Bez imigranata Amerika ne bi mogla da funkcioniše, evo i zbog čega

Milijarder iz oblasti svemirske tehnologije i energetike Kam Gafarijan 24. aprila objavio je početak trgovanja na berzi Nasdak kompanije X-Energy. Reč je o proizvođaču malih nuklearnih reaktora koji podržava Amazon. Osnovao je u Merilendu 2009. To je bio drugi put da je ovaj 68-godišnji privrednik rođen u Iranu izveo svoju kompaniju na berzu, nakon inicijalne javne ponude akcija svoje kompanije za istraživanje svemira Intuitive Machines 2023.

Bio je to još jedan vrhunac njegovog američkog sna, koji traje više od pola veka otkako se kao jedanaestogodišnjak u Iranu zaljubio u SAD, gledajući sa komšijama na crno-belom televizoru sletanje čoveka na Mesec 20. jula 1969.

„Bilo je veoma emotivno za mene. Samo u Sjedinjenim Državama možete doći kao imigrant, vredno raditi i ostvariti svoj san“, rekao je u aprilu.

Put jednog od imigranata

Gafarijan je došao u Sjedinjene Američke Države 1976. sa studentskom vizom. Sa namerom da studira na Katoličkom univerzitetu u Vašingtonu. Američki državljanin postao je 1983. godine. Te iste godine dobio je svoj prvi posao i radio je za vazduhoplovnog giganta Lokid.

Iako nije postao astronaut, kasnije je osnovao šest kompanija. One danas zapošljavaju oko 3.500 ljudi. Takođe je doprineo američkom svemirskom programu koji ga je inspirisao još u detinjstvu.

Pre dve godine kompanija Intuitive Machines pomogla je da se Amerika vrati na Mesec prvi put od 1972, kada je spustila bespilotnu letelicu na južni pol Meseca.

Još jedna njegova kompanija, Axiom Space, gradi ono što bi mogla postati prva komercijalna svemirska stanica. Kako kaže Gafarijan: „Ne mislim da postoji ijedna druga zemlja u kojoj biste mogli da postignete ono što sam ja postigao“.

„SAD najprivlačnija destinacija“

Za mlade, ali i za starije, SAD i dalje predstavljaju najprivlačniju destinaciju na svetu. Milijarder iz oblasti veštačke inteligencije, Amdžad Masad, rođen u Jordanu, preselio se u SAD 2012. Imao je tada 24 godine.

Četiri godine kasnije, zajedno sa svojom suprugom Hajem Odeh, osnovao je kompaniju Replit u Kaliforniji. U martu ove godine vrednost kompanije procenjena je na devet milijardi dolara.

„Želeli smo da napravimo Replit u Jordanu, ali nismo mogli“, kaže Odeh.

Masad dodaje: „Mislim da mi nikada nije palo na pamet da odem u Evropu ili neko drugo slično mesto. Amerika je zaista bila pravo mesto, a posebno Silicijumska dolina“.

Brojevi govore

Broj stanovnika SAD koji su rođeni u Meksiku je 11,1 miliona. To je ubedljivo najveća imigrantska grupa prema podacima za 2024. Slede Indija i Kina (uključujući Hongkong i Makao), sa 3,2 miliona odnosno 2,6 miliona imigranata.

Već 250 godina imigranti poput Gafarijana, Masada i miliona drugih pokreću američku ekonomiju, unapređuju znanje i obogaćuju kulturu zemlje.

Danas je 50 miliona Amerikanaca, odnosno 15% ukupnog stanovništva SAD, rođeno u inostranstvu. Od kada je američka vlada počela da vodi evidenciju o imigraciji 1820. godine, oko 90 miliona ljudi doselilo se u Ameriku.

Od Endrua Karnegija, koji je stigao 1848. godine, do Ilona Maska, koji je došao 1992, imigranti su stvarali poslovna carstva i zapošljavali milione ljudi, podstičući inovacije u rasponu od džinsa i viršli do telefona i mRNA vakcina.

Forbes lista imigranata

U znak priznanja za njihova dostignuća, i povodom 250. rođendana Amerike, Forbes je objavio spisak 250 najuspešnijih živih imigranata u Americi (kao i 250 istorijskih velikana) na svom sajtu.

