Vlada konstatuje da je nauka u problemu, kao da nije odgovorna za nju: Zašto je sve manje mladih vidi kao životnu opciju

Nedovoljna ulaganja u istraživanje i razvoj, slaba povezanost na relaciji nauka-privreda i odlazak mladih talenata najveći su izazovi za naučni sistem Srbije.

Takođe, nizak nivo ulaganja u komercijalizaciju rezultata istraživanja i nedovoljno razvijen sistem praćenja i vrednovanja ograničavaju puni doprinos nauke ekonomskom i društvenom razvoju.

Istovremeno, postoje mogućnosti za unapređenje sistema. I to kroz snažnije uključivanje u međunarodne programe i istraživačku infrastrukturu, povezivanje sa naučnom dijasporom, razvoj veštačke inteligencije i biotehnologije… Srbija u novi strateški period razvoja nauke, tehnologije i inovacija ulazi sa značajnim potencijalom. Ali i sa izazovima koji zahtevaju sistemske promene.

To se, u najkraćem, navodi u novoj Strategiji nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije za period od 2026. do 2030. koju je nedavno usvojila Vlada Srbije.

Da istraživanja vode istraživači

Analiza stanja u oblasti nauke i tehnološkog razvoja data u ovoj Strategiji pokazuje da se Srbija oslanja na sistem finansiranja nauke, koji podrazumeva institucionalno i projektno finansiranje.

Međutim, nizak nivo ulaganja u istraživanje i razvoj, kao i ograničena saradnja sa poslovnim sektorom, predstavljaju značajne prepreke, ističe se u ovom dokumentu.

Glavne pretnje, kao što su odliv mozgova i globalna konkurencija za talente, zahtevaju stratešku pažnju kako bi se obezbedila dugoročna održivost naučne zajednice u Srbiji.

Kako se navodi u dokumentu, neophodne su još neke mere. Kao na primer, da uloga rukovodioca istraživačkih projekata bude poverena istraživačima sa dokazanom naučnom referentnošću i kompetencijama u konkretnoj oblasti.

Takođe procenjeno je i da način na koji je važećom uredbom Vlade Srbije uređeno vrednovanje i nagrađivanje naučnoistraživačkog rada, posebno kroz kumulativno dodeljivanje materijalnih beneficija po osnovu naučnog zvanja, a zatim i kroz uvođenje korektivnog koeficijenta za izvrsnost, koji se takođe proporcionalno vezuje za nivo zvanja – nije adekvatan.

Revizija modela nagrađivanja

Kako je objašnjeno, naučno zvanje već predstavlja formalni i institucionalizovani izraz naučne kompetencije i akademske pozicije, koji u sistemu vrednovanja nosi odgovarajući status, što predstavlja bazno finansiranje.

Uvođenjem korektivnog koeficijenta za izvrsnost, čija se vrednost ponovo rangira po osnovu već dodeljenih zvanja, faktički se sprovodi dvostruka materijalna satisfakcija istog kriterijuma.

To se može oceniti kao duplo nagrađivanje po istom osnovu, odnosno po baznom finansiranju.

I sama kategorija „izvrsnosti” u smislu uredbe nije normativno precizirana, niti se zasniva na nezavisnim, kvantitativno merljivim i kvalitativno proverljivim kriterijumima i indikatorima izvrsnosti.

Tako se izvrsnost, umesto kao zasebna kategorija vrednovanja, pridodaje na refleksiju postojećeg zvanja, što dovodi u pitanje svrsishodnost njenog uvođenja.

Zbog toga je potrebna normativna revizija postojećeg modela nagrađivanja. Njom bi se jasno razdvojili osnovi i kriterijumi za utvrđivanje materijalnih i profesionalnih podsticaja, dodaje se u dokumentu.

Nauka i važnost privlačenja i zadržavanje kadra

U Strategiji se navodi da stabilan zakonodavni i finansijski okvir, razvijen inovacioni ekosistem, savremena istraživačka infrastruktura, međunarodna saradnja i visok udeo žena u istraživačkom sektoru predstavljaju važne prednosti za ovu oblast u Srbiji.

