Zašto ovaj startap stavlja kamere na glave kućnih pomoćnica

U utorak uveče, početkom jula, Anuška Ahuđa, stomatološkinja iz Gurgaona u Indiji, otvara vrata kućnoj pomoćnici koju je angažovala samo 10 minuta ranije preko aplikacije Pronto. Firma pruža usluge profesionalnog čišćenja po pozivu – poput metenja, brisanja podova i pranja veša – u 11 indijskih gradova. Žena u urednoj uniformi pozdravlja je ljubaznim osmehom, a zatim postavlja jedno pitanje: da li može da pričvrsti malu kameru na glavu kako bi snimala svoj rad?

Ahuđu kamera ne iznenađuje. Naprotiv, doplatila je devet rupija (oko devet američkih centi) kako bi njena čistačica snimala sve što radi – od laktova do vrhova prstiju. Nekoliko sati kasnije dobiće video-snimak. To joj pruža sigurnost da je kuća zaista očišćena kako treba i da tokom njenog odsustva ništa nije ukradeno niti oštećeno.

Iako je u obrascu za saglasnost koji je potpisala sve bilo navedeno, Ahuđa u početku nije shvatila da snimci imaju još jednu svrhu: prikupljanje podataka za obuku veštačke inteligencije. Nakon završetka čišćenja, sa snimaka se uklanjaju svi podaci koji mogu da otkriju identitet osobe, poput ličnih dokumenata i lica ljudi, a zatim se oni prodaju američkim AI kompanijama.

Kontroverze

Kompanija Pronto, sa sedištem u Bangaloru, pokrenula je ovu uslugu snimanja pod nazivom Pronto Verified u maju. To je izazvalo snažne negativne reakcije u Indiji i privuklo pažnju državnih organa zbog zabrinutosti za zaštitu privatnosti. Korisnici daju saglasnost za snimanje, a radnice za poslove u okviru usluge Pronto Verified dobijaju dvostruko veću naknadu, kaže izvršna direktorka Anđali Sardana.

„Svake godine bilioni dolara ulažu se u kapitalne investicije povezane sa veštačkom inteligencijom. Sav novac na svetu sliva se u AI. Ali, radnici koji obavljaju fizičke poslove u Indiji od toga nemaju nikakvu korist“, kaže za Forbes dvadesetčetvorogodišnja Sardana. „Postoji prilika da se deo tog kapitala zaista preraspodeli“.

Ahuđa kaže da joj ne smeta što će snimci unutrašnjosti njenog doma završiti u skupu podataka za obuku nekog AI modela.

„Danas svi prikupljaju podatke… Mislim da je to svuda oko nas, tako da mi je u redu“, kaže ona. „To je sada izvan naše kontrole“.

Potražnja za Prontovim video-snimcima eksplodirala je u poslednjih godinu dana, jer je robotika postala najnoviji veliki trend u oblasti veštačke inteligencije, kaže Adžaj Agarval. On je partner u investicionom fondu Bain Capital Ventures, koji je uložio dva miliona dolara u startap kada je osnovan u februaru 2025.

Za razliku od velikih jezičkih modela, koji su trenirani na podacima prikupljenim sa svih krajeva interneta, startapima koji razvijaju robote potrebni su podaci do kojih je mnogo teže doći. Uključujući video-snimke ljudi koji obavljaju fizičke aktivnosti u stvarnim prostorima.

„AI laboratorijama možemo da ponudimo neverovatnu raznovrsnost okruženja, sa 50.000 čišćenja dnevno, velikim brojem ljudi koji obavljaju različite zadatke čišćenja, i to u obimu koji, iskreno, niko drugi nema“, kaže Agarval.

Velike investicije

Pronto nije želeo da otkrije koje AI kompanije koriste njegove podatke.

Najneposrednija primena Prontovih podataka jeste razvoj univerzalnog kućnog robota koji bi mogao da obavlja većinu poslova koje danas rade kućne pomoćnice. Ipak, radnici Pronta za sada ne moraju mnogo da strahuju od zamene robotima. Korisnici za njihove usluge plaćaju između 49 rupija (oko 50 centi) i 249 rupija (oko 2,6 dolara) po satu. Robot bi morao da bude izuzetno jeftin da bi mogao da konkuriše takvoj ceni.

Pronto nije jedina kompanija koja je otkrila potencijalno rudnik zlata u podacima. U maju je startap Shift, koji je osnovala nemačka kompanija MicroAGI, počeo da nudi besplatne usluge čišćenja domaćinstava u Njujorku, ali uz jedan uslov. Čistači moraju da nose kamere na glavi koje snimaju stanove korisnika kako bi se prikupljali podaci za obuku humanoidnih robota.

„Vi dobijate besprekorno čist stan. Mi dobijamo podatke za obuku. Svi su na dobitku“, piše na sajtu kompanije.

Prodaja podataka za obuku predstavlja novu delatnost za Pronto. Njihova je osnovna usluga slanje čistača u domove korisnika u gradovima poput Bangalora, Mumbaija i Punea u roku od 10 minuta. Kompanija svakodnevno realizuje oko 46.000 standardnih rezervacija i nekoliko hiljada narudžbina u okviru usluge Pronto Verified.

