Roboti gliseri iz Teksasa novi su adut Amerike za vojnu nadmoć na morima

U sparno avgustovsko jutro, na poljima šećerne trske u Frenklinu, u saveznoj državi Luizijana, grupa direktora iz sedišta kompanije Saronik u Ostinu stajala je u sakoima i znojila se. Uz njih su bili lokalni političari i radnici brodogradilišta. Obučeni u tirkizne majice i radne čizme. To su radnici čija su radna mesta spašena od zatvaranja zahvaljujući bogato finansiranom proizvođaču robota glisera.

Dok su svi posmatrali, izvršni direktor Dino Mavrokas navukao je vatrootpornu jaknu i rukavice. Stavio je zavarivačku masku i, u oblaku iskri, pažljivo vario amblem kompanije na aluminijumsku kobilicu najvećeg broda koji je trogodišnji startap do sada pokušao da izgradi. Maroder, dug oko 45 metara.

Saronik je osmislio plovilo bez posade namenjeno nošenju dva kontejnera dužine 12 metara na udaljenost do 5.600 kilometara. Uz trošak koji je 30 odsto niži nego kod broda s posadom. Konceptualno, brod je idealan za prevoz komercijalnog tereta u manje američke luke. Ali, zasad je preskup za dopremu stvari američkim trupama širom Pacifika u ratnim uslovima – ili za slanje razorne sile putem raketnih lansera.

Prema viziji dobro raspoloženog Mavrokasa, Maroder predstavlja veliki korak prema vraćanju američke pomorske dominacije. Uklanjanjem posada – i svih sistema potrebnih za održavanje ljudskog života na brodu – tvrdi da Saronik može da učini brodove jednostavnijim, bržim i jeftinijim za gradnju. Potencijalno oživljavajući posrnulu američku industriju brodogradnje.

“Ne želimo samo da se takmičimo s Kinezima”, kaže za Forbes. “Želimo da ih nadmašimo”.

Vodi ih bivši specijalac

Mavrokas, bivši 44-godišnji pripadnik specijalne jedinice američke mornarice (SEAL), svestan je da se suočava s ogromnim izazovima. Tokom poslednje dve decenije, Kina je zahvaljujući niskim troškovima rada i velikim državnim ulaganjima od marginalnog proizvođača prerasla u dominantnu svetsku silu u brodogradnji. Danas proizvodi 53 odsto svih svetskih komercijalnih brodova, prema nedavnoj proceni tink-tenka CSIS.

Sjedinjene Države, koje su nakon Drugog svetskog rata bile globalni gigant u brodogradnji, sada proizvode tek 0,1 odsto. Samo prošle godine, China State Shipbuilding Corporation izgradila je više komercijalnih brodova (po tonaži) nego što je cela američka industrija proizvela od završetka Drugog svetskog rata. Kineska ratna mornarica danas ima više brodova od američke. Iako američki ratni brodovi i dalje imaju dvostruko veći broj lansirnih ćelija za projektile.

S mogućim sukobom oko Tajvana na horizontu – američke obaveštajne službe tvrde da kineski predsednik Si Đinping želi da vojska bude spremna za invaziju do 2027. – Vašington je u stanju visoke pripravnosti. Obe političke stranke pozivaju na proširenje mornarice i civilne teretne flote potrebne za podršku u potencijalnom ratu na Pacifiku.

Velika sredstva za Pentagon

Trampov zakon vredan 29 milijardi dolara, usvojen u maju, uključuje velika sredstva za brodogradnju i revitalizaciju industrijske baze. Ali, hronični nedostatak domaćih brodogradilišta i radnika predstavlja usko grlo koje se ne može brzo ukloniti.

Saronik je jedna od rastućih odbrambenih startap kompanija koje Pentagonu nude drugačiji pristup. Masovnu proizvodnju malih, jeftinih, autonomnih brodova koji mogu delovati u jatima. Mogu da patroliraju, snabdevaju i bore se bez ugrožavanja ljudskih života. Ako jedan propadne, gubitak je zanemariv.

Od svih konkurenata, Saronik ima najviše finansijskih sredstava. U februaru je prikupio 600 miliona dolara uz procenu vrijednosti kompanije od četiri milijarde dolara. Investitori su i Elad Gil i Andresen Horovic. Ovim je ukupno finansiranje podignuto na 850 miliona dolara. Više nego trostruko u odnosu na najbližeg konkurenta, Sejldron, prema podacima PitchBook-a.

