Zašto naš mozak uporno želi da zaboravi većinu onoga što naučimo

„Većina ljudi misli da memorija funkcioniše kao sistem za skladištenje. Unesete informacije i, ako dovoljno učite, one ostanu tu. Ali mozak uopšte ne funkcioniše tako. Zapravo, on aktivno pokušava da zaboravi većinu onoga što naučite. A kada razumete zašto, vaše najveće frustracije tokom učenja odjednom počinju da imaju smisla“.

Ovim rečima počinje video na Jutjub kanalu Change Your Mind koji nudi osam objašnjenja šta naš mozak zaista radi sa informacijama, zašto većina naučenog tako brzo nestaje i koji su naučno potvrđeni principi koji čine da znanje ostane.

1. Prestanite da pokušavate da „skladištite“ informacije

Većina ljudi pristupa učenju kao uređaju za skladištenje podataka.

„Pročitaj, ponovi, pročitaj opet, ponovi opet“. U videu navode da takav pristup deluje kao produktivan i nešto što podstiče napredak. Ipak, memorija ne funkcioniše onako kako većina ljudi misli.

„Vaš mozak ne jača informacije kada ih primi. On ih jača kada ih prizove iz sećanja. Ta razlika menja sve. Ovaj princip prepoznat je kao aktivno prisećanje. To je jedna od najistraživanijih metoda učenja u kognitivnoj nauci“, objašnjavaju.

Šta većina ljudi radi? Pročitaju stranicu, prepoznaju informaciju, učini im se poznatim i nastave dalje. Ipak, osećaj poznatosti nije isto što i pamćenje.

„Prepoznavanje nije isto što i prisećanje. Mozak gradi jače veze kada je primoran da rekonstruiše informaciju bez gledanja u nju. Zato ljudi koji postižu vrhunske rezultate često provode manje vremena ponavljajući gradivo, a više testirajući sebe. Umesto pitanja: ‘Koliko puta sam ovo video?’, pitajte: ‘Koliko mogu da zapamtim bez gledanja?’. Čak i ako je odgovor – veoma malo. Ta borba često je znak da se učenje zapravo dešava“, ističu.

2. Mozak pamti veze, ne činjenice

Ako vam se dešava da bez problema pamtite pesmu koju ste slušali pre nekoliko godina, a teško se prisećate onoga što ste učili juče, za to postoji jednostavno objašnjenje.

Mozak je „programiran“ da pamti odnose, a ne izolovane informacije.

„Činjenice koje stoje same za sebe brzo nestaju. Činjenice povezane značenjem opstaju. Mozak stalno traži obrasce. Što nešto ima više povezanosti, lakše ćete to prizvati iz sećanja. Zato su priče pamtljive. Analogije su pamtljive. Vizuelni prikazi su pamtljivi. Oni daju mozgu nešto za šta može da ‘zakači’ informaciju. Na primer, umesto da pamtite definiciju tačno onako kako je napisana, povežite je sa nečim poznatim. Pretvorite apstraktnu informaciju u nešto smisleno. Mozak nije fioka za dokumenta. On je mreža. A mreže postaju jače kroz povezanost. Pitanje nije: ‘Kako da ponovim ovo više puta?’. Bolje pitanje je: ‘Kako da ovo povežem sa nečim što već razumem?’“.

3. Mozak zaboravlja brže nego što mislite

Jedna od najvećih zabluda o učenju jeste da ćete nešto zapamtiti čim to razumete. Nažalost, memorija ne funkcioniše tako. Mozak stalno procenjuje informacije. Ukoliko se nešto ne koristi iznova i iznova, mozak pretpostavlja da nije važno i to počinje da uklanja.

„Taj proces počinje iznenađujuće brzo, zbog čega se mnogi ljudi osećaju samouvereno odmah nakon učenja, a onda nekoliko dana kasnije shvate da je većina toga nestala. Problem nije bio inteligencija. Problem je bio učvršćivanje znanja. Memorija jača kroz ponovljeno izlaganje tokom vremena, a ne kroz jednu dugu sesiju učenja. Zato je ponavljanje u razmacima toliko efikasno. Umesto da ponavljate informacije iznova i iznova tokom jednog dana, vratite im se povremeno. Vratite im se kada mozak počinje da ih zaboravlja“.

Svako ponavljanje jača „putanju“ u mozgu, a svako sledeće ponavljanje zahteva manje napora nego prethodno. Cilj nije da učite duže. Cilj je da podsetite mozak da je ta informacija i dalje važna, ističu.

4. Pažnja je čuvar memorije

Sa kanala Change Your Mind kažu da memorija počinje najvrednijim resursom modernog života – pažnjom. S druge strane, informacije, poput notifikacija, poruka, video snimaka, reklama i vesti se snažno bore za vašu pažnju. Kao rezultat toga, mozak je rastrzan na više različitih strana.

