Upoznajte kreatorku inovativne terapije za „bolest leptira“, koja naročito teško pogađa decu

Suma Krišnan je bila u kasnim četrdesetim kada je osmislila ideju o lokalnoj genskoj terapiji za lečenje retkog i teškog oboljenja kože, u kojem je koža krhka poput leptirovih krila. Godine 2016, sa 51 godinom, nakon nekoliko meseci modeliranja ideje i pokretanja procesa za njeno patentiranje, zajedno sa suprugom Krišem Krišnanom – s kojim je već više od decenije radila u biotehnologiji – osnovala je kompaniju Krystal Biotech.

Fokusiranje na retku bolest, od koje u SAD boluju samo hiljade ljudi, bilo je neuobičajeno. Još neobičnije bilo je to što su odbacili kapital iz fondova i odlučili da startap finansiraju sopstvenim sredstvima. Sa oko pet miliona dolara koje su prethodno zaradili u drugim biotehnološkim firmama. Najveći rizik ipak je bio u samoj nauci. Potpuno novom pristupu koji se oslanjao na gensku terapiju u obliku gela. Potencijalni uspeh bio je ogroman, ali je i verovatnoća neuspeha bila visoka. „Morala sam da sarađujem sa regulatorima jer oni nikada ranije nisu videli ovako nešto“, kaže Krišnan za Forbes. „Bilo je potpuno novo“.

Veliki rast

Samo 18 meseci nakon pokretanja firme sa sedištem u Pitsburgu, Krišnanovi su je izveli na berzu Nasdak. Danas Krystal Biotech ima tržišnu vrednost od 4,4 milijarde dolara i jedno odobreno terapijsko rešenje – Vyjuvek, za takozvanu „bolest leptirove kože“, odnosno distrofičnu epidermolizu bulozu. Osim toga, razvijaju i druge genske terapije – uključujući one za cističnu fibrozu i rak pluća. One su u različitim fazama kliničkog ispitivanja. Sve se zasnivaju na modifikovanom virusu herpesa simpleksa, ali koriste različite metode isporuke leka. Prihodi kompanije su 2024. dostigli 291 milion dolara. To je više nego pet puta u odnosu na 51 milion iz 2023. Neto dobit porasla je osmostruko – sa 11 na 89 miliona dolara.

Krišnanovi poseduju 12% udela u kompaniji. Suma, predsednica odeljenja za istraživanje i razvoj, prema procenama Forbes vredi oko 300 miliona dolara. Gotovo isključivo zahvaljujući udelu u kompaniji i prodaji akcija tokom godina. Akcije Kristala bile su vrlo nestabilne. Porasle su više od 1.300% od izlaska na berzu, ali su u protekloj godini pale skoro 25%.

„Moraš biti hrabar i odlučan za ovakve stvari“, kaže Krišnan. „Nikada me nije bilo strah da preuzimam rizik. Nikada nisam mislila da mi je potreban stabilan posao“.

Forbes 50 iznad 50

Suma Krišnan je i među 200 privrednica i liderki koje su se našle na ovogodišnjoj Forbes listi „50 iznad 50“. Među njima su i glumica Hale Beri, koja je na listi zbog startapa posvećenog menopauzi. Tu je investitorka Frejda Kejpor Klajn, poznata po projektima sa društvenom misijom. I Marija Šrajver, koja je pokrenula Inicijativu za borbu protiv Alchajmerove bolesti pri kraju svog mandata kao prva dama Kalifornije. Sve ove žene ostavljaju izuzetan profesionalni trag u svojim šestim, sedmim i osmom decenijama života.

Iz Indije u SAD

Suma Krišnan, koja danas ima 60 godina, odrasla je u Bombaju u siromašnoj porodici sa troje dece. Kao srednje dete i devojčica, kaže da je njena majka – koja se udala sa 18 – odmah nakon fakulteta počela da traži muža za nju putem dogovorenog braka. Ona je to odbila. „Uvek sam se protivila i borila“, kaže ona. „Bila sam tvrd orah za njih. Kršila sam sva pravila“.