Uprkos povremenim naletima snažne ksenofobije, od Zakona o isključenju Kineza iz 1882. preko kvota zasnovanim na nacionalnom poreklu iz 1920-ih pa do internacija Amerikanaca japanskog porekla tokom Drugog svetskog rata i današnjih racija koje sprovodi ICE (Služba za imigraciju i carinsku kontrolu SAD) imigranti su nastavili da dolaze u Ameriku u potrazi za boljim životom.

„Ovo je najveća zemlja na svetu. Ako to ne znate, onda niste dovoljno putovali“, kaže Šahid Kan. Ovaj milijarder rođen je u Pakistanu. Emigrirao je u SAD pre gotovo 60 godina i svoje prvo bogatstvo stekao proizvodeći jednodelne branike za automobile i kamione.

„Mogu da budem u taksiju bilo gde u Barseloni, Parizu ili Londonu i kada razgovarate sa taksistima, oni žele da njihova deca dođu u Ameriku“.

Bez imigranata, SAD danas ne bi bile ni približno toliko prosperitetne. Prema istraživanju kompanije Siti Riserč između 1990. i 2016. godine, perioda koji obuhvata i tehnološki bum i Veliku recesiju, ekonomski rast SAD bio bi za 15 procentnih poena manji da nije bilo migracija.

Prema podacima Instituta Kato, između 1994. i 2023. godine imigranti u SAD ostvarili su kumulativni fiskalni suficit od 14,5 biliona dolara (izraženo u dolarima iz 2024. godine).

Pokretači inovacija

To znači da su u porezima uplatili znatno više nego što su primili kroz državne beneficije.

Imigranti su takođe jedan od ključnih pokretača inovacija. Prema istraživanju Deloitte Insights-a, imigranti su nosioci jednog od svaka četiri patenta registrovana u Sjedinjenim Državama.

„Patenti su životna snaga zaštite i podsticanja inovacija“, kaže milijarder, preduzetnik i investitor u biotehnologiji Nubar Afejan, kojem je odobreno više od 100 patenata. Rođen u Libanu od roditelja jermenskog porekla, pobegao je od Libanskog građanskog rata 1975. godine u Kanadu, a zatim je 1983. došao u SAD kako bi doktorirao.

U Masačusetsu je 2010. bio suosnivač kompanije Moderna, proizvođača vakcina protiv kovida.

„Jedno je reći da četvrtina patenata potiče od imigranata. Ali koliko tih patenata ne bi ni postojalo da nije bilo doprinosa imigranata? Ne bih se iznenadio da je taj broj još veći, jer je ovo timski sport“.

„Amerika pruža mnogo prilika. Ako imate ideje koje nigde drugde u svetu ne bi dobile finansijsku podršku, u Sjedinjenim Državama postoji šansa da budu finansirane“, kaže Amdžad Masad, koji je odrastao u Jordanu i u SAD osnovao Replit, tehnološkog „jednoroga“ za razvoj softvera čija je vrednost procenjena na devet milijardi dolara.

Ključna uloga imigranata u osnivanju najvećih kompanija

Imigranti su osnovali ili odigrali ključnu ulogu u izgradnji mnogih najvećih i najvrednijih američkih kompanija. Envidija, gugl, Majkrosoft, Brodkom i Tesla… Mnogi od njih su takođe stekli ogromna lična bogatstva.

U Sjedinjenim Državama danas živi 189 milijardera rođenih u inostranstvu, čije je ukupno bogatstvo procenjeno na 2,4 biliona dolara. Kompanije koje su osnovali ili kojima upravljaju zapošljavaju više od milion ljudi.

Većina tih milijardera, njih 141, danas su američki državljani. To je 16 više nego godinu dana ranije i čak 53% više nego 2022. godine. Među njima su i trojica od 10 najbogatijih ljudi na svetu – Ilon Mask, izvršni direktor Tesle i Spejs X-a, Sergej Brin, suosnivač Gugla. Zatim i Džensen Hvang, osnivač i izvršni direktor kompanije Envidija. Amerika im nije uvek olakšavala put.

Problem sa vizama

Eriku Juanu, osnivaču Zuma, američka viza je odbijena čak osam puta pre nego što je odobrena iz devetog pokušaja.

Aravind Srinivas došao je 2017. na Univerzitet Kalifornija u Berkliju kako bi doktorirao računarstvo. Nakon toga radio je kao istraživač u OpenAI, Dip Majndu i Guglu, pre nego što je 2022. osnovao kompaniju Perpleksiti AI.

