Američki naftni lideri – Daren Vuds, Ekson Mobil: Veliko “ne” Trampovim idejama za Venecuelu

Kada je u januaru 2026. u Beloj kući održan sastanak na kojem je Tramp tražio od vodećih naftnih kompanija da ulože najmanje 100 milijardi dolara u obnovu naftne infrastrukture Venecuele nakon svrgavanja Nikolasa Madura, u fokusu su bila tri direktora američkih naftnih titana (tzv. „Big Three“), iako je na širem sastanku učestvovalo više od 20 rukovodilaca. Oni su identifikovani kao ključni igrači, bez čijeg pristanka je plan o brzoj obnovi proizvodnje osuđen na propast. Daren Vuds, Majk Virt, Rajan Lens, generalni direktori kompanija Ekson Mobil, Ševron i Konoko Filips.

Direktno odbijanje ključnog dela Trampove ekonomske strategije

Naftnu trilogiju ćemo započeti Vudsom, koji je možda najviše uzburkao i zaintrigirao američku javnost. Nije čest slučaj da neko Donaldu Trampu ne ide uz dlaku. Da mu čak i kontrira, i to pred kamerama i kompletnim državnim vrhom.

Vuds je direktno pred Trampom, sedeći pored Suzi Vajls, aktuelne šefice kabineta Bele kuće izjavio da je „imovina Eksona u Venecueli ranije dva puta oduzimana i da bi za treći ulazak bile potrebne značajne zakonske i investicione promene“. I da je Venecuela trenutno „nemoguća za investiranje“. Tako je odbio da obeća investicije koje je tražio Donald Tramp, naglasivši potrebu za stabilizacijom zemlje i prelaskom na demokratsku vladu.

Dok je Vuds iznosio ove skeptične stavove, Vajls, priznata kao glavni strateg i menadžerka Trampove pobedničke kampanje 2024. godine bila je vidno konsternirana. Iako ima imidž „Ledene Lejdi“ zbog smirenosti i preferiranja rada iz senke.

U šoku su bili svi, iako ovo nije bio prvi put da Vuds oponira Trampu. Naviknutom da postrojava lidere zemalja NATO članica kao gumene vojnike, a kamoli direktore kompanija. Njegovi gosti na kanabeu Ovalne sobe, visoki svetski zvaničnici često dobijaju packe i preznojavaju se, u zavisnosti od njegovog raspoloženja. Tramp prosto nije navikao na „ne“.

Popuštanje?

Nije se dugo čekalo na odgovor. Tramp je izjavio novinarima da mu se „nije dopao odgovor Eksona“. Rekao je da se „prave previše pametni“. Nagovestio je da bi mogao da im blokira učešće u obnovi venecuelanske industrije u korist onih koji su spremniji na saradnju. Dodao je da je „sklon tome da potpuno isključi Ekson iz obnove Venecuele“.

Ipak, tvrd je Ekson voćka čudnovata. Uprkos prvobitnim tenzijama, došlo je do popuštanja. Tako je ministar energetike Kris Rajt u februaru ove godine izjavio da je Ekson, iako trenutno nema kancelariju u Venecueli, počeo razgovore sa privremenim vlastima i prikupljanje podataka o stanju naftnog sektora. Dakle sa Trampom nekada mora tvrdo, a ko je čovek koji se na to osmelio?

Daren Vuds, ni po babu ni po stričevima

Daren Vuds je od 2017. na čelu kompanije Ekson. To je jedna od najvećih energetskih korporacija na svetu. Njegova karijera u kompaniji traje više od tri decenije, od davne 1992. Put do lovorika bio je praćen ozbiljnim radom, bez preskakanja pozicija. Sve je morao da zasluži, kao pravi korporacijski vojnik. Prošao je kroz skoro sve sektore, od hemijske industrije do prerade i snabdevanja, radeći u SAD, Evropi i Aziji.

Rođen je 1965. u Kanzasu, a diplomirao je elektrotehniku na univerzitetu Texas A&M. Kasnije je stekao i MBA diplomu na Kelog školi menadžmenta. Za porodicu Vuds, univerzitet je više od obrazovanja, on je porodična tradicija. Njegova supruga, sestra i sin takođe su tu diplomirali. Zbog oca koji je radio za američku vojsku, kao dete se selio svake dve do tri godine. Živeo je na Filipinima, u Južnoj Koreji i na Havajima. Sa 16 godina je radio u vojnom skladištu na Havajima, gde je istovarao brodske kontejnere na velikoj vrućini.