U Sjedinjene Države je došla na postdiplomske studije, gde je magistrirala organsku hemiju na univerzitetu Vilanova. (Tamo je upoznala Kriša Krišnana, koji je tada studirao MBA na Vortonu i živeo u blizini.) Zatim je počela da radi kao farmaceutski istraživač. Prvo u kompaniji Jansen Farmaceutikals. U firmi Nju River Farmaceutikals vodila je istraživanje, razvoj i odobravanje leka Vivans, koji je postao blokbaster za lečenje ADHD-a. Nakon što je evropski proizvođač lekova Šajr (koji je 2018. preuzela Takeda za 62 milijarde dolara) kupio Nju River za 2,6 milijardi dolara 2007. godine, Suma se fokusirala na retke bolesti. Zatim je u kompaniji Intrekson (danas poznatoj kao Presižen) predvodila razvoj genske terapije kao direktorka terapeutskog sektora. Vlasnica je više od 70 patenata za razne lekove. „Ovo radim već 25 do 30 godina“, kaže. „Poznajem sve vrste retkih bolesti i znam gde postoje neispunjene potrebe“.

Terapija u vidu gela

Imala je ideju za gensku terapiju za pacijente s bolešću leptira, koja bi se nanosila kao gel direktno na pogođene delove kože. Koristi modifikovani virus herpesa simpleksa kao nosač terapije. Lek funkcioniše tako što dostavlja zdravu kopiju gena koji kodira jedan tip kolagena u ćelije kože, omogućavajući zarastanje. Oko 25.000 ljudi u SAD ima epidermolizu bulozu. Ali, samo oko 3.000 njih ima distrofični oblik, koji je najteži i za koji se koristi terapija kompanije Kristal.

Bret Kopelan, izvršni direktor organizacije Debra koja pomaže obolelima i čija ćerka (danas ima 17 godina) pati od teškog oblika bolesti, kaže da je to „najgora j***na bolest za koju nikada niste čuli“. Deca koja boluju od nje često trpe stalne bolove i moraju da budu u zavojima preko velikih delova tela. Takođe su podložna mnogim drugim oboljenjima, uključujući i jedan oblik raka kože. „Moj cilj je da ovu bolest pretvorimo u hronično stanje s kojim se može živeti – kao što je dijabetes tipa 2“, kaže Kopelan. Njegova ćerka koristi terapiju kompanije Kristal, između ostalih. „Vrlo smo blizu tog cilja – zahvaljujući Sumi i Krišu“.

Kada je došla na ideju koja je postala Vyjuvek, na tržištu nije bilo nijednog leka. Dok je radila u kompaniji Intrekson, ta firma je sarađivala sa drugom biotehnološkom kompanijom, Fajbrosel (koju je kasnije kupila Kasl Krik), na terapiji koja se primenjivala u bolničkim uslovima. „Videla sam taj bol i patnju“, kaže Krišnan. „Ta deca se rađaju bez delova kože i vremenom im biva sve gore. Govore: ‘Nikome nije stalo do nas’“.

Selidba u Pitsburg

Ideju je iznela svom suprugu Krišu, koji je bio operativni direktor u Nju Riveru i Intreksonu i sa kojim je radila više od decenije. Odlučili su da razviju lek – ovog puta samostalno. Biotehnološki sektor je tada cvetao, a laboratorijski prostor u San Francisku bilo je nemoguće iznajmiti. Umesto toga, tragali su po celoj zemlji i na kraju pronašli prazan laboratorijski prostor u Pitsburgu. Gradu poznatijem po robotici nego po biotehnologiji. Tu su mogli da angažuju diplomce sa univerziteta Karnegi Melon. U početku su putovali između Kalifornije i Pitsburga. Odbacili su investicije fondova kapitala, prikupivši skroman iznos od prijatelja i porodice. Uz napomenu da na taj novac gledaju kao na donaciju. „Rekli smo sebi da ćemo, ako ne uspe, jednostavno zatvoriti firmu“, kaže Krišnan.

Izveli su firmu 2017. na berzu, prikupivši 45 miliona dolara. I to zahvaljujući mreži kontakata koje je Kriš Krišnan stekao vodeći prethodne kompanije ka inicijalnoj javnoj ponudi (IPO). „To je bio ‘Miki Maus’ IPO“, kaže on, napominjući da je to omogućilo investitoru iz Fidelitija, koji je ranije ulagao u njegove firme, da postane akcionar.

