Biznis mu je zamalo propao zbog alkohola: Sada poseduje imperiju vrednu sedam milijardi dolara

Nakon što je odrastao u prikolici, borio se sa alkoholizmom i doživeo ono što opisuje kao „Božje spasenje“, Majk Holingshed izgradio je najvećeg američkog proizvođača gotovog betona kroz više od 120 akvizicija finansiranih dugom.

„Ovo je posao prosjačenja“, kaže Majk Holingshed karakterističnim južnjačkim naglaskom jednog sparnog letnjeg jutra u Smirni u Tenesiju. Za predsednika kompanije za proizvodnju betona Smyrna Ready Mix (SRM), redak je dan u kancelariji, jer mnogo više voli da bude na terenu. „Celog života sam morao da prosim za novac, a i danas prosim, jer uvek želim da rastem brže nego što oni žele da mi pozajme novac“.

Obučen u svoje uobičajene farmerke i radne čizme, samo se delimično šali. Sin vozača kamiona, Holingshed (56) odrastao je u montažnoj kući površine oko 40 kvadratnih metara, dva kilometra od sadašnjeg sedišta SRM-a, sa šestoro braće i polubraće, od kojih je jedan kasnije služio zatvorsku kaznu zbog droge. Sa 18 godina počeo je da radi kao radnik na završnoj obradi betona, zaglađujući sveže izliveni beton. Sa 20 godina počeo je da radi samostalno. „Da nisam imao dug, kako bih dospeo dovde gde sam sada?“, pita on.

Pozajmljivanje novca proisteklo je iz nužde, ali je kasnije postalo osnovna strategija SRM-a. Za gotovo dve decenije kompanija je potrošila tri milijarde dolara na više od 120 akvizicija, uključujući 1,5 milijardi dolara na osam velikih transakcija. To je, kaže Holingshed, bio jedini način da porodični biznis pretvori u lidera industrije. A da pritom ne mora da odgovara kratkoročno orijentisanim akcionarima listirane kompanije niti da se odrekne vlasničkog udela.

Uspešna kompanija uprkos dugu

Za sada se rizik isplatio. Iako je SRM opterećen dugom od 3,7 milijardi dolara, kompanija sada poseduje i upravlja sa 563 pogona za proizvodnju betona, 33 kamenoloma i 12 cementnih terminala, a zapošljava više od 8.500 ljudi u 24 savezne države. Prihod je 2025. dostigao 3,5 milijardi dolara, gotovo šest puta više nego šest godina ranije. Prilagođeni EBITDA (dobit pre kamata, poreza, amortizacije i deprecijacije) porastao je više od pet puta u istom periodu, na 630 miliona dolara. Čak i nakon servisiranja tog ogromnog duga, kompanija posluje profitabilno, sa neto dobiti od 124 miliona dolara prošle godine. Gotovo sedam puta većom nego 2019. godine.

Holingshed, koji zajedno sa porodicom poseduje 100% SRM-a, kao i drugu imovinu vrednu 750 miliona dolara – uključujući 245 miliona dolara vredne parcele kamenoloma i mineralne rezerve, kao i kompaniju za poslovne avione koja posluje sa malog javnog aerodroma u Smirni – prema proceni vredi 7,2 milijarde dolara. To je dovoljno da se ove godine prvi put nađe na Forbes listi 400 najbogatijih Amerikanaca, na 238. mestu. Takođe zauzima 52. mesto na našoj listi 250 najvećih američkih graditelja.

„Tajming SRM-a bio je jednostavno savršen“, kaže Klej Širli, bankar iz First Commerce Bank iz Luisburga u Tenesiju. On je finansirao mnoge prve akvizicije SRM-a. „Pozajmio sam im prilično mnogo novca tokom proteklih 15 godina. I svake večeri sam odlazio na spavanje potpuno miran, jer su jednostavno neumoljivi u onome što rade“.

Odrastanje u siromaštvu, rad u restoranu

„Počeo sam ni iz čega. Niko u našoj porodici nije imao ništa“, kaže Holingshed. Rođen je u Litl Roku u Arkanzasu 1969. godine, a sa porodicom se preselio u Smirnu kada je imao pet godina. Suprugu Melisu upoznao je kada su oboje imali 16 godina i radili u restoranu Ponderosa Stejkhaus. On je prao sudove, a ona je služila goste. Venčali su se oko četiri godine kasnije, 1989. godine, iste godine kada im se rodio prvi sin Džef.