Iako je njegovo lično bogatstvo procenjeno na oko 2,1 milijardu dolara i iako njegova kompanija zapošljava približno 250 ljudi, Srinivas početkom 2025. još nije imao zelenu kartu (stalni boravak u SAD). Odbio je da komentariše da li je u međuvremenu konačno dobio.

Nisu samo imigranti ti koji doprinose Americi. I njihova deca takođe pomažu da zemlja bude uspešnija.

Tokom poslednjih 130 godina, deca imigranata druge generacije gotovo uvek su zarađivala jednako ili više od svojih vršnjaka rođenih u porodicama bez imigrantskog porekla. To pokazuje istraživanje ekonomistkinje sa Univerziteta Jejl, Li Boustan, i njenog kolege sa Stenforda, Rana Abramickog.

Druga generacija imigranata u Americi

Mnogi mladi milijarderi i osnivači tehnoloških kompanija pripadaju upravo toj drugoj generaciji imigranata. Među njima su Adarš Hiremat i Surja Midha, obojica stari 23 godine, osnivači kompanije Merkor koja se bavi označavanjem podataka za veštačku inteligenciju.

Takođe i Aman Sanger, 25-godišnji osnivač popularnog AI alata za uređivanje programskog koda Kursor, kao i Bajdžu Bat, suosnivač investicione platforme Robinhud, i Aleksis Ohanijan, suosnivač društvene mreže Redit.

„Deca imigranata pokazuju izuzetnu društvenu i ekonomsku pokretljivost, posebno ona koja potiču iz siromašnih porodica“, kaže Abramicki. „I taj obrazac se ponavlja kod gotovo svih zemalja porekla kako danas, tako i pre 100 godina“.

Drugim rečima, istraživanja pokazuju da imigracija ne donosi koristi samo jednoj generaciji. Njeni pozitivni efekti često se prenose i na naredne generacije, koje ostvaruju značajan obrazovni, profesionalni i ekonomski uspeh.

Prilika

Iako američka dobrodošlica često nije bila naročito srdačna, Sjedinjene Države su kroz istoriju svojim doseljenicima nudile nešto što se retko gde drugde moglo pronaći: priliku da zaista postanu Amerikanci. Temelj nacionalnog identiteta SAD jeste ideja da svako ko ovde živi može postati Amerikanac, bez obzira na to gde je rođen.

Ratmir Timašev (59) prvi put je došao u Sjedinjene Države 1992. godine kako bi pohađao postdiplomske studije na Univerzitetu Ohajo Stejt, nakon što je magistrirao fiziku na prestižnom Moskovskom institutu za fiziku i tehnologiju u Rusiji.

„Jednostavno sam morao da odem i naučim osnove preduzetništva i kapitalizma. Boston, Njujork, San Francisko, Kolumbus – bilo mi je svejedno. Sve je to Amerika“, kaže on.

Na kraju se nastanio u saveznoj državi Ohajo, gde je zajedno sa poslovnim partnerom Andrejem Baranovim osnovao dve uspešne softverske kompanije u gradu Kolumbusu. Aelita Software, koju su prodali za 115 miliona dolara 2004. godine i Veeam, koju je investiciona firma Insight Partners kupila za pet milijardi dolara 2020. godine.

Brojke

Kompaniji je izdato 4.831 radna viza H-1B tokom fiskalne 2026. godine. Amazon je najveći korisnik ove vrste viza svake godine od 2020. To predstavlja značajan pad u odnosu na prethodnu godinu, kada je kompaniji odobreno 13.265 H-1B viza. Izvor: Američka služba za državljanstvo i imigraciju (U.S. Citizenship and Immigration Services)

Timašev se 2005. nakratko vratio u Rusiju, ali se ubrzo razočarao. „Odmah sam shvatio da mi se ne sviđa zemlja kakvu gradi Vladimir Putin. Onda smo se preselili u Švajcarsku“, kaže on.

Međutim, bilo mu je jasno da tamo nikada neće u potpunosti pripadati. „Znao sam da nikada nećemo postati lokalci, nikada nećemo postati deo švajcarske zajednice“.

„Ova zemlja je zemlja imigranata“

Zbog toga se 2014. vratio u Sjedinjene Države. Američko državljanstvo dobio je 2025. I to nakon što se odrekao ruskog državljanstva, nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022.