Ideja da se genska terapija isporučuje kod kuće, umesto u bolnici, bila je i elegantna i pomalo luda. „Iskreno, koliko god ideja bila sjajna, kada neko dođe i kaže: ‘Hoću da stavljam gensku terapiju u gel i nanosim je na rane kod kuće’, to vam zvuči kao da neko danas kaže: ‘Hoću da imam kuću na Marsu’“, kaže Kriš Krišnan, izvršni direktor kompanije. „Sjajna ideja, ali kako ćeš do tamo? Bila je to baš takva ideja“.

Visoka cena leka

Šest godina kasnije, 2023. godine, Kristal je dobio odobrenje FDA za Vyjuvek. To je izuzetno brzo za jednu novu gensku terapiju. Ubediti FDA da odobri gensku terapiju za kućnu upotrebu, koja koristi modifikovani virus herpesa, tokom pandemije kovid-19, zahtevalo je studije koje bi otklonile sve sumnje u bezbednost. U vreme kada su, kako Krišnan kaže, „ljudi bili jako zabrinuti zbog virusa“.

Postavili su cenu od 24.250 dolara po bočici. To znači da prosečan pacijent, koji koristi 26 bočica godišnje, lečenje plaća 631.000 dolara godišnje (pre popusta). Međutim, kako se rane zaceljuju, pacijentima s vremenom treba sve manje doza. Genske terapije su generalno skupe. Mnoge premašuju i milion dolara. Kada je reč o retkim bolestima, „osiguravači su malo popustljiviji po pitanju cene“, kaže Kriš Krišnan. Ističe da nijedan osiguravač obično nema više od nekoliko obolelih pacijenata. „Možemo da predstavimo vrednost lečenja Blue Cross Blue Shield osiguravaču i oni to razumeju“, kaže on.

Investitor u oblasti biomedicine, Dan Dženi iz kompanije Alta Partners, bio je među retkima koji su lično investirali u Kristal u ranoj fazi. To je uradio nakon što je upoznao Sumu i Kriša preko njihove dece, koja su išla u istu školu. On naziva Kristal „verovatno najefikasnijom firmom u kojoj sam ikada učestvovao“ kad je reč o korišćenju kapitala. „Neverovatno su dobro uspeli da postignu profitabilnost“, kaže on.

Novi lekovi

Kristalov lek za bolest leptirove kože više nije jedini na tržištu. U aprilu ove godine, biotehnološka kompanija Abeona Terapeutiks, koja je u kliničkoj fazi i ima tržišnu vrednost od 348 miliona dolara, dobila je odobrenje FDA za sopstvenu gensku terapiju pod nazivom Zevaskyn. Ona koristi presađivanje slojeva kože napravljenih od genetski modifikovanih ćelija same pacijentove kože. Ova terapija, koja se na tržištu pojavila tokom leta, ima cenu od 3,1 milion dolara.

Nakon što su dobili odobrenje za jednu terapiju u SAD, kao i dozvole za Evropu i Japan, Suma Krišnan sada istražuje druge bolesti. Među njima oboljenja pluća, rak i očne bolesti. Jedan od projekata koji je najviše odmakao, trenutno je u trećoj fazi kliničkih ispitivanja. Odnosi se na očne komplikacije povezane sa bolešću kože koju već leče. Drugi, koji su u ranijim fazama razvoja, uključuju tretmane za cističnu fibrozu i tumore pluća. To je poseban fokus Sume Krišnan, s obzirom na sve češću pojavu raka pluća kod žena koje nikada nisu pušile. U svakom slučaju, Kristalov lek bi isporučivao zdravu kopiju gena kako bi lečio bolest, ali se metode dostave razlikuju. Terapija za rak pluća, na primer, koristi nebulizator.

Veliko pitanje je može li Kristal da uspešno pređe sa lečenja jedne retke bolesti na više lekova koji leče razna oboljenja pomoću genske terapije zasnovane na modifikovanom herpes virusu. Krišnanova planira da prihod od prodaje Vižuveka iskoristi za finansiranje razvoja ostalih terapija. „Imamo novac i možemo ga iskoristiti za dalji razvoj lekova iz našeg portfolija“, kaže ona. „Prvi je uvek najteži“.

Ejmi Feldman, novinarka Forbes