Sve manje ćemo viđati mega visoke objekte u budućnosti: Koliko će Beograd imati nebodera

Pre tri dana, tačnije 3. septembra, obeležen je Svetski dan nebodera. I ove godine podsetio je na to da se države sve manje utrkuju u izgradnji visokih zgrada. Kula Džeda koja je trenutno u izgradnji u Saudijskoj Arabiji možda će biti poslednja i jedina zgrada koja će po visini nadmašiti čuvenu Burdž Kalifu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Razloga zašto nećemo u skorije vreme videti mnogo novih ekstremno visokih nebodera je nekoliko. Svakako najvažniji su troškovi. Najpre, ulaganje u izgradnju tako visokih objekata, velike kvadrature, košta više milijardi dolara.

Takođe, tu su i visoki troškovi redovnog održavanja. Problem je to što neboderi nemaju posebnu namenu. I oni se, kao i manje zgrade, koriste za poslovni prostor i stanovanje. Ali, po mnogo višoj ceni. Zato ne donose osetniju ekonomsku korist.

I na kraju, mnogo manje značajno, ali ne i nebitno, države se sve manje na ovaj način promovišu i grade reputaciju ekonomskih sila.

Kina ograničila visinu

Kina je poseban primer za to. Ona je još 2021. uvela ograničenje na visinu nebodera. Procenjeno je da u jeku njihove gradnje investitori to nisu činili zbog funkcionalnosti već donekle iz hira i želje da se pokažu. Neki objekti imali su i strukturne probleme i predstavljali su rizik po bezbednost.

Zato je „plafon“ postavljen na 500 metara. U gradovima sa populacijom manjom od tri miliona, granica je bila propisana na 150 metara, a u većim na 250 metara.

Kina jeste bila jedna od malobrojnih zemalja sa puno nebodera, od kojih su neki u prvih 10 po visini. Ali je i zemlja sa najvišim neboderom čija je izgradnja obustavljena (nakratko).

Zato će po svemu sudeći jedino još bogate zemlje Bliskog istoka ostati prostor na kojem će nicati luksuzne zgrade s velikim brojem spratova.

Od 10 najviših zgrada koje se trenutno grade ili su u planu, četiri je u Dubaiju, uz Kulu Džeda i projekat The Line u Saudijskoj Arabiji.

Ko ima najviše zgrade

U skladu sa ulaganjima, Azija je kontinent koji prednjači po visini nebodera. Tu je Burdž Kalifa sa 829 metara, potom Merdeka u Maleziji (679 metara), Kula Šangaj (632 metra), Makkah Royal Clock Tower Hotel u Meki (601m) i Ping An centar u Šenženu.

Aziju samo prividno prati Severna Amerika. Prividno, jer ima samo jednu zgradu iznad 500 metara visine. To je One Wolrd Trade centar u Njujorku (541 m). U prvih pet su još tri zgrade u Njujorku i jedna u Čikagu u rasponu od 427 do 472 metra.

Evropa nema nebodere iznad 500 metara, a prvih pet najviših zgrada su u Rusiji. Četiri su u Moskvi i najviša je u Sankt Petersburgu – Lakta centar od 462,5 metara. To je i jedina zgrada u Evropi iznad 400 metara. Tek na šestom i sedmom mestu su zgrade van Rusije – jedna u Varšavi (310) i jedna u Londonu (Šard sa 309 metara).

Poziciju Afrike popravio je neboder od 394 metra u Egiptu dok su ostali ispod 300 metara.

Na petom mestu je Okeanija, pre svega Australija, ali u tom regionu postoje samo dve zgrade iznad 300 metara.

Na začelju je Južna Amerika čija najviša zgrada u Čileu ima 300 metara.

Zgrada	Grad, Država	Visina (m)
Burj Khalifa	Dubai, UAE	829
Merdeka 118	Kuala Lumpur, Malezija	679
Shanghai Tower	Šangaj, Kina	632
Makkah Royal Clock Tower	Meka, Saudijska Arabija	601
Ping An Finance Centre	Šenžen, Kina	599
Lotte World Tower	Seul, Južna Koreja	555
One World Trade Center	Njujork, SAD	541
Guangzhou CTF Finance Centre	Guangdžou, Kina	530
Tianjin CTF Finance Centre	Tijenđin, Kina	530
CITIC Tower (China Zun)	Peking, Kina	528

Ko ima najviše nebodera

Ako se kao definicija nebodera uzima zgrada viša od 150 metara, najviše ih ima Kina – više od 3.500.

Sledi SAD sa više od 1.100, Emirati sa više od 450, Japan (400+), Singapur (više od 350), Južna Koreja (300+).

Kada je reč o gradovima, dostupni podaci pokazuju da ih najviše ima Hongkong (569 iznad 150 metara). Na drugom mestu je Šenžen (444), potom Njujork (317) i Dubai (270).

Situacija se menja kada se lestvica podigne na 300 metara. Tada u prvi plan iskače Dubai sa 33 zgrade iznad ove visine. Šenžen je i ovde drugi sa 21 objektom i Njujork treći sa 17. Dvocifren je još samo Gvangžu sa 11.

Beograd ima dva nebodera

Po ovoj definiciji visine nebodera, glavni grad Srbije, a i cela zemlja, imaju samo dve ovakve zgrade.

Najviša je Kula Beograd na vodi, visoka 168 metara. I tu je zgrada u naselju West 65 sa 155 metara visine.

Još tri nebodera trebalo bi da niknu na Novom Beogradu. Prema najavama investitora, dva će biti u okviru kompleksa na mestu Hotela Jugoslavija (po 155 metara) i još jedan na prostoru nekadašnje fabrike IMT (160 metara).