„Možete otići u Nemačku ili Britaniju i izgraditi sopstveni posao, ali nikada nećete postati Nemac ili Britanac. Ali postaćete Amerikanac ako delite naše vrednosti. Ova zemlja je zemlja imigranata“.

Godine 1995, kada je Pol Levin imao 10 godina, američka ambasada pomogla je njemu, njegovoj majci i dvoje braće i sestara da tajno napuste Burmu (današnji Mjanmar) i stignu u Kaliforniju, gde je njegov otac već živeo nakon što je pobegao pet godina ranije.

Prvi Amerikanac kojeg je ikada video bio je marinac iz ambasade, što ga je kasnije inspirisalo da se i sam pridruži američkoj vojsci.

„Kada ste dete, takve stvari vam ostanu zauvek u sećanju“, kaže on.

Još neka iskustva imigranata

Levin je diplomirao na Američkoj pomorskoj akademiji. Proveo je 11 godina u Ratnoj mornarici SAD (uključujući dve godine službe u Persijskom zalivu), postao vazduhoplovni oficir i osvojio tri borbena odlikovanja.

Danas ovaj 40-godišnjak nastoji da postane jedan od vodećih stručnjaka za vojne dronove u Sjedinjenim Državama.

Njegova kompanija Hevok, sa sedištem u saveznoj državi Roud Ajlend, razvija softver za autonomne dronove. Nedavno je zatvorila investicionu rundu vrednu 100 miliona dolara.

Levin se priseća da je tokom službe u mornarici viđao porodice koje su pobegle iz Burme kako na ulicama Malezije prodaju hranu i sitne suvenire.

Spremnost na rizik

„Sjedinjene Države su posebno mesto“, kaže on. „Mogao sam i ja da prodajem sitnice na ulici. Umesto toga, danas vodim kompaniju koja se bavi nacionalnom bezbednošću“.

Imigranti imaju veću verovatnoću da postanu preduzetnici i obično manje strahuju od neuspeha.

„Da biste napustili svoju zemlju i preselili se negde drugde, već morate biti osoba koja je spremna na rizik“, kaže Amdžad Masad, osnivač kompanije Replit.

Slično razmišlja i Sandžaj Gajendra, milijarder i suosnivač kompanije Astera Labs, koja razvija poluprovodnike za veštačku inteligenciju. On je emigrirao iz Indije u SAD 1999. godine sa radnom vizom.

„Ne plašite se neuspeha, jer čak i ako padnete, vraćate se na poziciju sa koje ste krenuli, a ona često nije bila naročito dobra.

Zato ste stalno u načinu razmišljanja koji podrazumeva preuzimanje rizika“, kaže Gajendra.

Prema studiji Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT), imigranti imaju 80% veću verovatnoću da pokrenu novi biznis u odnosu na građane rođene u SAD.

Obrazovanje kao najčešći put dolaska

Danas je više od jednog od pet vlasnika preduzeća u SAD, odnosno oko 1,3 miliona ljudi, rođeno u inostranstvu, prema podacima neprofitne organizacije Immigration Research Initiative.

To je veći udeo od njihovog udela u ukupnom stanovništvu zemlje (15%) ili u radnoj snazi (17%).

Njihov uticaj je još izraženiji kada se posmatraju najveće američke kompanije. Prema podacima Američke službe za migracije, imigranti ili njihova deca osnovali su 46% od 500 najvećih američkih kompanija prema prihodima.

Najčešći legalni put kojim budući imigranti dolaze u Sjedinjene Države jeste kroz obrazovanje. Mnogi strani studenti dolaze sa namerom da nakon studija ostanu, zaposle se ili pokrenu sopstvene kompanije.

Prema važećim pravilima, međunarodni studenti nakon diplomiranja mogu da ostanu i rade u SAD do 12 meseci.

Oni koji su završili studije iz oblasti STEM-a (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika) mogu da ostanu i rade do tri godine nakon završetka studija.

Primer takvih iskustava

„Obećanje vrhunskog obrazovanja i mogućnost da zaista ostvarim svoj puni potencijal bili su ono što me je privuklo u Sjedinjene Države“, kaže Džitendra Mohan, milijarder i suosnivač kompanije Astera Labs zajedno sa Sandžajem Gajendrom.