Startap, čija je vrednost procenjena na 200 miliona dolara, prikupio je oko 60 miliona dolara investicija od američkih fondova. Među njima su Bain Capital Ventures, General Catalyst, Glade Brook Capital i Lači Grum, izvršni direktor kompanije Physical Intelligence, startapa za robotiku čija se vrednost procenjuje na 11 milijardi dolara.

Regrutacija

Kompanija je angažovala 7.000 radnika putem preporuka, kampanja sa influenserima po selima, kao i preko uličnih prodavaca i vlasnika čajdžinica koji imaju široku mrežu poznanstava.

Radnici se raspoređuju u takozvane „poligone“. To su geografske zone u radijusu od 500 metara, gde vođa tima rešava probleme, odgovara na pitanja i vodi svakodnevne operacije.

Pronto obučava zaposlene za kućne poslove poput čišćenja, peglanja i pripreme hrane. Ali, i za korišćenje mobilnih telefona, planiranje ličnih finansija, komunikaciju sa korisnicima, kao i održavanje higijene i urednog izgleda.

U područjima koja su posebno nebezbedna za žene, koje čine 99% radne snage kompanije, organizuje se i obuka iz samoodbrane. Kompanija zaposlenima obezbeđuje i električne skutere kako bi što brže stigli do korisnika.

Danas više od 50 miliona ljudi u Indiji radi kao kućna posluga. Ali u ovoj neuređenoj i haotičnoj industriji svi gube. Korisnici teško pronalaze pouzdanu i kvalitetnu pomoć, dok se radnici suočavaju sa nebezbednim uslovima rada, nestabilnim prihodima i nedostatkom dostojanstva i poštovanja.

„Osnovna ideja Pronta jeste da ne bi trebalo da postoje nefunkcionalna tržišta rada“, kaže Sardana.

„Postoji prilika da se izgradi platforma koja će organizovati neformalni i nekvalifikovani rad i pružiti radnicima podsticaj da ostanu u tom sistemu. Praktično premošćujući jaz između onoga što pružaoci usluga mogu sami da ponude i onoga što korisnici očekuju“.

Industrija u zamahu

Pronto je deo brzo rastuće indijske industrije quick commerce. Iz nje je potekao niz uspešnih startapa koji obećavaju gotovo trenutnu isporuku proizvoda i usluga.

Blinkit, servis koji dostavlja namirnice za 10 do 15 minuta, ostvario je oko 3,9 milijardi dolara prihoda u fiskalnoj 2026. godini. To čini oko 75% prihoda njegove matične kompanije Eternal Limited.

Zepto, još jedna aplikacija za brzu dostavu namirnica, zabeležila je prihod od 2,35 milijardi dolara u fiskalnoj 2026. Planira izlazak na berzu uz procenjenu vrednost od najmanje tri milijarde dolara.

U martu je kompanija Urban Company, jedan od najvećih pružalaca kućnih usluga u Indiji, pokrenula servis Insta Maids, sličan Prontu. To je izazvalo buru zbog pogrdnog jezika korišćenog u promotivnoj kampanji. Naziv je kasnije promenjen u Insta Help.

Veća bezbednost pomoćnica

Kada je 33-godišnja Varša Sing prvi put nosila kameru u dom korisnika, delovala joj je čudno i teško, kaže ona. Kasnije je GoPro zamenjen lakšom kamerom, pa danas jedva i primećuje da je nosi.

„U početku smo se plašile odlaska u kuće nepoznatih ljudi. Neko bi mogao lažno da nas optuži za krađu ili da se prema nama ophodi grubo“, kaže Sing.

„Ali kada je kamera uključena, više ne moramo da brinemo. Osećamo se bezbednije. Sve se snima, kako oni razgovaraju sa nama i kako se prema nama ponašaju“.

Ona nije imala predstavu šta je veštačka inteligencija, a kamoli da se njeni snimci koriste za njenu obuku.

Sing je ranije zarađivala 18.000 rupija (oko 180 dolara) mesečno radeći oko 45 sati nedeljno u jednom kafiću u državi Utar Pradeš. Prontu se pridružila prošlog januara i sada zarađuje gotovo dvostruko više – oko 30.000 rupija (310 dolara) za približno isti obim posla. Za poslove u okviru usluge Pronto Verified, kaže, dobijala je oko dvostruko veću naknadu od uobičajene.

Drugi radnici sa kojima je razgovarao Forbes kažu da im je Pronto doneo novi identitet, priznanje i poštovanje u trenutku kada se na slabo kvalifikovane kućne radnike često gleda sa visine i kada su loše tretirani.

Dobili su bolje uslove rada, veću slobodu da sami određuju radno vreme, lokaciju i dane odmora.

„Imamo politiku nulte tolerancije prema svakome ko se neprimereno ponaša i pružićemo vam pomoć. U aplikaciji postoji SOS dugme. Pritisnete ga i, ako je potrebno, neko će stići za nekoliko minuta“, kaže Sardana.