Slučajan susret manje od dve godine ranije promenio je tok Holingshedovog života. „Tada sam bio profesionalni pijanac i jedne večeri smo bili u baru i upoznao sam jednog čoveka“, kaže Holingshed. „Bavio sam se uređenjem dvorišta i radio šta god sam mogao da zaradim nešto gotovine. Taj čovek je rekao: ‘Platiću ti 100 dolara da sutra radiš sa mnom’“. Holingshed se sledećeg dana pojavio i počeo da zaglađuje beton za prilaz.

Ugrožen brak

Kada se njegov šef 1989. preselio u Teksas, predložio je Holingshedu da kupi nešto betona i završi započete poslove. Ali Holingshed nije imao novca. Savet njegovog šefa bio je da napiše „vrući ček“, odnosno ček bez pokrića. Umesto toga, Holingshed je uspeo da nagovori klijente da kompaniji Metro Ready Mix (koja je danas deo SRM-a) plaćaju beton prilikom isporuke, sve dok ne bude mogao da ga kupuje na kredit.

Veći deo naredne decenije Holingshed je od jutra do mraka radio na izgradnji kompanije Hollingshead Concrete. Uz to je radio i dodatni posao u fabrici metalnih proizvoda. Ali i on i njegov posao su se mučili. „Provoda i pića mi nisu nedostajali. Nisam bio fokusiran“, kaže Holingshed. „Bio bih napolju celu noć“. Dok je on izlazio, Melisa, danas 57-godišnjakinja, vodila je njihove sinove tri puta nedeljno na molitve u obližnju crkvu Kalvari. Bilo joj je dosta svega i razmišljala je da napusti muža, sve dok on nije pristao da se pridruži porodici na bogosluženju. Holingshed kaže da je te prve nedelje „pronašao Boga“ i da više nikada nije pio.

Promena

Otprilike u to vreme njegov posao završne obrade betona počeo je da se razvija, ali pojavio se problem. Nepouzdani dobavljači često su isporučivali brzovezujući beton sa višesatnim zakašnjenjem. Jedne noći oko dva sata ujutru, kaže, sanjao je da napravi fabriku gotovog betona u svom dvorištu. (Beton nije naročito komplikovan: u osnovi se sastoji od cementa pomešanog sa vodom, peskom i drobljenim kamenom ili šljunkom.) Do 1999. imao je prvu fabriku betona, finansiranu bankarskim kreditom, odmah iza porodične kuće površine oko 84 kvadratna metra.

Ali Holingshedu su bili potrebni kamioni. Pozvao je banku i zatražio dodatno finansiranje. „Potpuno smo iscrpeli mogućnosti“, rečeno mu je. Banka je na kraju pristala da mu pozajmi 50.000 dolara za pet veoma korišćenih kamiona kupljenih na aukciji u Indijani. Već na početku puta nazad, motor jednog kamiona je otkazao. Holingshed ga je ostavio pored puta jer nije bilo dovoljno novca da plati šlepanje 350 kilometara do kuće. Drugi kamion se pokvario u Nešvilu, ali je Holingshed uspeo da plati šlepanje od 45 minuta do Smirne.

Prvobitni plan bio je da proizvodi tek toliko betona koliko je potrebno njegovoj firmi za završnu obradu, ali klijenti su ubrzo počeli da zovu i traže gotov beton. Zato je jednog zaposlenog obučio da im kaže da će cena biti 86 dolara po kubnom metru, odnosno više nego što je njega koštala proizvodnja.

Svetska ekonomska kriza umalo uništila biznis

Finansijska kriza iz 2008. godine umalo je uništila SRM, čija je prodaja pala 40%. U to vreme Holingshedov sin Džef imao je 19 godina i tek je počinjao da radi puno radno vreme u kompaniji. Nakon sastanka kasno noću u spavaćoj sobi njegovih roditelja, njih trojica su odlučila da, umesto da se povuku, ulože u oporavak i nastave agresivno da šire kompaniju. Ubrzo su počeli da kupuju posrnule konkurente za samo 30 centi za svaki dolar njihove vrednosti.