Okreću se velikim brodovima

U julu je Saronik dobio još jedno priznanje koje ga odvaja od ostatka tržišta. To je ugovor s mornaricom vredan do 392 miliona dolara. Čini se da se odnosi na Korser, brod dug sedam metara za koji kompanija tvrdi da košta manje od dva miliona dolara. Time je nadmašio konkurenta Blek Si, koji tvrdi da proizvodi 30 robota brodova od pet metara mesečno. I to u okviru ugovora vrednog do 212 miliona dolara.

Saronik kaže da je već započeo serijsku proizvodnju Korsera. Od izgradnje prvog broda pre 14 meseci, u fabrici u Ostinu proizvedeno ih je više od 100. Sada se proizvode tempom od 500 godišnje. Kompanija se priprema da otvori veću fabriku u novembru, koja će povećati kapacitet pet puta.

Ali, osim Korsera, Saronik namerava da se povuče iz pretrpanog segmenta malih brodova i okrene većim plovilima, daljim dometima, širim sposobnostima i većim prihodima.

Mavrokas planira da ukloni polja šećerne trske oko brodogradilišta u Frenklinu. Tokom tri do pet godina uložio bi više od 500 miliona dolara u proširenje kapaciteta, kako bi mogao da gradi do 50 brodova godišnje, dužine do 76 metara.

Hiper efikasno brodogradilište

To je tek predjelo. Saronik razmatra lokacije širom SAD za izgradnju ogromnog brodogradilišta koje naziva Port Alfa.

Mavrokas planira da potroši pet milijardi dolara tokom pet godina na gradnju hiper-efikasnog, modernog brodogradilišta koje bi se prostiralo na više od 400 hektara zemljišta i imalo 1,6 kilometara obale. To bi bilo dvostruko veće od najvećeg američkog brodogradilišta u Njuportu, gde se grade nosači aviona. (Jedna od lokacija o kojoj se navodno razmišlja nalazi se uz reku Sakramento u severnoj Kaliforniji, u okrugu Solano, gde bogati investitori planiraju da izgrade novi grad.)

Počevši od iduće godine, Mavrokas se nada da će Port Alfa proizvoditi 400 do 500 brodova godišnje, dužine do 300 metara. Uključujući robotske teretne brodove klase Panamaks.

Napore kompanije da transformiše način na koji se brodovi proizvode vodi radnik broj 3, Džon Morgan. On je bivši menadžer proizvodnje u SpaceX-u. Inspiriran radom SpaceX-a i Tesle, Morgan želi da uštedi vreme u Port Alfi tako da se brodovi grade unutar velikih montažnih šatora. To ubrzava proces i snižava troškove.

Mavrokas je svestan koliko sve to zvuči neverovatno, ali tvrdi da novac koji Saronik unosi u industriju, koja već dugo pati od manjka kapitala, omogućava transformativne inovacije u načinu izgradnje brodova.

“Pre 85 godina, tokom Drugog svetskog rata, izgradili smo više od 18.000 ratnih brodova u jednoj godini”, rekao je. “To je moguće. Samo moramo da promenimo način na koji razmišljamo”.

Skeptici kažu da Saronik još nije dokazao da njegov softver za autonomiju radi onako dobro kao što kompanija tvrdi. Čak ni na malim brodovima, a kamoli da ih može proizvoditi efikasnije. Američka mornarica tek je u početnoj fazi razmatranja kako bi mogla da koristi robotska plovila.

Potencijalni sukob oko Tajvana

Ako prihvatimo pretpostavku da SAD ima samo kratko razdoblje za pripremu za mogući rat oko Tajvana, tada Pentagon mora da pokuša nešto drugačije. I da se snažno usmeri na kupovinu autonomnih brodova, rekla je Vitni Džouns, koja je do septembra bila zamenica šefa programa mornarice za jačanje industrijske baze pomorstva.

“Rizici od toga da se ne krene vrlo agresivno u ovom području daleko su veći od rizika da se u to upustimo”, rekla je Džouns.

Ako je Saronik kriv za to što njegovi istupi zvuče kao tipičan hajp Silicijumske doline, jači nego što je uobičajeno u brodogradnji, to možda i jeste potrebno da bi Pentagon uopšte uložio sredstva u realizaciju potencijala autonomnih brodova, kaže Kreg Huper, konsultant za nacionalnu bezbednost i pomorska pitanja.

