Vaše telo svakog dana vodi tajni rat protiv raka: Evo kako ta bitka izgleda i zašto je teško pobediti

„Zamislite grad pod opsadom zombija. Vojnici i policija nemilosrdno obaraju talase zombija koji naviru iz zaraženih ulica, pokušavajući da pobegnu i zaraze još gradova. Upravo tako izgleda borba vašeg organizma protiv raka – uzbudljivija od bilo kog filma“, navodi popularni nemački Jutjub kanal Kurzgesagt – In a Nutshell koji pravi kratke, naučno zasnovane animirane video klipove.

Kako se ova bitka za opstanak zapravo odvija?

Sve počinje sa jednom oštećenom ćelijom

Sve počinje sa jednom oštećenom ćelijom. Kao takva, ona više nije u stanju da popravi svoj genetski kod. Ne može da se „samouništi“, a veoma brzo počinje da se razmnožava. U ovom trenutku situacija nije sjajna, ali nije ni katastrofalna.

U narednim nedeljama, oštećena ćelija nastavlja nekontrolisano da se razmnožava. Od jedne nastaju na desetine novih, zatim stotine, a ubrzo i hiljade ćelija, navode.

„Pošto je prvobitna ćelija bila neispravna, i njene kopije postaju sve oštećenije i mutiraju. Formiraju različite genetske loze – svojevrsne klanove koji istovremeno sarađuju i međusobno se takmiče. Neke mutacije ih čine slabijima, druge ne menjaju gotovo ništa, dok nekolicina ćelija postaje otpornija i uspešnija u preživljavanju. Zajedno formiraju sićušan tumor. To još uvek nije rak, ali se opasno približava tome“, navode.

Da bi nastavio da raste, tumoru su potrebne sve veće količine hranjivih materija. Ako ćelije ostanu bez dovoljnog snabdevanja, uginuće. Ipak, nekoliko oštećenih ćelija razvija novu mutaciju koja ih spašava. To je sposobnost da podstaknu rast novih krvnih sudova. Tako organizam, nesvestan opasnosti, počinje da hrani tkivo koje će mu kasnije predstavljati ozbiljnu pretnju.

Kako tumor postaje veći, njegove potrebe rastu, a posledice po okolno tkivo postaju ozbiljnije. Susedne, zdrave ćelije, ostaju bez hrane i odumiru, što privlači pažnju imunog sistema. U svom videu, ovaj tumor uporedili su sa malim gradom koji je pod opsadom.

Grad Tumor

„Zamislite da grupa pobunjenika u Bruklinu odluči da više ne bude deo Njujorka i osnuje novo naselje pod nazivom grad Tumor. I to na istom prostoru. Novi grad želi da raste, pa naručuje ogromne količine čeličnih greda, cementa i građevinskog materijala. Zgrade niču bez ikakvog plana. Ružne su, loše isprojektovane i opasno nakrivljene. Grade se nasred ulica, preko dečjih igrališta i postojeće infrastrukture. Staro naselje se ruši ili zatrpava kako bi se napravilo mesta za novu gradnju. Mnogi stari stanovnici ostaju zarobljeni usred tog haosa i počinju da gladuju“.

I to stanje traje neko vreme. Sve dok miris smrti konačno ne privuče pažnju policije i građevinske inspekcije.

„U vašem telu, privučen mirisom mrtvih ćelija, aktivira se imuni sistem. Prve u tumor ulaze ćelije urođenog imuniteta. Makrofagi i prirodne ćelije ubice – NK ćelije. One predstavljaju svojevrsnu policiju koja odmah počinje da ubija i proždire tumorske ćelije. Istovremeno oslobađaju hemijske signale kojima obaveštavaju ostatak imunog sistema da postoji rak koji treba uništiti. Dendritske ćelije, svojevrsni obaveštajci imunog sistema, prikupljaju uzorke mrtvih tumorskih ćelija i aktiviraju najjače oružje organizma – T pomoćničke ćelije i citotoksične T ćelije“.