Dostupni podaci pokazuju da su uslovi za zadržavanje i privlačenje istraživačkog kadra i dalje strukturni izazov.

Naveden je podatak Republičkog zavoda za statistiku (RZS) po kome je prosečna neto zarada zaposlenih sa nivoima kvalifikacija 7 i 8 u septembru 2025. iznosila 157.914 dinara.

Prosek za sve zaposlene bio je 109.147 dinara, što samo ne pokazuje dovoljnu konkurentnost naučne karijere u odnosu na alternative na međunarodnom tržištu rada.

Dodatno, zvanični dokumenti koji prate reformu sistema nauke konstatuju da su odliv visokoobrazovanog kadra i starenje istraživačke populacije i dalje ozbiljan problem.

Malo doktoranada, mala ulaganja

Takođe, i još neke brojke nisu dobre.

Po broju onih koji završavaju doktorske studije u Srbiji nalazimo se ispod proseka Evropske unije i zemalja u regionu.

Sa prosekom od 0,43 doktoranada na 1.000 stanovnika u populaciji od 25 do 34 godine, Srbija zaostaje za prosekom EU, koji iznosi 0,75, kao i za većinom zemalja u okruženju.

Ovi podaci ukazuju na potrebu za većim podsticajima kako bi se povećao broj studenata koji završavaju doktorske studije, što bi doprinelo jačanju naučnih kapaciteta i podršci inovacijama.

Kad je reč o izdvajanjima za nauku, ukupni izdaci za istraživanje i razvoj u Srbiji u 2024. godini iznosili su 90,58 milijardi dinara, odnosno 0,94% BDP. Ovaj pokazatelj je od 2017. beležio rast, kada je iznosio 0,87% BDP-a, a vrhunac je dostigao 2021. sa 0,99%.

Međutim, u poslednje dve godine uočava se stagnacija, sa blagim padom. Razlika u odnosu na prosek EU, koji je prema podacima Eurostata za 2023. iznosio 2,26% BDP-a, i dalje ostaje značajna. U regionalnom kontekstu, Srbija se pozicionira iznad Bugarske i Rumunije, ali zaostaje za Hrvatskom i Mađarskom, dok je Slovenija znatno ispred regiona po ovom pokazatelju.

Ulaganja privrede još manja

Jedan od ključnih izazova inovacionog sistema Srbije je nisko učešće poslovnog sektora u ulaganjima za istraživanje i razvoj, koje i pored trenda rasta i dalje ostaje znatno ispod evropskog proseka.

Iako u apsolutnim vrednostima ulaganje poslovnog sektora u istraživanje i razvoj beleži značajan porast, u 2024. godini ona su iznosila samo 0,43% BDP-a.

To je daleko manje od proseka Evropske unije od 1,48% BDP-a.

Ovaj pokazatelj takođe ukazuje na nedostatak saradnje između naučnog sektora i privrede, što ograničava primenu i komercijalizaciju naučnih rezultata.

Udeo budžetskih sredstava za istraživanje i razvoj u bruto domaćem proizvodu u 2024. iznosio je 0,40%, što je blagi rast u poređenju sa prethodnom godinom, kada je taj udeo bio 0,39% .

Srbija je po tome ispod proseka Evropske unije, koji iznosi 0,7% BDP-a.

Uporedni podaci ukazuju na neophodnost daljeg povećanja budžetskih izdvajanja za nauku. Takođe i na potrebu za intenzivnijim merama za podsticanje investiranja privatnog sektora u istraživanje i razvoj, kako bi se ukupna ulaganja značajno povećala i Srbija približila evropskom nivou.

Kompanije sve veći finansijeri u svetu

Globalni trendovi ukazuju na to da velike kompanije sve više preuzimaju ulogu glavnih finansijera nauke. Cilj je da naučna istraživanja dobiju ekonomsku primenu.

Tako se, barem prema ovoj najavi, u Srbiji takođe razmatraju načini za podsticanje i unapređivanje saradnje između naučnih i privrednih subjekata.

