Urbana poljoprivreda ima šokantno visoku cenu – evo kako uzgajivači mogu da smanje nivo ugljen-dioksida
Voće i povrće uzgajano na urbanim farmama, koje se često reklamira kao zdravije i održivije, često je intenzivnije tretirano ugljen-dioksidom od konvencionalno uzgojene hrane, pokazuje istraživanje objavljeno u ponedeljak u Nature Cities, koje nudi metode i savete sve većem broju urbanih farmera širom sveta da ova praksa postane ekološki prihvatljivija.
Poražavajući podaci
U proseku, voće i povrće koje se uzgaja na urbanim farmama ima ugljenični otisak šest puta veći od proizvoda koji se uzgajaju korišćenjem konvencionalne poljoprivrede, prema studiji o 73 urbane farme i bašte koju su vodili istraživači sa Univerziteta u Mičigenu.
Istraživači su otkrili da svaka porcija domaćeg ili gajenog voća i povrća u urbanim uslovima generiše u proseku oko 500 grama ugljen-dioksida u poređenju sa oko 70 do 80 grama po porciji konvencionalno proizvedenih proizvoda.
Naučnici tvrde da je njihovo istraživanje prva obimna studija sve popularnije prakse koja zapravo objašnjava kako se većina useva uzgaja u urbanim sredinama, pri čemu se većina prethodnih istraživanja fokusirala na visokotehnološke, energetski intenzivne metode kao što su plastenici na krovovima i vertikalne farme, za razliku od niskotehnoloških farmi koje uzgajaju useve u zemljištu na otvorenim parcelama.
Međutim, neki usevi su i dalje konkurentni konvencionalnoj poljoprivredi, kažu naučnici, posebno paradajz, koji se konvencionalno uzgaja u energetski intenzivnim staklenicima, i špargle koje imaju relativno kratak rok trajanja i često se transportuju avionskim saobraćajem.
Analiza 17 urbanih poljoprivrednih lokacija koje su nadmašile konvencionalnu poljoprivredu identifikovala je nekoliko načina na koje bi urbani farmeri mogli da budu konkurentniji u pogledu ugljen-dioksida, rekli su istraživači. To su, na primer, produženje životnog veka infrastrukture kao što su podignuti kreveti i šupe (komercijalna poljoprivreda velikih razmera često opremu koristi decenijama, smanjujući troškove ugljen-dioksida).
Urbani farmeri bi takođe mogli ponovo da iskoriste otpad kao što je građevinski otpad – koji bi mogli da upotrebe za zgrade i infrastrukturu – ili da koriste kišnicu kako bi smanjili svoj ugljenični otisak, istakli su istraživači.
Važne činjenice
“Većina klimatskih uticaja na urbanim farmama je vođena materijalima koji se koriste za njihovu izgradnju – infrastrukturom“, rekao je Bendžamin Goldstajn (Benjamin Goldstein), koji je vodio studiju i docent je na Školi za životnu sredinu i održivost Mičigen.
„Ove farme obično funkcionišu samo nekoliko godina ili deceniju, tako da se gasovi staklene bašte koji se koriste za proizvodnju tih materijala ne koriste efikasno. Konvencionalna poljoprivreda je, s druge strane, veoma efikasna i sa njom se teško može takmičiti.“
Goldstajn je za The Hill rekao da izbor useva uveliko utiče na određivanje koliko je urbana farma prihvatljiva u pogledu ugljen-dioksida.
Usevi uzgajani u staklenicima, kao što su krastavci, zelena salata, paprika, spanać i jagode, mogli bi da budu konkurentni ugljen-dioksidu za urbane farmere, rekao je on. Usevi koji se prevoze vazdušnim putem, kao što su boranija i bobičasto voće, takođe mogu biti dobar izbor, rekao je on, ukazujući, na primer, na špargle.
Pozadina
Istraživači kažu da njihovi nalazi ukazuju na to da je potrebno preduzeti mere kako bi se osiguralo da urbana poljoprivreda „ne potkopava napore za dekarbonizaciju gradova“. Oni naglašavaju da postoje brojne prednosti ove prakse izvan njenog neostvarenog potencijala za smanjenje emisija ugljen-dioksida.
Anketa urbanih farmera je u velikoj meri pokazala da je došlo do poboljšanja mentalnog zdravlja i ishrane zbog ove prakse. Drugi stručnjaci ukazuju na poboljšanja koja urbana poljoprivreda može doneti lokalnim ekosistemima jačanjem lokalnog biodiverziteta, stvaranjem otpornijih sistema ishrane, poboljšanjem kvaliteta vazduha, održavanjem gradova hladnijim, što predstavlja suprotnost „gradskom toplotnom ostrvu“, a pomogla bi i u kontroli oticanja vode nakon jakih kiša i oluja.
Robert Hart, novinar Forbes