„Kada pažnja postane rascepkana, pati i memorija. Mozak ne može duboko da obradi informacije koje jedva da je primetio. Zato dva sata fokusiranog učenja često daju bolje rezultate od pet sati rasejanog učenja. Kvalitet pažnje važniji je od količine vremena. Pre nego što pitate kako da poboljšate memoriju, zapitajte se: ‘Da li ovome zaista posvećujem punu pažnju?’. Pažnja je mesto gde memorija počinje“.

5. Emocije ubrzavaju pamćenje

Kada se prisetite neprijatnih situacija od pre nekoliko godina verovatno ćete se setiti detalja koji su tada delovali nevažno. Razlog zašto je to tako jeste taj što emocije povećavaju pažnju, a pažnja poboljšava stvaranje sećanja.

„Mozak daje prioritet informacijama koje deluju smisleno, zanimljivo, iznenađujuće, uzbudljivo, preteće ili lično važno. Zato emotivno snažna iskustva ostaju sa nama godinama. Ovaj princip možete koristiti i namerno. Umesto da učenju pristupate pasivno, učinite ga zanimljivim. Postavljajte pitanja. Probudite radoznalost. Izazovite sebe. Objasnite koncept naglas. Zamislite sebe kako koristite to znanje u stvarnom životu. Cilj nije veštačko uzbuđenje. Cilj je relevantnost. Što je mozgu više stalo, više će pamtiti“, navode.

6. Metoda prisećanja: Metoda koju većina nikada ne koristi

Tehnika koja je dobra za pamćenje kombinuje nekoliko moćnih principa učenja odjednom.

„Nakon što nešto naučite, sklonite sve. Bez beleški, knjiga, ekrana. Zatim zapišite sve čega možete da se setite. Baš sve. Čak i ako deluje neuredno. Čak i ako je nepotpuno. Čak i ako imate osećaj da vam ne ide dobro. Zatim, uporedite ono čega ste se setili sa originalnim materijalom. Primetite praznine i obnovite samo ono što ste propustili. Zatim, ponovite. Ovaj proces tera mozak da priziva informacije, otkriva slabosti, ispravlja greške i jača memoriju mnogo efikasnije nego pasivno ponavljanje“.

Uspešni ljudi, kažu, provode iznenađujuće malo vremena konzumirajući sadržaj i informacije. Više vremena provode prisećajući ih se.

„Upravo prisećanje pretvara informaciju u memoriju“.

7. Vaše okruženje trenira vaš mozak

Mozak nije u potpunosti stvar unutrašnjosti. Okruženje je važnije nego što mi mislimo. Mozak uči iz konteksta. Ukoliko uvek učite dok vas neko ili nešto ometa, mozak povezuje učenje sa ometanjem. Ako stalno prekidate samog sebe, mozak se prilagođava tim prekidima. Kada je pažnja rascepkana i memorija postaje rascepkana.

„Okruženje ne utiče samo na fokus, ono ga trenira. Zato čak i veoma sposobni ljudi imaju problem da zadrže informacije kada su okruženi stalnim distrakcijama. Mozak najbolje funkcioniše kada ima dovoljno neprekidnog vremena da se potpuno posveti nečemu. Zaštita sopstvenog okruženja nije stvar produktivnosti. To je stvar pravljenja uslova u kojima memorija može da se formira“.

8. San je deo učenja

Najpotcenjeniji deo memorije je san. Učenje se ne završava u trenutku kada prestanemo da učimo. Kako kanal Change Your Mind navodi, učenje se na više načina nastavlja dok spavate.

„Tokom sna, mozak obrađuje informacije iz dana. Jača važne veze, organizuje sećanja i pomaže prebacivanje informacija u dugoročnu memoriju. Drugim rečima, konsolidacija memorije dešava se nakon učenja, ne samo tokom njega. San nije nagrada posle učenja. On je deo samog procesa učenja“.

Većina ljudi misli da je memorija talenat, ali to nije tako. Memorija je veština.

„Tvoj mozak pokušava da zapamti sve. On pokušava da zapamti šta je važno, a kada se informacije prizivaju, povezuju, učvršćuju i ponovo posećuju, učenje počinje da ostaje. Prava greška nije zaboraljvanje, prava greška je verovati da ste nešto naučili samo zato što ste to videli. Pravo učenje je ono što ostane nakon što se knjiga zatvori, video završi i vreme prođe. A kada to jednom razumete, memorija prestaje da deluje kao misterija. Memorija postaje veština koju možete da trenirate“, zaključuju.