Bili su siromašni, beskućnici, žrtve segregacije, sada su veoma bogati: Deset milijardera koji su krenuli od nule

Ove praznične sezone, američki milijarderi imaju mnogo razloga za zahvalnost. Uz rast tržišta akcija, njihov broj je dostigao rekordne visine. A oni su bogatiji i moćniji nego ikada pre.

Čini se da im sreća neprestano ide na ruku, ali mnogi od njih nisu tako započeli. Iako su mnogi od ovih mogula rođeni bogati ili su imali velike prednosti u životu zahvaljujući porodičnim vezama, desetine njih su potekle od gotovo ničega. Prave priče o uspehu „od krpa do bogatstva“ koje pokazuju koliko daleko neko može stići u jednoj generaciji.

Uzmimo za primer Frenka Vandersluta, osnivača velnes kompanije Melaleuca, koji je detinjstvo proveo radeći na farmi u Ajdahu. Mogao je da priušti fakultet samo tako što je živeo u perionici. „Moji roditelji nisu imali mnogo novca, ali sam bio veoma uzbuđen kada sam imao oko osam godina. Moj otac je doneo kući kartonsku kutiju s rupama. Znao sam da je nešto živo unutra“, rekao je Vanderslut za Forbes, prisećajući se omiljenog božićnog poklona iz detinjstva. „Unutra je bio golub! Moj otac je radio na železnici, uhvatio ga je i doneo kući“. Danas Vanderslut ima procenjeno bogatstvo od 3,2 milijarde dolara. Da je sve u gotovini, mogao bi da kupi goluba kao kućnog ljubimca za svako dete u Sjedinjenim Državama.

Oprina priča

Opra Vinfri svake godine deli listu svojih omiljenih prazničnih poklona u okviru čuvenog pregleda „Omiljene stvari“. Ali dok je bila dete, živeći sa samohranom majkom na socijalnoj pomoći, pokloni su bili daleko od zagarantovanih. Vinfri je saznala da Deda Mraz ne postoji kada joj je bilo 12 godina. Tada joj je majka rekla da te godine neće slaviti Božić jer nemaju novca, što je jednom izjavila u emisiji.

Seća se da je strahovala od trenutka kada će morati svojim vršnjacima da kaže da nije dobila nijedan poklon. Ali, kada su nekoliko časnih sestara neočekivano došle u njihov dom da ponude hranu i lutku, to je postao najbolji Božić u njenom životu. Danas, sa procenjenim bogatstvom od tri milijarde dolara, Vinfri pokušava da vrati uslugu donirajući igračke desetinama hiljada dece iz ugroženih porodica.

Vanderslut i Vinfri nisu jedini milijarderi čije su božićne, hanuka i druge praznične uspomene bile skromne. U duhu inspiracije koju praznici donose, Forbes predstavlja 10 priča o milijarderima koji su odrasli više nalik na Malog Tima nego na gospodina Skrudža.

Harold Hem – 18,5 milijardi dolara

Hem je bio jedno od 13 dece siromašnih zakupaca u Oklahomi. Kao dete, pomagao je porodici berući pamuk bosonog. Sa 16 godina dobio je posao na benzinskoj pumpi. To je probudilo njegovo interesovanje za naftu i gas, što ga je navelo da osnuje transportnu kompaniju za prevoz vode do naftnih polja. Godine 1967. osnovao je kompaniju Continental Resources, koja sada proizvodi 400.000 barela nafte i gasa dnevno. Hem je 2022. povukao kompaniju s berze u transakciji vrednoj 27 milijardi dolara.

Jan Koum – 16,4 milijarde dolara

Koum je odrastao u kući bez tople vode u ruralnom selu blizu Kijeva u Ukrajini. Sa 16 godina emigrirao je u Kaliforniju sa majkom, koja ih je izdržavala čuvanjem dece. Kasnije primanjem invalidske naknade nakon što se razbolela od raka (Koum je dodatno zarađivao kao čistač u prodavnici). Osnovao je kompaniju za razmenu poruka WhatsApp, koju je prodao Fejsbuku za 19 milijardi dolara 2014. godine. Ugovor je potpisao na stepenicama socijalne službe gde je nekada uzimao bonove za hranu.

Dejvid Stjuard – 11,4 milijarde dolara

Odrastajući 1950-ih u Misuriju, njegov otac je izdržavao njega i šestoro njegove braće i sestara radeći kao sakupljač smeća, mehaničar i domar. Rani dani njegove kompanije za tehnološka rešenja World Wide Technology, koju je osnovao 1990. godine, takođe su bili teški. Stjuard je tada često radio bez plate i čak gledao kako mu oduzimaju auto dok je bio na parkingu ispred kancelarije. Danas WWT generiše 20 milijardi dolara godišnjeg prihoda. Stjuard je najbogatiji Afroamerikanac u Sjedinjenim Državama.