O ovom specijalnom „superoružju“ važno je znati da raspolažu „bibliotekom“ u kojoj se nalazi spisak gotovo svega štetnog što može da dospe u organizam. Iako je svaki rak jedinstven, postoje određene genetske promene koje tumorske ćelije ne mogu da sakriju.

„T ćelije tačno znaju šta traže. One su najsmrtonosnije oružje koje vaše telo ima protiv raka“.

Do tog trenutka, tumor je već narastao…

Do trenutka kada T ćelije stignu, tumor je narastao na stotine hiljada ćelija. Ipak, to će se uskoro promeniti.

„T ćelije blokiraju stvaranje novih krvnih sudova, čime hiljade tumorskih ćelija ostaju bez hrane i kiseonika, a njihov rast prestaje. Zamislite da građevinska inspekcija isključi struju i vodu u gradu Tumoru i postavi blokade na svim prilazima kako više ne bi mogli da stižu hrana i građevinski materijal. Bez mogućnosti da se sakrije od razaranja koje sledi, tumor se uništava dok stotine hiljada tumorskih ćelija bivaju uništene“.

Ostatke uklanjaju makrofagi, koji zatim šalju signale zdravom tkivu da počne da se regeneriše.

„Vaše telo je bez milosti sravnilo sa zemljom ilegalni grad Tumor. Najverovatnije nikada nećete ni saznati da se ova bitka odigrala koliko se puta nešto slično već dogodilo u vašem organizmu. Osim…“.

Ovog puta stvari nisu tekle po planu.

Faza ravnoteže

Naš imuni sistem, pokušavajući da uništi tumor, napada one ćelije koje su najotpornije.

„Setite se da se tumor sastoji od različitih genetskih loza koje neprestano rastu i mutiraju. Većina njih biva uništena. Ali nekoliko otpornijih uspeva da preživi“.

U toj borbi, dovoljno je da samo jedna ćelija ostane živa. To je ona koja pripada najizdržljivijoj lozi i bila je tek malo uspešnija od onih koji su preživeli masakr. Sada odlučuje da sve krene ispočetka. Ali, ovog puta, mnogo bolje.

„Ova tumorska ćelija je daleko snažnija od hiljada onih koje su uništene. Možda se bolje skriva. Možda ume bolje da uzvrati udarac. Možda raste brže ili uspešnije krade hranjive materije. Možda može da preživi sa mnogo manje kiseonika. I tako sve počinje ponovo. Kao da su pobunjenici koji su osnovali grad Tumor izvukli pouke iz prethodnog poraza. Sada bolje poznaju zakon i znaju kako da ga zaobiđu, koje dozvole mogu da zloupotrebe i kako da izbegnu policiju“.

Preživela ćelija ponovo pravi na hiljade svojih kopija. One nastavljaju da mutiraju i stvaraju nove genetske loze, sve dok se ponovo ne formira tumor. Naravno, ovog puta, sastavljen od znatno otpornijih ćelija.

Borba se ponavlja više puta

S druge strane, ni imuni sistem se ne predaje. Sada već ima iskustva.

„Umesto da najpre pošalje običnu policiju, odmah šalje specijalne jedinice koje bez oklevanja sravnjuju grad Tumor sa zemljom i nemilosrdno ubijaju njegove stanovnike. Ali ni ovog puta ne uspevaju da eliminišu baš sve. Jedna ćelija ponovo preživljava. Ovoga puta to je još otpornija tumorska ćelija, koja potiče iz već otpornije genetske loze. Sada oblači jeftino odelo, proučava građevinske propise i pretvara se da je advokat kako bi ponovo osnovala grad Tumor“.

I tako se ova borba ponavlja više puta. Nakon svakog poraza pobunjenici nauče nešto novo o tome kako da izbegnu zakon. Da imuni sistem makar jednom uspe da uništi baš svaku tumorsku ćeliju, priča bi ovde bila gotova. Ipak, na kraju, jedna tumorska ćelija prolazi kroz mutaciju koja je čini zaista opasnom.

„I postaje rak. Onaj koji ubija ljude. Ali kako?“.