U Strategiji se tvrdi i da Srbija ostvaruje solidne rezultate u oblasti publikovanja naučnih rezultata. To je vidljivo po broju radova referisanih u prestižnoj bazi podataka Web of Science (WOS) i Scopus. Dodaje se da podaci pokazuju da Srbija, po broju radova na hiljadu istraživača, zauzima visoko mesto u poređenju sa zemljama EU. Što bi trebalo daukazuje na izuzetnu produktivnost domaćih naučnika.

Visoka produktivnost može se delimično objasniti politikama koje su promovisale kvantitativne kriterijume u vrednovanju naučnoistraživačkih rezultata.

Citiranje naučnika – Srbija zaostaje

Međutim, kada se naučna produktivnost analizira u kontekstu kvaliteta, merenje koje uključuje učešće radova u najcitiranijih 10% u svetu otkriva značajan jaz.

Relativna pozicija Srbije u odnosu na ovaj pokazatelj značajno je niža u poređenju sa zemljama Evropske unije što ukazuje na relativno manji udeo radova koji imaju visok uticaj na globalnu naučnu zajednicu.

U narednom periodu jedan od zadataka treba da bude povećanje ukupne citiranosti naših naučnika, cilj je naveden u strategiji.

Oblasti u kojima naša nauka takođe zaostaje

Od ukupnog broja svih ostvarenih rezultata patenti i tehnička rešenja (M80 i M90) čine 1,2% ukupne naučne produkcije.

Analizom broja patentnih prijava iz naučnoistraživačkih organizacija vidna je fluktuacija u brojevima prijava tokom poslednjih 10 godina. Iako je broj patentnih prijava dostigao vrhunac u 2018. godini, u poslednjih nekoliko godina primećen je pad.

To ukazuje na potrebu za unapređenjem kapaciteta i podsticajnih mera za inovacije.

Ova tendencija pokazuje potrebu za većim naporima u podršci tehnološkim inovacijama i komercijalizaciji naučnih rezultata.

Informacione tehnologije su našle primenu u svim delovima ljudskih aktivnosti, kako u proizvodnji, tako i u svim javnim službama. Ipak, oblasti u kojima Srbija zaostaje u primeni ovih tehnologija su poljoprivreda, medicina i obrazovanje.

Odliv naučnika

Glavne pretnje koje trpi nauka Srbije su odliv mozgova i globalna konkurencija za talente.

Nedovoljan broj istraživača, znatno ispod proseka EU problem je koji muči Srbiju. Posledica toga je što mladi kadrovi odlaze u inostranstvo. Tamo biraju poslove van akademskog okruženja.

To dovodi do starenja naučne zajednice, gde nauka gubi status društveno prestižnog zanimanja kao visoko cenjene i ugledne profesije.

I nedovoljan stepen integracije istraživača iz Srbije u okvire vodećih međunarodnih naučnoistraživačkih projekata predstavlja strukturnu slabost.

Ona je posledica više faktora, uključujući ograničene kapacitete institucionalne podrške za apliciranje na prestižne međunarodne programe.

Zatim nedovoljnu vidljivost domaćih naučnika u globalnim akademskim mrežama. Takođe i relativno slabu umreženost naučnoistraživačkih organizacija sa strateškim partnerima u inostranstvu.

Nauka se uglavnom finansira iz budžeta

U Srbiji nauka se u velikoj meri finansira iz državnog budžeta, što je čini osetljivom na ekonomske promene.

U uslovima krize, nauka je takođe žrtva budžetskih ušteda. Nisko budžetsko zanimanje naučnog radnika dovodi do toga da se naučnoistraživački rad sve manje percipira kao profesija od visokog javnog ugleda. To uslovljava smanjenu motivaciju i dugoročnu održivost kadrovskog potencijala u ovom sektoru, kod nas i u svetu.

Sve manje mladih vidi nauku kao održivu životnu opciju. Uglavnom teži bržoj i većoj zaradi, razvoju biznisa ili poslovima koji obezbeđuju sigurniji i brži prihod.