Mohan je došao u SAD 1994. godine sa idejom da završi master studije na Univerzitetu Stanford. Danas je nosilac više od 35 patenata.

„Trebalo bi da učinimo sve što je u našoj moći da privučemo najbolje umove i da im omogućimo bolji put ka ostanku u zemlji, posebno onima koji mogu da ostvare vrhunske rezultate“, kaže on.

Slično iskustvo imao je i Mamun Hamid, partner u poznatoj investicionoj firmi Klajner Perkins i član Forbes liste najuspešnijih investitora „Midas List“.

Hamid je sa 16 godina došao u SAD iz Nemačke upravo zbog ugleda američkih inženjerskih fakulteta. Diplomirao je elektrotehniku i računarsko inženjerstvo na Univerzitetu Purdju, zatim završio master studije na Stenfordu, a potom stekao MBA diplomu na Harvardu.

Meritokratija kao put ka uspehu

„Amerika je bila mesto gde ste mogli da dobijete vrhunsko obrazovanje i gde je postojala meritokratija sistem u kojem možete sami da izgradite svoj put i uspeh“, kaže Hamid.

Prema njegovoj proceni, oko 75% od približno 100 kompanija u koje je Klajner Perkins investirao tokom poslednjih pet godina ima najmanje jednog osnivača koji je imigrant.

Njegova ocena odražava širi trend u američkom tehnološkom sektoru. Mnoge od najuspešnijih startap kompanija osnovali su ljudi koji su u SAD došli zbog obrazovanja, a zatim ostali da grade firme, stvaraju nova radna mesta i razvijaju tehnologije koje imaju globalni uticaj.

Udeo radnika u STEM oblastima koji su rođeni u inostranstvu je 19% (2021).

Ovaj podatak brine da će sve manje međunarodnih studenata sada birati SAD.

„Delujemo zatvorenije nego što smo istorijski bili“, kaže on. „Ako se takav utisak stvori među pametnim i talentovanim studentima, oni bi mogli da izaberu druge univerzitete“ poput Univerziteta Hajdelberg u Nemačkoj, Oksforda u Ujedinjenom Kraljevstvu ili Tsinghua univerziteta u Pekingu.

Opada broj međunarodnih studenata

„Ne želimo da u glavama briljantnih mladih ljudi posadimo ideju da nismo otvoreni za talenat“.

To bi se već moglo i dešavati. Prema podacima organizacije NAFSA (Association of International Educators), broj međunarodnih studenata u Sjedinjenim Državama opao je za 20% u protekloj godini na osnovnim studijama, i za 24% na postdiplomskim studijama.

Ako SAD uvedu restriktivnije politike u vezi sa mogućnošću stranih studenata da ostanu i rade u zemlji nakon diplomiranja, to bi moglo dodatno pogoršati ovaj trend.

„Oni dolaze u ovu zemlju na postdiplomske studije i mi u njih mnogo ulažemo. Zauzvrat oni proizvode mnogo vrhunskih istraživanja, ali im onda zaista otežavamo da ostanu, iako smo već u njih uložili značajna sredstva“, kaže Afajan iz Moderne. „To ne deluje kao ekonomski razumna stvar“.

Administracija

Dobijanje H-1B vize, tradicionalnog puta kojim vodeći američki poslodavci zapošljavaju visokoobrazovane radnike rođene u inostranstvu, već godinama je veoma konkurentno.

Prošle godine, otprilike dve trećine kandidata, koji moraju već imati ponudu za posao pre prijave, nije dobilo vizu.

Odluka administracije iz septembra 2025. da uvede taksu od 100.000 dolara za nove H-1B vize (iako se ne odnosi na studente koji već borave u zemlji) mogla bi da ima efekat odvraćanja za vrhunske talente koji razmišljaju da dođu u Sjedinjene Države.

Godišnja kvota za izbeglice koju je postavio predsednik Tramp za fiskalnu 2026. je 7.500. To je pad sa 125.000 u prethodne četiri godine i najniži nivo nakon donošenja Zakona o izbeglicama iz 1980. godine, kojim je prvobitno podignut limit na 50.000 godišnje.

„Mogućnost da moja porodica i ja budemo ovde ne bi bila moguća uz ovu trenutnu politiku“, rekao je Džensen Hvang iz kompanije Envidija u intervjuu za CNBC u oktobru.

