Uskoro ćemo razgovarati s kitovima i vranama? Ovo udruženje želi da dekodira glasove životinja
Earth Species Project je američko neprofitno udruženje koje želi da dekodira komunikaciju životinja uz pomoć veštačke inteligencije. Nedavno su ekskluzivno za Forbes podelili vest da su prikupili 17 miliona dolara donacija.
Od novih sredstava, 10 miliona dolara došlo je od fondacije Aphorism, milijardera i preduzetnika Rida Hofmana. Preostalih sedam miliona isplatiće tokom tri godine fondacija Waverley Street koju finansira milijarderka Loren Pauel Džobs.
Earth Species Project novac planira da iskoristi da “u najmanju ruku udvostruči” svoj tim za AI istraživanja. Njihov tim, koji sada broji osam članova, trenutno proučava uzorke glasova ptica i radi na ranom modelu sličnom ČetGPT-u, samo za životinje. Krajnji cilj organizacije je da njihovo istraživanje promeni način na koji ljudi gledaju na svoje mesto u svetu prirode i na taj način pomogne u borbi protiv klimatskih promena i zaštiti biološke raznolikosti.
“Tokom prethodne dve godine, veštačka inteligencija pokazala nam je da će sve što se može prevesti i biti prevedeno”, kaže Aza Raskin, jedan od osnivača i predsednik projekta. Raskin je takođe uvršten na Forbes listu 30 ispod 30. “Kao što nam je teleskop pomogao da shvatimo da Zemlja nije u centru Sunčevog sistema, naši alati će nam omogućiti da pogledamo u svet i shvatimo da čovek nije u njegovom središtu”.
Rađanje ideje
Pre 11 godina Raskin je slušao priču o glasovima majmuna i po prvi put se zapitao može li se životinjska komunikacija dekodirati. Pet godina kasnije osnovao je Earth Species Project zajedno s bivšim radnicima iz Silicijumske doline, Britom Selvitelom (koji je bio u osnivačkom timu Tvitera) i Kejti Zakarijan (jednom od prvih radnica u Fejsbuku).
Organizacija želi da omogući ljudima komunikaciju s drugim vrstama – ili barem razumevanje šta govore – već do 2030. godine. Finansiraju istraživanja glasova konkretnih životinja, a trenutni su im projekti vrane, beluge i zebraste zebe. Rade i na nešto opštijem “osnovnom modelu” koji žele da razviju u nešto slično ČetGPT-u.
Prva verzija tog osnovnog modela predstavljena je 2022. godine. Ona identifikuje uzorke u velikoj arhivi audio snimaka životinja različitih vrsta, i to uz pomoć tehnika mašinskog učenja. Jedna takva tehnika, na primer, podseća na mrežu grafikona kojoi grupišu zvukove i slike po sličnosti. Organizacija prikuplja sve više podataka i ažurira svoje modele, čime se pojavljuje i više uzoraka. S vremenom to omogućuje ekstrapolaciju “značenja” iz podataka na osnovu njihove sličnosti, bez potrebe za znanjem o tome što podaci zapravo znače.
Donacije milijardera
Od svog osnivanja, Earth Species Project je objavio pet recenziranih radova, a sada rade na šestom. Neki se tiču konkretnih vrsta, dok se drugi bave osnovnim modelom.
Projekat se uglavnom finansira donacijama milijardera, delom zahvaljujući i činjenici da svo troje osnivača imaju iskustva u Silicijumskoj dolini. Raskin je upoznao Hofmana dok je radio u Mozili, gde je Hofman bio u odboru. Ideju za Earth Species Project prvi put mu je spomenuo 2015. godine. Hofman je “fasciniran filozofskim implikacijama koje nastaju kada shvatimo da nemaju samo ljudi kulturu i jezik. Šta to znači za promenu odnosa između ljudi i ostatka prirodnog sveta?”, kaže Raskin.
Sa fondacijom Waverley Street stupio je u kontakt 2022. preko prijatelja koji radi na borbi protiv klimatskih promena. Raskin kaže kako bi “humanizacija” životinja mogla podstaći ljude da budu brižniji, da počnu više da razmišljaju o biološkoj raznolikosti, što će pomoći da se sačuvaju planeta i ljudski rod.
Projektu su donirali i blokčejn milijarder Kris Larsen, fondacija Paul G. Allen i Internet Archive. Od svojeg osnivanja, projekat je prikupio devet miliona dolara, pokazuju poreski izveštaji do kraja 2023. godine. Novih 17 miliona donacija pomoći će im da zaposle još istraživača koji će prikupljati nove podatke.
Najveći izazovi
Raskin kaže kako je upravo pristup podacima za obučavanje modela trenutno najveći izazov projekta. Za razliku od velikih jezičkih modela koji se mogu obučavati na svemu što internet ima da ponudi, Earth Species Project mora da prikuplja audio snimke raznih životinjskih vrsta. Podatke životinja teško je razumeti. Čak i uz sve informacije koje udruženje već ima, izuzetno je komplikovano odvojiti pojedine životinjske zvuke od buke iz okoline. Tu je i dodatni problem da ne postoji mnogo novca za finansiranje AI modela za životinjsku komunikaciju.
Skeptici kažu kako ideja o “prevođenju” životinjske komunikacije u svojoj srži pretpostavlja da postoje sličnosti s ljudskim govorom kojih možda nema.
Iako je ovo neprofitno udruženje, njeni koreni u Silicijumskoj dolini i način razmišljanja osnivača pokazuju kako rade preduzetnički. Raskin je nove donacije uporedio s investicijama u startapove. Tehnologija postoji, uveren je. Biolozi njihov model koriste za dekodiranje snimaka s terena, a njihova rana istraživanja mogu pokazati koje zvukove, na primer, proizvodi vrana kada napušta gnezdo. “Sve što nam treba je novac”, kaže Raskin.
Fibi Liu, novinarka Forbes