Američki naftni lideri – Majk Virt, Ševron: Diskretni lider jedne od najmoćnijih kompanija

Kada je u januaru 2026. u Beloj kući održan sastanak na kojem je Tramp tražio od vodećih naftnih kompanija da ulože najmanje 100 milijardi dolara u obnovu naftne infrastrukture Venecuele nakon svrgavanja Nikolasa Madura, u fokusu su bila tri direktora američkih naftnih titana (tzv. „Big Three“), iako je na širem sastanku učestvovalo više od 20 rukovodilaca. Oni su identifikovana kao ključni igrači, bez čijeg pristanka je plan o brzoj obnovi proizvodnje osuđen na propast. Daren Vuds, Majk Virt, Rajan Lens, generalni direktori kompanija Ekson Mobil, Ševron i Konoko Filips.

Da biste bili prvi čovek naftnog giganta u Americi očigledno morate kompaniji da date čitavog sebe. I to kroz nekoliko dekada. Kao i u slučaju Darena Vudsa, i Majk Virt je čitavu svoju karijeru proveo u Ševronu. Pridružio se kompaniji odmah nakon što je 1982. diplomirao hemijsko inženjerstvo na Univerzitetu Kolorado. Karijeru je započeo kao inženjer dizajner. Radio je na projektovanju postrojenja i operativno u rafinerijama da bi za više od 40 godina prešao put do apsolutnog vrha.

Krajem devedesetih prelazi u menadžerske vode u sektoru prodaje i marketinga. Postaje generalni menadžer za maloprodajni marketing u SAD (Chevron Products Co.). Tu je bio odgovoran za prodaju, brendiranje i oglašavanje. Početkom dvehiljaditih imenovan je za predsednika marketinga za regione Azije, Bliskog istoka i Afrike, sa sedištem u Singapuru. Tokom ovog perioda sedeo je u upravnim odborima zajedničkih kompanija poput Caltex Australia i GS Caltex u Južnoj Koreji.

Skoro punu deceniju provodi kao izvršni potpredsednik za globalnu preradu nafte, proizvodnju hemikalija, maziva i maloprodajnu mrežu. Kasnije preuzima odgovornost i za cevovode i transport brodova. Na kraju je izabran za potpredsednika upravnog odbora. To je bio jasan signal da je on naslednik tadašnjeg direktora Džona Votsona, koji je takođe proveo ukupno 37 godina u kompaniji. Počeo je kao finansijski analitičar 1980. godine.

Kad zataji marketing

Njegov mandat (predsednika i izvršnog direktora) obeležio je intenzivan pravni i PR sukob sa advokatom Stivenom Donzigerom povodom presude od 9,5 milijardi dolara za ekološko zagađenje u Amazoniji od strane Teksaka. Votson je odbio da prizna presudu i pokrenuo je kontra-tužbe za iznuđivanje.

Njegov uspon ide u korak sa usponom Ševrona. Pomoglo je njegovo poznavanje svakog segmenta naftnog biznisa, od cevi i rafinerija, preko trgovine na berzi, do krajnjeg potrošača na benzinskoj pumpi. Ni marketing mu nije stran, pošto je bio na ključnim pozicijama u tom sektoru u Aziji, Africi i na Bliskom istoku. Ali, nekad i njemu marketing zataji, pošto se često nalazi u centru javnih polemika. Aktivisti i ekološke organizacije ga kritikuju zbog doprinosa globalnoj emisiji CO2 i navodnog korišćenja „greenwashing“ taktika (obmanjujućih marketinških tvrdnji o zaštiti životne sredine).

Ekvadorska kontroverza i progon neistomišljenika

Ševron i Virt su kritikovani zbog pravnog progona advokata za ljudska prava Stivena Donzigera. On je zastupao domorodačke zajednice u Ekvadoru u sporu protiv kompanije zbog zagađenja Amazonije. Povezanost Majka Virta sa slučajem u Ekvadoru proističe iz činjenice da je on direktno nastavio i intenzivirao strategiju svog prethodnika. Umesto da traži nagodbu.

Iako je spor počeo decenijama ranije, Virt je kao čelnik kompanije preuzeo punu odgovornost za Ševronovu pravnu odbranu. Njegov stav je bio da Ševron nikada neće platiti ni dolar ekvadorske presude. Tvrdio je da je ona rezultat prevare. Glavni talas pravne ofanzive protiv advokata Stivena Donzigera desio se upravo tokom Virtovog mandata. Pod njegovim vođstvom, Ševron je angažovao stotine advokata i privatne istražitelje da prate Donzigera. To je na kraju dovelo do advokatovog kućnog pritvora dužeg od 900 dana. Tokom Virtovog mandata, Ujedinjene nacije i brojne organizacije za ljudska prava (poput Amnesti Internešnela) direktno su apelovale na Virtovu administraciju da prekine „sudsko uznemiravanje“ advokata. Odbio je.