Ipak, Envidija spada među retke velike kompanije koje mogu da izdrže povećane troškove. Ova kompanija iz oblasti poluprovodnika, koja ima poseban interni tim za imigraciju i spoljne pravne savetnike za obradu zahteva zaposlenih, plaća sve troškove viza i povezane naknade.

U fiskalnoj 2025. godini Envidija je dobila 1.767 viza H-1B, što bi sada koštalo oko 177 miliona dolara. Takvi iznosi su izvodljivi samo za tehnološke gigante poput Envidije, koja je prošle godine ostvarila 120 milijardi dolara profita.

Kako se dobijaju vize

Broj odobrenih H-1B aplikacija za visokokvalifikovane strane radnike u 2024. godini je 400.000, dvostruko više nego 2000. godine, ali manje od vrhunca iz 2022. kada je odobreno 442.425

Manje kompanije i univerziteti neće moći da plaćaju takve iznose za vize, kaže Stjuart Anderson, izvršni direktor neprofitne organizacije National Foundation for American Policy (NFAP).

Čak i velike kompanije će, prema njegovim procenama, oklevati. Umesto toga, mogle bi jednostavno da zaposlene lociraju u drugim državama.

„Samo će premestiti ljude u druge zemlje. I dalje moraju da vode računa o troškovima, i možda će im jednostavno biti isplativije da tako urade“, kaže on.

Dobijanje zelene karte, koja omogućava imigrantima da postanu stalni rezidenti i da rade za bilo kog poslodavca, još je složenije i sporije.

Mnogi čekaju godinama

Pošto nijedna zemlja ne može dobiti više od 7% svih radnih zelenih karata godišnje, državljani zemalja sa velikom populacijom poput Kine, Indije, Meksika i Filipina suočavaju se sa ogromnim zaostacima. Mnogi na nju čekaju godinama.

„Morao sam da čekam sedam godina na zelenu kartu. Tokom tog perioda nisam mogao da napustim posao niti da pokrenem kompaniju“, kaže Džjoti Bansal, milijarder rođen u Indiji i osnivač softverske kompanije Harnes, koja je u decembru procenjena na 5,5 milijardi dolara.

Ukazujući na današnje višegodišnje (često i više od decenije) čekanje na boravišne dozvole za imigrante iz Indije, Bansal dodaje:

„Neko je već u zemlji i želi da pokrene posao i potencijalno stvori mnogo novih radnih mesta. Mi uvek želimo da to podstičemo. To je ono o čemu govori američki san o preduzetništvu i slobodnom tržištu, zar ne?“.

Lako je podržati imigraciju koja omogućava da najpametniji ljudi iz tehnološkog sektora donesu svoje ideje i znanje u Ameriku. Ali jednako je važno, ako ne i važnije, u sektorima kao što su poljoprivreda, proizvodnja i zdravstvo.

Zdravstvu nedostaje radna snaga

Prema podacima American Immigration Council-a, 19% svih radnika u zdravstvu u SAD dolazi izvan zemlje, najčešće sa Filipina i iz Meksika.

To nisu samo negovatelji u kućnoj nezi. Više od jednog od četiri lekara i hirurga u američkim bolnicama su imigranti, prema podacima Kaiser Foundation. Oni su posebno važni u ruralnim područjima, gde je teško privući lekare rođene u SAD.

Usred nedostatka lekara u ruralnim sredinama, administracija je u maju privremeno ukinula zabranu viza za strane medicinske stručnjake iz više zemalja.

„Zdravstvo se suočava sa ogromnim nedostatkom radne snage. To je jedan od razloga zašto je zdravstvo jedna od industrija koje najbrže usvajaju veštačku inteligenciju“, kaže milijarder Hemant Taneja. Njegova je investiciona firma General Catalyst za oko 500 miliona dolara kupila bolnički sistem u Akronu, u Ohaju, kako bi bolje razumela kako AI može da poboljša zdravstvenu zaštitu.

Taneja ističe da je zavisnost od lekara imigranata u ruralnim i siromašnijim zajednicama čak četiri puta veća nego u drugim delovima zemlje.

„Ako otežamo tim ljudima da dođu i ostanu ovde, gubimo talenat i pristup zdravstvenoj nezi, posebno u zajednicama koje su već preopterećene“, dodaje on.