Kada tumorska ćelija postane rak

„Ćelije imunog sistema poseduju svojevrsni prekidač za gašenje koji ih može deaktivirati pre nego što napadnu metu. U osnovi, to je dobra stvar. Imuni sistem je izuzetno moćan i ponekad mora biti obuzdan, na primer u blizini centralnog nervnog sistema, kako ne bi napao sopstveno telo. Međutim, upravo taj zaštitni mehanizam može biti zloupotrebljen. Mutirana tumorska ćelija pronalazi način da isključi imuni sistem tako što aktivira inhibitorne receptore na ćelijama zaduženim za uništavanje raka“.

Ti receptori sprečavaju imune ćelije da obavljaju svoj posao. Da ubijaju. Ova moćna ćelija postaje osnivač nove loze ćelije raka. Ona proizvodi hiljade svojih kopija koje dalje nastavljaju da se menjaju i dodatno mutiraju. I tako nastaje još jedan grad Tumor.

Faza bekstva

Ovoga puta ćelije raka postale su praktični otporne na imuni sistem. Grad Tumor je ponovo izgrađen – ružniji, haotičniji i neobičniji nego ranije. Ipak, sada gradske vlasti raspolažu čitavom gomilom falsifikovanih građevinskih dozvola.

„Kada građevinska inspekcija dođe da zaustavi nelegalnu gradnju, službenici ostaju zbunjeni. Ne znaju kako da reaguju. Na kraju se povlače, nesposobni da narede rušenje grada koji se sve više širi. Policija pokušava da uđe u ilegalni grad kako bi uhapsila graditelje i likvidirala njegove stanovnike. Ali ovog puta grad Tumor podigao je sopstvene blokade koje sprečavaju organe reda da uopšte uđu. Zbunjeni policajci bespomoćno stoje sa strane“.

I dok grad polako počinje da proždire nekadašnji Bruklin i sve više stanovnika umire, stižu „specijalne jedinice“ T ćelija kako bi okončale katastrofu. Međutim, situacija se dodatno pogoršala.

„Nove genetske loze funkcionera grada Tumora počele su da falsifikuju sudske naloge kojima praktično naređuju policiji da puca na sopstvene specijalce. U biološkom smislu, ćelije raka u ovom trenutku aktivno gase odbrambene mehanizme imunog sistema šaljući lažne, korumpirane signale. Maligni tumor više nije lak protivnik. Počinje da stvara takozvano ‘mikrookruženje tumora’ – svojevrsnu zaštitnu zonu koju je izuzetno teško probiti“.

Igra u kojoj nema pobednika

Skoro svi putevi sada su blokirani, a posledica toga je nekontrolisani rast grada. I u ovoj fazi situacija već postaje opasna. Tumorske ćelije su sada dovoljno snažne da potiskuju imuni sistem i nastavljaju da se šire.

„Ako dođe do novih mutacija, neke ćelije raka počeće da istražuju ostatak organizma i naseljavaju druga tkiva, gradeći nove ‘gradove’. Upravo zato je rak toliko razoran. On zauzima prostor i prisvaja ogromne količine hranjivih materija, ostavljajući ostatku vašeg tela sve manje mogućnosti da normalno funkcioniše. Ako se taj proces nastavi dovoljno dugo, organi počinju da otkazuju“.

S druge strane, što je rak uspešniji, to više uništava svet u kojem živi, a kada telo umre, umire i rak. To je igra u kojoj na kraju pobednika nema. Osim ako…

„Čovečanstvo namerava da pobedi. U ovom trenutku stotine hiljada naučnika širom sveta rade na novim i efikasnijim načinima uništavanja raka, kako bi jednom zauvek sravnili sa zemljom sve gradove Tumore. Poslednjih godina imunoterapija je ostvarila ogroman napredak. Reč je o relativno novom obliku lečenja u kojem se sopstvene ćelije imunog sistema modifikuju kako bi rak uništavale efikasnije nego bilo koji lek. To je kao da građevinskim inspektorima date mitraljeze i bacače plamena. Ali to je priča za neki drugi put. Za sada, rak ostaje bojno polje. Ipak, ako je verovati ljudskoj domišljatosti, možda ćemo jednog dana – i to ne tako daleko u budućnosti – uspeti da ga iskorenimo jednom zauvek“.