Negativna iskustva

Neki su čak uspeli da pobegnu od toksičnih poslodavaca.

Puđa Kumari je kućna pomoćnica poreklom iz sela u saveznoj državi Bihar. Kaže da je više od tri godine radila kao dadilja za porodicu koja joj nije dozvoljavala da izađe iz stambenog kompleksa i pratila je svaki njen korak.

U januaru joj je prijateljica rekla za Pronto.

„Imam osećaj kao da sam izašla iz zatvora“, kaže ona. „Gušila sam se. Nisam imala slobodu da razgovaram, da se smejem ili da idem bilo gde“.

Pouzdana usluga

Zadovoljni su i korisnici Pronta.

Mnoga domaćinstva u Indiji imaju stalnu ili povremenu pomoć. Međutim, ona nije uvek pouzdana. Radnici ponekad daju otkaz bez prethodne najave, pa poslodavci moraju u poslednjem trenutku da pronađu zamenu i ponovo je obučavaju.

„Najvažnija stvar za mene jeste praktičnost“, kaže Anuška Kotvani, korisnica Pronta iz Bangalora. „Pomoć dolazi tačno kada želim i u unapred određeno vreme“.

Sardana, koja je odrasla u Severnoj Virdžiniji, kaže da je ideju za Pronto dobila tokom putovanja u Indiju na završnoj godini fakulteta.

Videla je kako su aplikacije za brzu dostavu namirnica, poput Blinkita, doživele ogroman uspeh u Indiji, dok su slične američke kompanije, poput Gopufa, imale problema.

U razgovoru sa prijateljima i članovima porodice shvatila je da je nepredvidivost kućne pomoći čest problem. Zato je odlučila da izgradi kompaniju koja će urediti i formalizovati neefikasno tržište rada u zemlji.

Pronto je počela da razvija dok je radila svoj prvi posao kao investitorka u privatnom investicionom fondu Bain Capital u Bostonu. Na startapu je radila noću, dok je u Indiji bio dan.

Posle šest meseci dala je otkaz kako bi se potpuno posvetila Prontu.

Otac nije verovao

Porodica Sardana ima bogato iskustvo u vođenju kompanija sa složenim operativnim poslovanjem. Njen otac i stric osnovali su kompaniju Innova Solutions. Ona je ostvarivala milijarde dolara prihoda angažovanjem indijskih inženjera za IT poslove. Otac je član upravnog odbora i prošle godine se povukao iz poslovanja, dok njen stric, milijarder Radž Sardana, vodi kompaniju kao izvršni direktor (Forbes je o njemu pisao 2023. godine).

Međutim, kada je mesec dana pre diplomiranja na Univerzitetu Džordžtaun u maju 2024. ocu prvi put predstavila ideju za Pronto, on je odmah odbacio.

Rekao joj je da niko neće želeti takvu uslugu i da ona nije sposobna da izgradi takvu kompaniju jer nikada nije živela u Indiji.

„A ja sam mu rekla: ‘Baš me briga. Uradiću to svakako, i ne želim nikakvu tvoju pomoć’“, priseća se ona.

Prvu verziju aplikacije Sardana je napravila uz pomoć AI alata za generisanje koda u oktobru. Tada je shvatila da poslovanje preko WhatsApp-a ne ostavlja utisak ozbiljne kompanije.

Sticanje poverenja radnika u prvim danima bilo je izuzetno teško. Pronto je tada imao svega 50 rezervacija i tri radnika.

Jedan od prvih zaposlenih zamalo je bio pretučen dok je pokušavao da angažuje radnike, jer mu nisu verovali niti su ikada čuli za kompaniju.

Ali kada je obukao košulju i stavio jeftin zlatni lančić, situacija se potpuno promenila.

„Sutradan se pojavio sa 30 ljudi“ koji su želeli da rade za Pronto, kaže Sardana.

Nove ideje

Nakon što prvi pilot-projekat u Delhiju nije uspeo, Sardana je pokrenula drugi u Gurgaonu, koji je brzo stekao popularnost.

Danima je obilazila kuće od vrata do vrata i zaustavljala kućne pomoćnice na ulazu u stambene komplekse, raspitujući se o njihovim platama i iskustvima.

„Bukvalno smo spavali na klupama u jednom marketu… I naučili smo mnogo teških lekcija“, kaže ona.

Sardana smatra da je prilika mnogo veća od organizovanja kućnih poslova ili čak prodaje podataka za obuku veštačke inteligencije.

Pronto bi mogao da se proširi i na druga tržišta niskokvalifikovanog rada koja se suočavaju sa nedostatkom radne snage, poput fabrika, malih prodavnica i građevinarstva.

„Ne zanima me da gradim kompaniju za kućne usluge. To mi je veoma, veoma nezanimljivo“, kaže ona.

„Vizija se ne završava u Indiji. Ona je mnogo šira i podrazumeva širenje na brojne zemlje u razvoju. U njima ima mnogo vrednih ljudi koji već dugo trpe posledice nefunkcionalnih tržišta rada“.

Raši Šrivastava, novinarka Forbes