I u drugim industrijama čine važan deo radne snage

Imigranti su očigledno takođe ključni u poljoprivredi i građevinarstvu, industrijama u kojima čine više od četvrtine radne snage. Nigde to nije bolje vidljivo nego u brzorastućem Majamiju. Tu više od 70% poslova u građevinarstvu i proizvodnji obavljaju imigranti.

Džordž Perez, milijarder rođen u Argentini i magnat nekretnina koji je osnovao kompaniju Related Group sa sedištem u Majamiju, procenjuje da je više od polovine njegovih zaposlenih i građevinskih radnika rođeno van Sjedinjenih Država.

„Od najviših rukovodilaca do najniže plaćenih radnika, mi smo u velikoj meri zavisni od imigranata“, kaže Perez, čija je firma razvila više od 1,5 miliona kvadratnih metara nekretnina na jugu Floride i šire.

On je zabrinut zbog uticaja pojačane imigracione kontrole.

„Danas, kada razgovaram sa radnicima na gradilištima, ljudi su uplašeni“, kaže on. „Mislim da bismo izgubili veliki broj zaposlenih koji rade, posebno na niže plaćenim i fizički zahtevnijim poslovima“.

Ne može se bez stranih radnika

Šahid Kan, čija kompanija Flex-N-Gate proizvodi stotine miliona auto-delova svake godine u 72 fabrike, uključujući 32 u SAD, kaže da u njegovim urbanim i prigradskim pogonima imigranti čine skoro 30% radne snage. U jednoj fabrici u Teksasu taj udeo dostiže gotovo 70%.

Kada je 2018. otvorio fabriku vrednu 320 miliona dolara u Detroitu, nije bilo dovoljno lokalnih radnika da popune sva radna mesta. Međutim, u blizini su bili imigranti i izbeglice sa potrebnim veštinama.

Tako je Flex-N-Gate počeo da sarađuje sa gradskim saobraćajnim odborom u Detroitu kako bi se uvele nove autobuske linije za zaposlene koji putuju do fabrike.

Danas na ulazu u fabriku vise natpisi na engleskom, arapskom i bengalskom jeziku. Žene u hidžabima rade na proizvodnoj liniji, praveći delove za Fordov kamionet Rendžer.

„Bez kompetentne radne snage, mi kao i svaka druga kompanija ne možemo da funkcionišemo“, kaže Kan. Ističe da je stopa fluktuacije u njegovoj fabrici u Detroitu samo 2%, što pripisuje radnoj etici imigranata. Bar za sada.

„Imigranti popunjavaju nedostajuću radnu snagu u fabrikama“

Podaci američkog Biroa za statistiku rada pokazuju da je u aprilu 2026. bilo skoro 900.000 manje zaposlenih rođenih van SAD u poređenju sa vrhuncem iz marta 2025.

Iako se imigranti sve više obeshrabruju da dolaze, nema dokaza da od toga imaju koristi radnici rođeni u SAD. To pokazuju podaci NFAP (National Foundation for American Policy), koji navodi da je stopa nezaposlenosti među domaćim stanovništvom blago porasla, dok je učešće u radnoj snazi blago opalo.

Ovaj nedostatak veze između imigracije i koristi za domaće radnike potvrđen je i istorijski.

Ekonomisti Boustan i Abramicki sa Jejla i Stenforda proučavali su period velikih imigracionih restrikcija početkom 1920-ih. Tada je broj dolazaka imigranata pao sa milion na 150.000 godišnje i otkrili su da to nije poboljšalo položaj radnika rođenih u SAD.

„Zarade radnika rođenih u SAD u gradovima koji su izgubili više imigracije nisu porasle“, kaže Boustan.

Imigranti će i dalje biti privučeni „američkim snom“, čak i ako je „svetli grad na brdu“ danas nešto manje gostoljubiv.

Ako istorija išta pokazuje, taj ciklus će se nastaviti, a starenjem stanovništva i nedostatkom radne snage u zdravstvu i uslugama, Amerika će verovatno ponovo postati otvorenija za nove generacije imigranata.

„I dalje je to zemlja mogućnosti, i jedna osoba neće uništiti američki san“, kaže Kan. „Koreni su veoma duboki“.

Đakomo Tonjini i Luisa Krol, novinari Forbes, uz izveštavanje Monike Hanter-Hart, Aleksa Knapa, Simon Melvin i Ričarda Nijeve