Na godišnjim sastancima akcionara, Virt se lično suočava sa pitanjima o ekološkom dugu u Ekvadoru. Aktivisti tvrde da on, kao trenutni lider, ima moć da okonča spor. Ali, on bira da troši milione na sudske troškove kako bi obeshrabrio buduće slične tužbe.

Ukoliko je Votson započeo rat, Virt ga je pretvorio u ličnu misiju kažnjavanja onih koji su tužili kompaniju. Zbog toga je danas primarna meta ekoloških aktivista.

Izazvao je oprečne reakcije i izjavom „da bi radije vratio novac akcionarima da oni sami investiraju u vetroparkove i solarnu energiju, nego da Ševron direktno ulaže u te sektore“.

Odnos sa Trampom

Virt je snažno podržavao Trampovu politiku smanjenja poreza i ukidanja ekoloških propisa. To je Ševronu donelo milijarde dolara uštede. Tramp je javno kritikovao naftne kompanije kada su cene benzina bile visoke, ali je Virt bio čest gost u Beloj kući radi konsultacija o energetskoj nezavisnosti SAD. Iako Virt lično ne donira, Ševronov komitet za političko delovanje (PAC) je tokom Trampovog mandata donirao značajna sredstva republikanskim kandidatima. Pametno uložen novac ukoliko se sagleda današnja Trampova politika.

Kroz biznis forume Virt je uvek u krugu najmoćnijih ljudi na svetu. Blizak je sa Darenom Vudsom iz Eksona, sa kojim deli slične poglede na budućnost fosilnih goriva nasuprot „zelenoj agendi“. Održava bliske veze sa uticajnim senatorima iz država bogatih naftom (poput Teksasa), bez obzira na njihovu partijsku pripadnost, kako bi osigurao povoljan zakonodavni okvir za kompaniju.

Lideri

Američki naftni lideri – Daren Vuds, Ekson Mobil: Veliko “ne” Trampovim idejama za Venecuelu

Pavle Jakšić

Vesti

Tramp tvrdi da rast nafte ide u korist SAD dok cena ponovo dostiže 100 dolara po barelu

Forbes

Venecuela

Analitičari sa Volstrita vide Ševron kao američku naftnu kompaniju koja je najbolje pozicionirana da profitira od američke intervencije u Venecueli. Dok su konkurenti poput Eksona oprezni zbog istorije oduzimanja imovine, Ševron je ostao prisutan kroz zajednička ulaganja sa državnom kompanijom PDVSA.

U januaru 2026. godine, Ševron je najavio planove za povećanje proizvodnje u Venecueli za oko 50% u naredne dve godine, koristeći gotovinu iz postojećih operacija. Trenutno njegovi zajednički projekti čine oko 23% ukupne proizvodnje nafte u zemlji. Sredinom februara 2026. godine, američko Ministarstvo finansija izdalo je novu opštu licencu koja ovlašćuje Ševron, uz kompanije kao što su Repsol, BP, Eni i Šel, da obavljaju transakcije vezane za naftni i gasni sektor u Venecueli.

Iako su operacije u Venecueli visokoprofitabilne, one i dalje čine mali deo ukupnih prihoda kompanije. Procenjuje se da je prodaja venecuelanske nafte u 2025. (oko 150.000 barela dnevno) doprinela sa oko 2% do 4% ukupnom prihodu korporacije.

Plata

Virt spada u red najbolje plaćenih direktora u energetskom sektoru. Njegova ukupna kompenzacija 2024. iznosila je 32,7 miliona dolara. To je povećanje od oko 19–23% u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj paket uključuje osnovnu platu od približno 1,89 miliona dolara, dok ostatak čine bonusi, akcije i povećanje vrednosti penzionog plana. Odbor kompanije je već odobrio dodelu akcija u vrednosti od 23 miliona dolara za 2026.

Virt važi za diskretnog lidera koji izbegava skandale i luksuzan život u javnosti. Oženjen je i ima troje odrasle dece. Kolege ga opisuju kao veoma disciplinovanog inženjera starog kova koji se fokusira na rezultate, bez medijske pompe. Angažovan je u radu Univerziteta Kolorado. Tu je diplomirao i često donira sredstva za razvoj inženjerskih programa.

Virt se tokom 2024. i 2025. godine preselio u Hjuston nakon što je Ševron odlučio da premesti svoje sedište iz Kalifornije. On je tada izjavio „da je Kalifornija postala teško mesto za poslovanje zbog strogih ekoloških propisa, agresivne klimatske politike i visokih poreza“. Teksas, s druge strane, nudi povoljnije poreske zakone i manje restriktivno regulatorno okruženje. Relokacija je usledila i nakon što je država Kalifornija podnela tužbe protiv velikih naftnih kompanija, uključujući Ševron, zbog navodnog obmanjivanja javnosti o uticaju fosilnih goriva na klimatske promene. 

Kako sada deluje, lepi dani su pred Ševron, koji sada ima oko 7.000 zaposlenih u Hjustonu, ali i za Majka Virta. Njegova naredna godišnja zarada biće još više nerealna običnim smrtnicima, kada bude objavljena.