“Bez flote brodova na kojima mogu dalje razvijati tehnologiju, oni nisu ništa. Samo su graditelji ‘ulepšanih ribarskih brodova’ s kojih ne možete pecati”, kaže Huper. Mavrokas je odrastao u blizini gradića uz plažu, Osberi Park u saveznoj državi Nju Džerzi, bez ikakvog posebnog interesa za more. Kao tinejdžer radio je u porodičnom restoranu koji je pokrenuo njegov deda, imigrant iz Grčke. Čistio je stolove i prao sudove.

Fokus na autonomiju

Kasnije je upisao Univerzitet Rutgers kako bi studirao računarske nauke. “Moj primarni cilj bio je da ne moram da se vratim i radim u restoranu”, ističe.

Ali, tokom njegove treće godine fakulteta dogodio se 11. septembar. Mavrokas se prijavio u američku mornaricu i služio 11 godina kao pripadnik Foka. Pet godina proveo je u elitnoj jedinici Tim Siks, loveći militante u Iraku i Afganistanu.

Iz vojske je otišao 2015. nakon rođenja prvog deteta, iscrpljen od osam inostranih misija. Nameravao je zauvek da napusti vojsku. Završio je MBA na Vortonu i gotovo četiri godine radio u Vista Equity Partners. To je investicioni fond milijardera Roberta Smita usmeren na softverske kompanije.

Mavrokas je svladao Vistin model akvizicija i unapređenja softverskih kompaniji. Ali je počeo da preispituje vrednost onoga što radi. Sedam godina nakon što je napustio Foke, priznao je: “Nedostajao mi je osećaj svrhe, misija. Kakvu razliku ja zapravo činim?”.

Kada su kompanije Anduril i Palantir dokazale da startupi mogu da pobede etablirane divove i osvoje unosne ugovore s Pentagonom, Mavrokas je odlučio da sledi njihov primer i pokrene vlastitu odbrambenu tehnološku kompaniju.

Usredsredio se na autonomiju, područje u kojem je verovao da američka mornarica ozbiljno zaostaje. Mnogi tadašnji igrači u sektoru činili su tek kombinaciju tradicionalnog brodogradilišta i softvera treće strane.

Upravljanje jatom

Sa suosnivačima – Dagom Lambertom, inženjerom koji je ranije radio u Likvid Robotiksu, stručnjakom za državne ugovore, Robom Lemanom te Vibhavom Altekarom, koji je razvijao softver za autonomiju u Andurilu – osmislio je plan da sve objedine pod jednim krovom i dizajniraju male autonomne brodove s naglaskom na masovnu proizvodnju.

Mavrokas tvrdi da je Saronik razvio autonomiju najvišeg nivoa u industriji. Kaže da su pokazali sposobnost da jedan operator upravlja sa do 20 brodova istovremeno.

Uz komandni softver pod nazivom Ešelon, korisnik može da odabere plovilo na karti i zada mu kurs. Može da postavi eskadrilu da prati vođu ili definiše područje koje će tim brodova autonomno pretražiti. Jednim klikom miša korisnik može da pregleda video s brodskih kamera ili prati ključne pokazatelje poput nivoa motornog ulja i temperature rashladne tečnosti.

Neki sumnjaju u tehnologiju

Kompanija je brodove testirala u prometnim lukama Galveston u Teksasu i Njuport Bič u Virdžiniji- Slali su ih kroz gužvu prema otvorenom okeanu. “U većini slučajeva, dok izvodimo te misije, nema nikakvih ručnih intervencija”, rekao je Altekar. Ali, neki u industriji tvrde da Saronik više obećava nego što može da dokaže.

Ričard Bajno, potpredsednik konkurentskog proizvođača autonomnih plovila Eureka Naval Craft, rekao je da, koliko je njemu poznato, ne postoji testiranje koje pokazuje da je bilo koji od malih proizvođača autonomnih brodova razvio dve ključne sposobnosti potrebne za stvarne vojne operacije. Prva je održavanje komunikacijskih veza u teškim morskim uslovima, gde visoki talasi blokiraju signale antena nisko nad vodom. Druga je rad u uslovima kada su signali ometani.

“U redu je kad plovite u zalivu, ali kad izađete na more i naiđete na ozbiljno stanje mora, to je sasvim drugi izazov”, rekao je Bajno. “Ako počnete da ometate ove male stvari, one neće preživeti”.

Saronik tvrdi da je potvrdio da njegova oprema funkcioniše i u takvim uslovima i da je u potpunosti iskren prema javnosti. “Ne preterujemo s našom tehnologijom ili performansama”, napisala je portparolka Erin Pejs.