„Postajete sve bolji od prve do 120. akvizicije“, kaže Džef. On je 2014. godine, sa samo 24 godine, postao izvršni direktor. (Samo godinu dana kasnije, 2015, postao je i prvi član porodice koji je stekao fakultetsku diplomu, nakon što je pohađao večernju nastavu na Univerzitetu Belmont u Nešvilu.) „Naučite kako da budete strpljiviji, kako da se prilagodite ljudima tamo gde se oni nalaze“ i kako da ne budete „slon u staklarskoj radnji“.

Bila je srećna okolnost to što su, upravo kada je SRM počeo da objedinjuje kompanije koje proizvode gotov beton, najveće listirane kompanije za građevinske materijale, poput Martin Marieta Materials (tržišna kapitalizacija: 35 milijardi dolara) i Vulkan Materials (32 milijarde dolara), počele da ih prodaju kako bi se usredsredile na proizvode sa većim maržama i manje izraženim cikličnim oscilacijama. SRM je na kraju realizovao tri od svojih osam najvećih akvizicija sa kompanijama Martin Marieta iz Severne Karoline i Vulkan sa sedištem u Alabami, u ukupnoj vrednosti od oko 1,1 milijardu dolara.

Rejting agencije

Dug SRM-a izazvao je određene znakove za uzbunu. Agencija za kreditni rejting Fič u julu je snizila rejting kompanije za jedan stepen, na B+, uz stabilne izglede, svrstavajući SRM u istu kategoriju „visoko spekulativnih“ neinvesticionih rejtinga kao i druge kompanije sa visokim dugom iz cikličnih industrija, poput Amerikan Erlajnsa (tržišna kapitalizacija: devet milijardi dolara) i rafinerije nafte CVR Enerdži (pet milijardi dolara), pod kontrolom Karla Ajkana. To znači da, iako SRM ispunjava svoje finansijske obaveze, Fič smatra da postoji materijalni rizik od neizvršenja obaveza ukoliko se poslovni ili ekonomski uslovi pogoršaju. Mudiz i S&P imaju slične rejtinge za SRM: B1 sa stabilnim izgledima i B+ sa stabilnim izgledima.

Data centri novi izvor prihoda

Holingshed se zbog toga ne uznemirava. „Mislim da sam danas veoma malo zadužen u poređenju sa onim kako je bilo na početku“, kaže on. „Ako sam sada pet puta zaduženiji od EBITDA, tada sam bio 30 puta“. Da, današnji pritisci uključuju više cene goriva, nedostatak vozača kamiona i slabo tržište stambene izgradnje (koje čini 30% prodaje SRM-a, u odnosu na 60% pre nekoliko godina). Ali veliki komercijalni projekti, uključujući data centre za veštačku inteligenciju, više nego nadoknađuju tu razliku. SRM trenutno izliva beton za 13 data centara širom zemlje u vlasništvu velikih kompanija za klaud infrastrukturu, poput Mete, Orakla i Gugla.

I dok gotov beton i dalje čini 85% prihoda, SRM se širi i na ključne sastojke betona, uključujući cement (7%) i drobljeni kamen, odnosno „agregate“ (4%). Holingshedov mlađi sin Rajan, 33, vodi ovaj deo poslovanja, koji snabdeva SRM i njegove konkurente i koji je 2025. generisao 13% EBITDA. To je jedan od razloga što se EBITDA marže SRM-a stabilno kreću oko 20%. To je gotovo dvostruko više od marži većine konkurenata na tržištu gotovog betona.

Holingshedov neposredni fokus je smanjenje zaduženosti kompanije, ali SRM i dalje ima ambiciozne planove. Sledeći cilj je da postane najveća kompanija za građevinske materijale u zemlji, kaže Džef. Ili najveća na svetu, kako kaže njegov otac. „Nadam se da ljudi razumeju ovo: mi smo tek počeli“, kaže Holingshed. „Nisam tamo gde želim da budem. Jednostavno mislim da ljudi toga nisu svesni“.

Met Duro, novinar Forbes