Potencijali i prednosti nauke u Srbiji

Dobro definisan zakonodavni okvir u oblasti nauke i inovacija, koji pruža stabilnu osnovu za podršku naučnoistraživačkim aktivnostima i razvoju inovacija.

Stabilan sistem finansiranja nauke koji kombinuje institucionalno i projektno finansiranje, odnosno osnovnu razvojnu komponentu.

Razvijen nacionalni inovacioni sistem koji obuhvata naučno-tehnološke parkove, inovacione i startap centre, univerzitete i državne fondove.

Međunarodna saradnja kroz učešće u međunarodnim inicijativama poput Horizon Europe, CERN-a, i Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju, što omogućava pristup globalnim istraživačkim resursima i partnerstvima.

Savremena infrastruktura kao što je superkompjuter u Državnom data centru u Kragujevcu, koji je dostupan za naučna istraživanja, razvoj i inovacije.

Inkluzivnost i rodna ravnopravnost u nauci – visok procenat žena u istraživačkom sektoru (53,5%), što značajno nadmašuje prosek EU.

Slabosti

Nedovoljna ulaganja u istraživanje i razvoj (iz državnog budžeta), koja su znatno ispod proseka EU. Najveći deo sredstava ide u lične dohotke istraživača, a manji deo u direktne materijalne troškove istraživanja.

Neiskorišćen potencijal društvenih i humanističkih nauka koji je nastao kao posledica zastarelog modela vođenja institucija

Nedovoljan broj istraživača – znatno ispod proseka EU.

Nedostatak povezivanja istraživanja u naučnim institucijama i istraživanja u privredi, što ograničava komercijalizaciju naučnoistraživačkih rezultata.

Usmerenost istraživača ka ispunjavaju formalnih ciljeva, koja je nastala kao posledica uspostavljanja isključivo kvantitativnih kriterijuma za napredovanje u zvanjima.

Nedovoljan uticaj naučnih publikacija, odnosno nedovoljan udeo visokocitiranih radova.

Neefikasan sistem za transfer tehnologije i nedovoljan broj spinofova koji dolaze iz NIO, sa malim udelom tehnoloških inovacija i patenata.

Neiskorišćenost kapitalne istraživačke opreme u naučnoistraživačkim organizacijama zbog ograničenih resursa, nedovoljne tehničke podrške i nedovoljne saradnje između istraživačkih institucija i privrede.

Nerazvijenost sistema praćenja i evaluacije u nauci, odnosno nedostatak efikasnih mehanizama baziranih na prinicipima COARA za evaluaciju kako naučnoistraživačkih organizacija, tako i strateških okvira i programa finansiranja.

Nedovoljna prepoznatljivost i integrisan pristup upravljanju rizicima u oblastima zaraznih bolesti životinja, antimikrobne rezistencije, biosigurnosti i uticaja klimatskih promena.

Kakve šanse ima nauka u Srbiji

Šanse za dalji razvoj se vide, kako stoji u Strategiji, u pristupu međunarodnim i regionalnim fondovima i programima.

Oni obezbeđuju značajna sredstva za razvoj istraživačkih projekata, inovacija i digitalizacije. To će osnažiti nacionalnu naučnu zajednicu i integrisati je u evropske i globalne istraživačke tokove.

Kako se dodaje, važno je i jačanje saradnje sa naučnom dijasporom. Jer, to može doprineti prenosu znanja, iskustava i inovacija. Kao i unapređenju međunarodne vidljivosti domaćih istraživačkih institucija.

Navodi se i da strateška ulaganja u veštačku inteligenciju i biotehnologiju otvaraju nove mogućnosti za tehnološki napredak. Takođe i unapređenje ekonomskog rasta i povećanje konkurentnosti na globalnom tržištu.

Ipak, usporavanje procesa EU integracija može negativno uticati na dostupnost međunarodnih fondova i programa podrške. To bi ograničilo bi i mogućnosti za finansiranje naučnoistraživačkih projekata, istaknuto je u Strategiji.