Američka mornarica odbila je da komentariše Saronik ili raspravlja o sposobnostima autonomnih plovila koje testira.

Slaganje broda kao IKEA

Izveštaji o nesrećama tokom mornaričkih testiranja ovog leta uz obalu Kalifornije takođe su podstakli sumnje u zrelost tehnologije. Prema Rojtersu, jedan brod kompanije Blek Si koji je bio tegljen na užetu, iznenada je upalio motor, prevrnuo brod koji ga je teglio i bacio kapetana u more. U drugom incidentu, brodovi Blek Si i Saronika sudarili su se nakon što se jednom ugasio motor.

“Nismo imali nesreću ili sigurnosni incident koji bi bio krivica naših platformi”, rekao je Mavrokas. Po njemu, ovakvi problemi ionako predstavljaju način na koji se uči o granicama tehnologije i kako se ona poboljšava. “Ako se nesreće ne događaju, onda se krećete previše sporo”.

Kompanija ima višestruku strategiju kako bi proizvodila brodove jeftinije i brže. Veliki deo plana je učiniti ih radikalno jednostavnijima. Mavrokas tvrdi da Maroder ima samo sedam glavnih komponenti. On stavlja fokus na mogućnost masovne proizvodnje i modularnost već u fazi dizajna.

Jednostavniji dizajn pomaže i u drugom segmentu jednačine. Širenju baze radnika koje mogu da zaposle u industriji koja se muči s hroničnim nedostatkom kvalifikovane radne snage.

Džon Morgan kaže da izrađuje jasnija radna uputstva modelirana prema IKEA priručnicima za nameštaj. Time bi se smanjila potreba za visoko specijalizovanim radnicima.

Radnici će pritom raditi u fabrikama koje je Morgan zamislio da budu “visoke, bele i svetle”. Pokazuje sjajni, besprekorno čisti pod fabrike Korsera. “Želimo da se ljudi uzbude zbog mesta na kojem rade”, rekao je.

U stvaranju tog entuzijazma pomaže i činjenica da svaki radnik dobija udeo u kompaniji.

Pitanje održavanja

Ali, veliki deo toga hoće li Saronik uspeti zavisi i od toga kako će vojska organizovati održavanje i logistiku za veliki broj autonomnih brodova, ističe Huper.

“Gde ćete ih vezati? Gde ćete ih održavati? Kako ćete ih prevesti na velike udaljenosti do mesta gde su potrebni? Kako će uopšte pristati uz tanker da bi se snabdeli gorivom na moru. Manevrom koji i sam po sebi lako dovede do sudara?”. “Sve te osnovne stvari još nisu rešene”.

Još jedno veliko pitanje je koliko će dodatna elektronika i senzori izdržati u uslovima korozivnog slanog mora i jakih talasa. Kao i kolika će biti stopa gubitaka zbog normalnog trošenja i habanja, kao i drugih oblika oštećenja kojima bi robotski brodovi mogli biti izloženi. “Ljudi se znaju iživljavati morskim plutačama”, rekao je Huper. “A možete imati i morske lavove koji pomisle: ‘O, fora, sešću na ovo’ – i polome opremu”.

Važnost državne podrške

Mavrokas veruje da je snažna podrška investicionih fondova njegova velika prednost, ali takođe računa i na saveznu pomoć. U Kongresu se trenutno razmatra nekoliko zakona kojima bi se ubrzale odbrambene nabavke i podstakla brodogradnja. Uključujući i 25 odsto poreskog kredita za ulaganja u brodogradilišta.

Prekoputa Saronikovog brodogradilišta nalazi se slično veliko postrojenje u vlasništvu lokalnog proizvođača manjih brodova, kompanije Metal Šark. Oni ciljaju iste prilike i već su razvili autonomni brod za potrebe američkog korpusa marinaca.

Izvršni direktor Metal Šarka, Kris Alard, smireno prihvata dolazak konkurencije: “Ne možete birati komšiju”.

Alard pomalo sa skepsom gleda na nedavni talas interesa fondova za brodogradnju. Pita se razumeju li oni zaista koliko će vremena i novca biti potrebno da se promeni ova radno intenzivna industrija. I koliko bi se brzo državna podrška mogla povući s dolaskom druge administracije.

“Brodogradnja je sport za više decenija. Ako se sve vrati na išta nalik onome što je bilo tokom poslednjih 40 godina, to će biti vrlo zanimljiva rasprava”.

Džeremi Bogajski, novinar Forbes