede dodatne nosače“, upozorio je Galvin. „Trenutno ne bi bile u stanju da rasporede dva nosača u sekundarni region ako bi nastao sukob, bez ugrožavanja operativnih kapaciteta“.

Pad morala vojske?

Aktuelna zabrinutost je i moral i zamor posada.

„Ford je prvobitno trebalo da završi raspoređivanje početkom marta. Već su se pojavili izveštaji da neki članovi posade pate zbog pada morala usled dužine raspoređivanja“, dodao je Galvin.

U zavisnosti od dužine kampanje, SAD bi mogle rasporediti dodatne razarače u region. Možda će i rotirati postojeće razarače u skladu sa potrebama snabdevanja.

Ipak, neka pomoć je već na putu.

Čak i ako još jedan američki nosač trenutno neće biti poslat, francuski predsednik Emanuel Makron je u sredu objavio da će francuski nuklearni nosač Šarl de Gol biti premešten iz Baltičkog mora u Mediteran.

Francuska vojska verovatno neće izvoditi ofanzivne operacije protiv Irana. Umesto toga, vazdušna komponenta sa Šarl de Gola mogla bi da preuzme neke od odbrambenih i moguće izviđačkih misija na Bliskom istoku, oslobađajući američka sredstva.

Dugotrajna raspoređivanja zahtevaju dug period održavanja

Još jedna zabrinutost je šta se dešava nakon što se raspoređivanje nosača konačno završi. Operacija “Epski bes” nije rutinska. I verovatno će nosači koji učestvuju u misiji zahtevati duže od uobičajenih perioda održavanja.

„Ford će verovatno biti van funkcije duže vreme nakon završetka raspoređivanja“, rekao je Galvin. „S obzirom na to da je Ford trenutno na produženom raspoređivanju, post-održavanje će verovatno morati biti produženo kako bi se kompenzovalo dodatno habanje. To će verovatno poremetiti raspored američke mornarice“.

Piter Susiju, saradnik Forbes