Igor Olenikov – 8,3 milijarde dolara

Sin roditelja povezanih sa carskom Rusijom, koji su pobegli iz zemlje tokom boljševičke revolucije, Olenikov je odrastao u Iranu. Njegova porodica se preselila u Sjedinjene Države 1957. sa četiri kofera. Tokom prve noći u novoj zemlji su opljačkani. Njegova majka i otac su se zaposlili kao domaćica i domar, dok je on našao posao u prodavnici alata. Danas Olenikov poseduje imperiju nekretnina sa osam miliona kvadratnih metara poslovnog prostora i više od 17.000 stambenih jedinica širom Sjedinjenih Država.

Gejl Miler – 4,4 milijarde dolara

Miler je rođena kao šesto od devetoro dece neposredno nakon Velike depresije. U porodici koja je imala tako malo da su koristili samo jednu sijalicu i premeštali je iz sobe u sobu. Ona i njen suprug (preminuo 2009.), bivši menadžer delova u Tojoti, pretvorili su jedan Tojotin salon u jednu od najvećih mreža auto-salona u zemlji. Prodala je kompaniju Asbury Automotive-u za 3,2 milijarde dolara 2021. godine. Danas poseduje investicionu firmu Larry H. Miller Group.

Bob Parsons – 3,9 milijardi dolara

Parsons je odrastao u siromašnom delu Baltimora. Njegova majka je bila domaćica sa mentalnim problemima, a otac prodavac nameštaja za Montgomery Ward. Oboje su bili strastveni kockari. „Karte, konji, bingo – sve što možete zamisliti“, rekao je Parsons za Forbes. „Nemate mnogo novca ako ste kockar, posebno ako nemate mnogo ni na početku“. Nakon što je jedva završio školu, Parsons se pridružio marincima i otišao u Vijetnam. Vratio se sa četiri medalje, uključujući Purpurno srce, i PTSP. Kasnije je stekao bogatstvo sa firmom za veb hosting GoDaddy, koju je kasnije prodao. Sada poseduje brend golf opreme PXG, prodavnice motocikala i komercijalne nekretnine, a donirao je milione za pomoć veteranima.

Dejvid Mardok – 3,7 milijardi dolara

Mardokovi roditelji su zarađivali neredovno kao putujući trgovac i pralja dok je on bio dete. Sa 14 godina, disleksični Mardok je napustio školu i počeo da se izdržava sam. Radio je i živeo iznad benzinske pumpe. Zatim je bio regrutovan za Drugi svetski rat. Po povratku je pozajmio 1.800 dolara da otvori restoran, a kasnije je počeo da ulaže u nekretnine i kupuje kompanije, uključujući Castle & Cooke, koja je posedovala proizvođača voća i povrća Dole Food. Danas, 101-godišnji Mardok je zagovornik zdrave ishrane (pretežno vegetarijanac) i opsednut dugovečnošću. Nada se da će doživeti 125 godina.

Hauard Šulc – 3,3 milijarde dolara

Kada je Šulc imao sedam godina, njegov otac, vozač za dostavu platnenih pelena, povredio se na poslu. Nije imao ni osiguranje ni platu. Odrastao je u stambenom projektu u Bruklinu, gde njegova porodica nije uvek mogla da priušti kiriju. U svojoj autobiografiji iz 2019. godine, Šulc je napisao da je platio studije na Univerzitetu Severni Mičigen radeći kao barmen i povremeno prodajući krv. Tokom 1980-ih, preuzeo je kompaniju Starbucks, tada regionalni lanac kafića sa manje od desetak prodavnica. Proširio ga je u globalnog giganta sa više od 40.000 lokacija širom sveta.

Džon Pol Dedžorija – 3 milijarde dolara

Dedžorija se priseća kako mu je majka, samohrani roditelj, jednom rekla dok je pohađao srednju školu u centru Los Anđelesa 1950-ih da porodica ima samo 27 centi. Dva puta je bio beskućnik i živeo u automobilu, uključujući period kada je 1980. sa 700 dolara životne ušteđevine osnovao kompaniju za šampone John Paul Mitchell. Danas kompanija nudi više od 100 proizvoda za kosu i stilizovanje u više od 80 zemalja. Dedžorija je takođe 1989. godine kupio udeo u Patrón Spirits i prodao ga kompaniji Bacardi za 5,1 milijardu dolara 2018. godine.

Rijana – 1,4 milijarde dolara

Rijana je rođena i odrasla na Barbadosu, gde je imala skromno detinjstvo pre nego što je postala svetski poznata pevačica. Njena karijera je eksplodirala nakon što je potpisala ugovor sa diskografskom kućom Def Jam u ranim 2000-im. Danas, osim što je muzička ikona, Rijana je i uspešna poslovna žena. Njena kompanija Fenty Beauty, osnovana 2017. godine, revolucionalizovala je industriju kozmetike, a njena kolekcija donjeg veša Savage X Fenty postala je veoma popularna. Rijana je takođe filantrop, donirajući milione dolara za obrazovanje i zdravstvo u siromašnim zajednicama.

Monika Hanter-Hart, novinarka Forbes