Gde se grade najviši neboderi

Najviše zgrade u izgradnji predvodi Kula Džeda u Saudijskoj Arabiji, koja bi trebalo da bude visoka okruglo kilometar (tačnije 1.008,2 metra). Ovaj projekat jedan je od onih koji je zaustavljan zbog problema u finansiranju. Ove godine su radovi nastavljeni i od predviđenih 165 spratova ovog meseca se stiglo do 70. Očekuje se da Kula Džeda bude završena tokom 2028. ili 2029.

Drugi najviši neboder je Burdž Azizi u Dubaiju. Predviđeno je da bude visok 725 metara. I njegova zgradnja stala je 2017. zbog problema i nastavljena je ove godine.

Na trećem mestu je Goldin Finance 117 u Tjanđinu koji se najčešće uzima kao primer najviše nezavršene zgrade (i napuštene). Međutim, nije napuštena. Iako je njenih 128 spratova izgrađeno u periodu od 2008. do 2015. nakon čega se sa radovima stalo, novac za nastavak je ipak pronađen pa će neboder biti završen do 2027.

Zanimljivi projekti su i Tiger Sky Tower u Dubaiju kojim ovaj grad želi da sruši pet rekorda, Burdž Bingati u istom gradu, kao i kula Sena u Brazilu po slavnom vozaču Formule 1.

Projekat	Lokacija	Visina
Jeddah Tower	Džeda, Saudijska Arabija	1.008 m
Burj Azizi	Dubai, UAE	725 m
Goldin Finance 117	Tijenđin, Kina	597 m
Burj Binghatti Jacob & Co Residences	Dubai, UAE	595 m
Senna Tower	Brazil	544 m
Tiger Sky Tower	Dubai, UAE	532 m
Six Senses Residences	Dubai Marina, UAE	517 m
The Line	Neom, Saudijska Arabija	500 m
HeXi Yuzui Tower A	Nanđing, Kina	499 m
Panda Tower – Tianfu Center	Čengdu, Kina	489 m

Nezavršeni neboderi

Nakon Goldina, jedan od najupečatljivijih primera nezavršenih nebodera je Rjugjong hotel u Pjongjangu. Severna Koreja je po svemu sudeći želela da se takmiči sa južnim susedom u gradnji visokih objekata, ali se precenila pa je ova zgrada od 105 spratova započeta 1987. ostala nezavršena. Da ne bi bila ruglo u gradu, na nju je dodata moderna fasada sa LED ekranima, ali je unutra i dalje samo betonski kostur.

Još jedan primer je i Oceanwide kompleks u Los Anđelesu. Tri objekta u kojima je trebalo da budu smešteni stanovi i hotel nikada nisu završeni. Sada su poznati po velikom broju grafita kojima su „ukrašeni“. Nije nađeno rešenje za završetak, a ima i onih koji predlažu da se objekti sruše.

Mega zgrade u planovima

Nije se još u potpunosti odustalo od ideja da se nadmaši Burdž Kalifa. Osim Džede, najbliži neboderu od kilometra su i Egipćani. Planovi za neboder Oblisco Capitale (koncept zgrade u obliku obeliska po uzoru na Stari Egipat) su odobreni i objekat bi trebalo da bude izgrađen do 2030. Radovi još nisu počeli, a ideja je da nadmaše i Kulu Džeda za koji metar.

Tu je i Tradewinds Square kula u malezijskom Kuala Lumpuru. I ona je još u nacrtima i takođe je ideja da bude izgrađena do 2030. Kako se obično ne otkriva tačna visina ovog objekta, prema različitim izvorima njegova visina bi mogla da bude 608 metara, ali i da ide sve do 775 metara.

Međutim, sve planove nadmašuje koncept kule Rise u Saudijskoj Arabiji. Ideja ove zemlje je da izgradi neboder visine čak dva kilometra.

Troškovi nebodera

Nekoliko je stvari koje utiču na troškove održavanja nebodera. Pre svega to je visina i kvadratura objekata. Tako više i veće zgrade zahtevaju više rada liftova i njihovog održavanja.

Naravno, kvadratura utiče i na troškove čišćenja. Sa kvadraturom rastu i troškovi grejanja odnosno hlađenja zgrade. Sa veličinom su povezani i troškovi osiguranja zgrade.

I na kraju, sve nove zgrade streme ka tome da budu „pametne“ pa su i troškovi povezani sa održavanjem tehnoloških sistema visoki.

Procenjuje se da održavanje nebodera do 300 metara može da košta od milion do tri miliona dolara godišnje. Oni najviši troškove pokrivaju u desetinama miliona. Tako se procenjuje da održavanje One World Trade centra u Njujorku njegove korisnike košta od 10 do 15 miliona, a kule Šangaj i više od 20 miliona.

Svetski dan nebodera

Svetski dan nebodera ustanovljen je, kako je objašnjeno, da bi se slavio jedan od najuticajnijih izuma u ljudskoj istoriji. Tehnologija za njihovu izgradnju kreirana je u 19. veku, a dva najvažnija faktora bili su izumi poput „skeleta“ odnosno čeličnog okvira zgrade i lifta. Treći dan septembra odabran je prema rođendanu Luisa Salivena rođenog u Bostonu 1856. On je bio prvi veliki arhitekta nebodera. Radio je sa Vilijemom Lebaronom Dženijem koji je kreirao čelični okvir zgrade. Uz pomoć njega je izgrađena prva zgrada od 10 spratova.