Američki naftni lideri – Rajan Lens, Konoko Filips: Još jedan direktor sa velikom ekološkom kontroverzom

Rajan Lens je predsednik i izvršni direktor kompanije Konoko Filips. Jedne od najvećih nezavisnih svetskih kompanija za istraživanje i proizvodnju nafte i gasa. Kao i u slučaju Darena Vudsa odrastanje u strogom vojnom okruženju ispostavilo se kao pun pogodak za ustrojstvo u naftnom korporativnom svetu. Čovek bi pomislio da je naftni biznis struktuiran kao vojska. Makar u odnosu na simboliku odrastanja čelnika naftnih giganata. Sa druge strane imajući u vidu moć naftnih kompanija, ni mnoge armije sveta nisu im ravne.

Lens je rođen u Blajdvilu u Arkanzasu, ali je veći deo života proveo u Montani. Toj državi je i dan danas veran, iako faktički živi i radi u Hjustonu, gde se nalazi sedište kompanije. Oba roditelja su mu iz malih gradova u Montani. Tamo je završio srednju školu i diplomirao naftni inženjering 1984. na Tehnološkom univerzitetu. Tokom studija je samostalno finansirao školovanje radeći na naftnim platformama u Vajomingu, na šta je otac, oficir vazduhoplovstva bio posebno ponosan. Ponosna je i Montana na njega, jer je nije zaboravio ni kada je dostigao poslovne visine. On i supruga Lisa donirali su 31 milion dolara svom matičnom univerzitetu 2023. godine. I to je samo deo filantropije.

Korporativni uspon

Vratimo se u prošlost. Gotovo da nije preterana simbolika ukoliko bismo rekli da mu je nafta u krvi. Četrdeset godina karijere, započete 1984. u kompaniji ARCO Alaska. Projekti metana iz ugljenih slojeva u Kaliforniji, Teksasu, pa povratak na Aljasku.

Kroz različite akvizicije i spajanja (ARCO, Filips Petroleum, Konoko), ostao je u sistemu i napredovao do najviše funkcije 2012. godine, u trenutku kada se kompanija razdvojila od kompanije Filips 66. Toj poziciji prethodile su pozicije starijeg potpredsednika za tehnologiju i glavne projekte i predsednika za istraživanje i proizvodnju.

Njegov mandat obeležile su tri strateške tačke. Pretvorio je Konoko Filips u najveću nezavisnu kompaniju za istraživanje i proizvodnju na svetu. Fokusirao se isključivo na „upstream“ sektor (početnu fazu u lancu snabdevanja koja se fokusira na pronalaženje i izvlačenje sirovina iz zemlje). Predvodio je kupovinu kompanije Concho Resources (2020), Šelove imovine u Permskom basenu (2021), Marathon Oil-a za 22,5 milijardi dolara krajem 2024. Zbog uspešnog upravljanja i fokusa na povrat kapitala akcionarima, proglašen je za Energetskog direktora godine za 2025. u izboru časopisa Enerdži Intelidžens.

Tržišna vrednost kompanije iznosi približno 155 milijardi dolara, a na njujorškoj berzi se kotira pod simbolom COP. Jedna je od vodećih svetskih nezavisnih energetskih kompanija. Vrednost kompanije je zabeležila snažan rast u odnosu na isti period prošle godine. Delom zahvaljujući strateškim akvizicijama i stabilizaciji cena energenata.

Lens je duboko integrisan u vrhove američke energetske i poslovne zajednice. Član je odbora direktora rudarske kompanije Friport-Mekmoran. Predsednik je Američkog instituta za naftu, gde je lobirao za interese industrije pred saveznom vladom. Član je udruženja izvršnih direktora najvećih američkih kompanija (Business Roundtable).

Kontroverze na Aljasci

Najveća kontroverza tokom njegovog mandata je projekat eksploatacije nafte na Aljasci vredan osam milijardi dolara (zbog inflacije su prema najnovijim podacima troškovi porasli na devet). Smatra se jednim od najvećih energetskih projekata na američkom saveznom zemljištu u poslednjih nekoliko decenija. Očekuje se da će projekat na vrhuncu proizvoditi oko 180.000 barela nafte dnevno (procena je da se na ovoj lokaciji nalazi oko 600 miliona barela nadoknadive nafte). Plan uključuje izgradnju tri bušotine, centralno postrojenje za preradu, operativni centar, aerodrom, oko 800 kilometara ledenih puteva tokom izgradnje i više od 480 kilometara cevovoda. Trenutno je projekat tačno na pola puta.

U februaru 2026. došlo je do prevrtanja naftne platforme namenjene projektu. Kompanija je saopštila da to neće odložiti planove niti uticati na zacrtane rokove. To je tek vrh ledenog brega stvarnih, potencijalnih problema.

Aktivisti za zaštitu životne sredine projekat nazivaju „karbonskom bombom“ jer će tokom 30 godina rada emitovati oko 260 miliona metričkih tona gasova sa efektom staklene bašte. To je ekvivalent dodavanju dva miliona automobila na puteve svake godine. Bušenje se odvija u staništu polarnih medveda i migracionim putevima irvasa. To izaziva strah od fragmentacije staništa i zagađenja. Zbog topljenja permafrosta usled klimatskih promena, kompanija planira da koristi specijalne uređaje kako bi ponovo zamrzla tlo i osigurala stabilnost infrastrukture za bušenje

U junu 2025. godine, Apelacioni sud devetog okruga potvrdio je da projekat može da se nastavi, iako je naložio Birou za upravljanje zemljištem da ispravi određene proceduralne greške u odobrenju. Projekat ima snažnu podršku savezne države Aljaske i lokalnih zajednica zbog očekivanih prihoda (između osam i 17 milijardi dolara za budžete) i otvaranja oko 2.500 radnih mesta tokom izgradnje. Drill Baby Drill!

Podrška Trampu

Lens, naravno kao i drugi naftaši podržava Trampovu agendu povećanja domaće proizvodnje nafte, naglašavajući da dostupnost energije predstavlja osnovu prosperiteta svakog društva.

Sa republikanskim administracijama održava pragmatičan, ali generalno podržavajući odnos zbog njihovog fokusa na energetsku nezavisnost. U martu 2025. godine, Lens je javno pohvalio Trampov energetski tim (uključujući ministra energetike Krisa Rajta i ministra unutrašnjih poslova Daga Bergama). Nazvao ih je „verovatno najboljim energetskim timom u SAD u poslednjih nekoliko decenija“.

Lens često govori o međuzavisnosti globalnog energetskog sistema i nacionalne bezbednosti. Upozorava da svet i dalje troši više od 100 miliona barela nafte dnevno uprkos naporima za tranziciju. Za razliku od nekih evropskih kolega, Lens zauzima oprezniji stav. On priznaje potrebu za smanjenjem emisija, ali insistira da prirodni gas mora da bude most ka budućnosti i da su fosilna goriva neophodna za globalnu stabilnost još decenijama.

Kada su u pitanju primanja ove “stare garde” naftnog biznisa, kako ga nazivaju, ukupna kompenzacija Rajana Lensa (koja uključuje osnovnu platu, bonuse i akcije) se kreće između 20 i 30 miliona dolara godišnje. Na donjoj brojci je bila 2022, ali nema razloga da se nakon Venecuele i Trampove politike bušenja ustali na 30, ako je i ne pređe.