Taj dril i obrasci su mu sasvim sigurno olakšali uspon na vrh korporativne piramide.

Uspon u Eksonu

Vuds je proveo značajan period u Aziji radeći na poslovima snabdevanja i transporta za azijsko-pacifički region. Radio je kao menadžer planiranja za Evropu i Afriku. U Briselu je bio odgovoran za koordinaciju prodaje i logistike naftnih derivata na ova dva kontinenta.

Povratak u SAD je početak njegovog meteorskog uspeha. Postaje 2005. godine potpredsednik kompanije ExxonMobil Chemical Company u Hjustonu. Vodio je globalni biznis sa specijalnim hemikalijama. Nakon potpredsedničke funkcije, postaje stariji potpredsednik, da bi 2016. bio postavljen za predsednika i člana Upravnog odbora. Godinu dana kasnije zvanično menja Reksa Tilersona na mestu prvog čoveka kompanije. Tilerson je tada postao 69. američki državni sekretar u prvoj administraciji Donalda Trampa. Njegovo imenovanje je bilo kontroverzno zbog bliskih veza sa Vladimirom Putinom, od koga je 2013. dobio Orden prijateljstva.

Za razliku od svog prethodnika, koji je bio fokusiran na istraživanje i proizvodnju nafte, Vuds je karijeru izgradio u sektoru prerade, prodaje i hemikalija. To iskustvo mu je pomoglo da transformiše Ekson u efikasniju kompaniju tokom perioda niskih cena nafte. Pod njegovim vođstvom, Ekson je realizovao ogromne poslove, poput kupovine kompanije Pioneer Natural Resources za oko 60 milijardi dolara. Tako je učvrstio poziciju kompanije u ulaganjima u američke naftne škriljce.

Prvo „ne“ Trampu

Iako na čelu naftnog giganta, Vuds je 2017. lično pisao Trampu apelujući da SAD ostanu u Pariskom klimatskom sporazumu. To je bio jedan od retkih trenutaka kada se interes krupnog kapitala direktno sukobio sa Trampovom populističkom agendom. Vudsov potez je bio strateški, a ne samo ekološki. On je želeo predvidljivost za Ekson u svetu koji se menja.

Njegov glavni argument bio je da bi povlačenje SAD ostavilo američke kompanije u nepovoljnom položaju, dok bi ostatak sveta nastavio da piše pravila bez njih. Pod Vudsovim vođstvom, Ekson je počeo javno da podržava porez na emisiju ugljen-dioksida. Smatrali su to tržišno najefikasnijim načinom za borbu protiv emisija. A to je bilo u potpunoj suprotnosti sa Trampovom politikom deregulacije.

Tramp je pismo ignorisao i u junu 2017. teatralno objavio povlačenje SAD iz sporazuma. Izjavio je da je izabran da predstavlja građane „Pitsburga, a ne Pariza“.

Klimatski negativac

Danas je odnos još složeniji. Iako se nisu slagali oko Pariza, Vuds sada podržava Trampovu agendu „Drill, Baby, Drill“ (slogan koji je postao centralni stub ekonomske i energetske politike Donalda Trampa, a koji je u njegovom drugom mandatu pretvoren u konkretnu administrativnu akciju). To je politika masovnog povećanja domaće proizvodnje nafte i gasa radi postizanja energetske nezavisnosti i obaranja cena energenata. Povećana eksploatacija, deregulacija, potiskivanje zelene agende.

Zbog promene stavova kritičari Vudsa ga često nazivaju „klimatskim negativcem“. Pre svega zbog uloge kompanije u emisiji štetnih gasova i lobiranja protiv strožih ekoloških zakona.

Para vrti gde burgija neće.

Za fiskalnu 2024. godinu, ukupni paket kompenzacije Darena Vudsa iznosio je oko 44,1 milion dolara (plata 1,97 miliona dolara, bonusi oko 4,5 miliona dolara, dok najveći deo, oko 26,8 miliona dolara dobija u vidu akcija kompanije).

Njegova plata je približno 231 put veća od prosečne plate zaposlenog u kompaniji Ekson.

Precizna cifra za ukupnu kompenzaciju Darena Vudsa u 2025. biće zvanično objavljena u proleće ove godine. Biće zanimljivo videti da li ga je stajanje Trampu na crtu koštalo finanijski. S obzirom na to koliko zarađuje, i da jeste, teško da će to Vuds osetiti kroz svoju „potrošačku korpu“.