Veštačka inteligencija otkrila sadržaj oštećenog starog svitka koji je preživeo erupciju Vezuva
U ponedeljak su tri istraživača osvojila glavnu nagradu od 700.000 dolara na Vezuvijskom izazovu, međunarodnom takmičenju u mašinskom učenju i računarskoj viziji pokrenutom u martu prošle godine, s ciljem da se oživi kolekcija izgorelih antičkih rimskih svitaka iz pepela istorije.
Tim u kojem su svi studenti, osvojio je najveća priznanja za svoj detektivski rad koristeći veštačku inteligenciju da pročita deo dokumenta iz kolekcije izgorelih, urolanih svitaka koji su karbonizovani od intenzivne toplote vulkanske erupcije koja je pokopala rimske gradove Pompeju i Herkulaneum 79. godine.
Inauguralni Vezuvijski izazov zadao je učesnicima da dešifruju četiri odlomka iz svitaka od najmanje 140 karaktera, i da pročitaju najmanje 85 procenata karaktera. Oko 800 stvrdnutih, krhkih dokumenata, poznatih kao Herkulanski papirusi, smešteno je u biblioteci u Napulju i sadrže dragocene uvide u način na koji su naši preci živeli i razmišljali pre 2.000 godina.
Šta je zanimalo filozofa za kojeg se veruje da je napisao dekodirane odlomke? Barem u ovim odlomcima – muzika i hrana, i da li oskudica takvih životnih užitaka utiče na to koliko se uživaju.
Zbog izuzetno krhkog stanja svitaka, pokušaj odmotavanja bi dodatno oštetio dragocena dokumenta. Stoga su učesnici u takmičenju koristili moderne alate za analizu kompjuterskih tomografskih (CT) skenova visoke rezolucije četiri svitka koje je napravio tim Vezuvijskog izazova na akceleratoru čestica Diamond Light Source u blizini Oksforda, Engleska.
Imamo potencijal da pročitamo sve svitke
Pobednički tim, koji je predvodio Jusef Nader, egipatski doktorant biorobotike u Berlinu, a uključivao je studenta Luka Faritora, 21-godišnjeg stažistu SpaceX-a iz Nebraske, i Juliana Šiligera, švajcarskog studenta robotike na ETH u Cirihu, koristio je mašinsko učenje da razlikuje mastilo od papirusa i uoči slabo vidljiv grčki rukopis. Otkrili su 15 delova stubaca skrivenog teksta kroz prepoznavanje obrazaca (oni su svoj softver za otkrivanje mastila učinili javnim). Papirolozi su ocenili oblik svakog slova kako bi autentifikovali nalaze.
„Značaj čitanja ovog svitka je taj što pokazuje da svi oni imaju potencijal da budu pročitani“, rekao je profesor računarstva na Univerzitetu u Kentakiju Brent Sijls, suosnivač takmičenja, u intervjuu. „Razlog zbog kojeg poklanjamo za praznike je da povećamo zadovoljstvo i iznenađenje zbog dobijanja poklona. Ovi književni pokloni iz antike sada mogu biti otvoreni, i moraju biti, ako želimo da otkrijemo tačno koje priče oni pričaju“.
Autor novootkrivenih odlomaka, a veruje se da je to filozof epikurejac Filodem na osnovu tema i stila teksta, piše o muzici, hrani i kako uživati u životnim zadovoljstvima. Čak izgleda da kritikuje filozofske protivnike iz rimskog stoicizma koji „nemaju ništa da kažu o zadovoljstvu, ni uopšte ni posebno, kada je reč o definiciji“.
Stupci se pojavljuju pred kraj svitka, gde su drevni autori često sumirali svoj rad ili uvodili predstojeće teme koje će se istraživati. Bićemo sigurni ko je autor „kada budemo mogli da pročitamo naslov dela, koji mora biti skriven iza poslednjeg stupca“, rekla je italijanska profesorka papirologije Federika Nikolardi u imejlu. „Obično je bio napisan baš na kraju svitka kako bi se osigurala njegova zaštita“.
Silicijumska dolina susreće antički Rim
Profesor na Univerzitetu u Kentakiju, Sijls, koosnovač je Vezuvijskog izazova sa Nejtom Fridmanom, bivšim izvršnim direktorom platforme za softver i kodiranje GitHub i trenutnim savetnikom kompanije Midjourney, koja pravi alat za generativno slikanje veštačke inteligencije istog imena. Fridman je Sijlsu prišao na konferenciji u Silicijumskoj dolini s idejom za Vezuvijski izazov, a Sijls je razvio softver za virtualno odmotavanje koji se koristi u takmičenju.
Rast veštačke inteligencije, i rastuća upoznatost s njom, bili su ključni za uspeh Vezuvijskog izazova, rekao je Sijls, dodajući da bi zbog tehnoloških napretka pre samo 10 godina bilo prerano za otkrića objavljena ovog veka.
„Imamo tako malo onoga što je zapravo napisano“, rekao je Sijls o sadržaju svitaka. Svako novo delo koje može biti pročitano „značajno pomera iglu na korpusu poznatog klasičnog materijala“.
Još svitaka ostaje da se iskopa
Erupcija Vezuva dugo je fascinirala arheologe, istoričare i širu javnost zainteresovanu za otkrića o svemu, od toga kako su nesrećne žrtve umrle do toga kako su neki Rimljani pobegli. Farmer je ponovo otkrio Herkulanske papiruse 1750-ih u vili za koju se smatralo da je prethodno bila u vlasništvu tasta Julija Cezara. Filodem se smatrao filozofom u rezidenciji ove vile. Tokom devedesetih godina prošlog veka, arheolozi su shvatili da dva nivoa kuće još uvek nisu iskopana, što bi moglo značiti otkriće mnogo više rukopisa.
Tekst koji je do sada otkriven predstavlja samo 5% jednog svitka, primetio je Fridman na mreži X. Za 2024. godinu, cilj Vezuvijskog izazova je dekodiranje celih svitaka, rekao je Fridman, najavljujući novu glavnu nagradu od 100.000 dolara za prvi tim koji bude u stanju da pročita barem 90% sva četiri skenirana svitka.
„Nadamo se“, rekao je Fridman, „da će uspeh Vezuvijskog izazova pokrenutiiskopavanje vile, da ćemo otkriti glavnu biblioteku i da će ono što tamo pronađemo prepraviti istoriju i inspirisati sve nas“.
Lesli Kac, saradnica Forbes