Čuveni advokat izlazi pred Vrhovni sud da bi legalizovao „travu“ u Americi

Čovek koji tvrdi da će legalizovati kanabis u Americi sedi u svom kancelarijskom kutku na 20. spratu zgrade 55 Hadson jards na Menhetnu, gledajući reku ispod sebe. U pozadini zuji vinski frižider, a bronzana skulptura dečaka skauta visoka dva metra, sa šeširom u ruci, viri preko njegovog ramena.

„Zastupali smo nekoliko gej dečaka skauta. Skauti su privatna organizacija i nastavljali su da isključuju gejeve iz rukovodećih položaja“, kaže Dejvid Bojs (David Boies), predsednik i izvršni partner firme Bojs Šiler Fleksner (Bojs Schiller Flexner), jedne od najopasnijih advokatskih kuća u zemlji. „Osporili smo to i pred federalnim i državnim zakonom i naterali ih da promene. Par godina kasnije, Skauti su mi dodelili nagradu Frenklin Ruzvelt“.

Sa 82 godine, Bojs je legendarni advokat sa najvećim slučajevima u američkoj istoriji. Godine 1985. stekao je slavu braneći CBS od tužbe za klevetu koju je podneo general Vilijam Vestmorland zbog dokumentarca o njegovoj ulozi u Vijetnamskom ratu.

Godine 2000. Bojs je neuspešno zastupao potpredsednika Ala Gora u slučaju pred Vrhovnim sudom koji je doveo Džordža Buša u Belu kuću. Godinu dana kasnije, kao advokat Ministarstva pravde SAD, Bojs je razbio monopol Majkrosofta na tržištu računarskog softvera, pri čemu je smanjio Bila Gejtsa na buntovnog, sitničavog svedoka tokom ponižavajućeg saslušanja. A 2013. postao je borac za građanske slobode nakon što je oborio zabranu Kalifornije istopolnim brakovima, što je pomoglo ustanovljavanju prava gej i lezbejskih parova da se venčaju prema Ustavu SAD-a.

Bilo da volite marihuanu ili ne, naš Ustav kaže da je ono što se dešava unutar države stvar te države da odluči

Dejvid Bojs

Sada je Bojs spreman za još jednu epohalnu bitku – legalizaciju trave. Krajem oktobra podneo je tužbu protiv tužioca Merika Garlanda u ime nekoliko kompanija koje se bave kanabisom u Masačusetsu, tražeći da ospori federalnu zabranu marihuane i mogućnost vlade da se meša u programe za kanabis koje regulišu države. Tužba tvrdi da je federalna vlada napustila cilj da zabrani i iskoreni marihuanu Zakonom o kontrolisanim supstancama, i da države imaju pravo prema Trgovinskoj klauzuli da kontrolišu i regulišu svoje ekonomije bez federalnog nadzora.

Cilj tužbe nije legalizacija kanabisa u svakoj državi, već legalizacija trgovine kanabisom unutar država, što znači da bi, ako je država legalizovala marihuanu unutar svojih granica, to bilo i federalno legalno. Bojs, koji je strastveni kockar – imao je sto za kockanje u svojoj prvoj kancelariji kao advokat u firmi Kravat, Svejn i Mur (Cravath, Swaine & Moore) – uveren je da mu šanse idu u korist da slučaj dovede do najvišeg suda u zemlji i pobedi.

„Mislim da ćemo pobediti ako stignemo do Vrhovnog suda“, kaže Bojs, koji nosi svoje uniformno plavo Lends end odelo, crvenu pletenu kravatu i udoban par skečers cipela. „Regulacija trgovine kanabisom unutar države danas je jednostavno nespojiva sa onim što je ustaljeno u pravnoj praksi Vrhovnog suda“.

Ako Bojs uspe, okončaće čudan raskorak gde je kanabis ilegalan na saveznom nivou, ali legalan u nekom obliku u 38 saveznih država. Prošle godine, legalna prodaja trave dostigla je 26 milijardi dolara i očekuje se da će do kraja 2023. dostići 30 milijardi dolara.

Bojsov pravni argument nije zasnovan na nekoj „stoner“ logici o tome kako je kanabis samo još jedna biljka, dar prirode. Zapravo, kao i kod mnogih pitanja koja se odnose na kanabis, ima neobičnog saveznika u Ustavu – sudiju Klarensa Tomasa.

U junu 2021, odbijajući da sasluša žalbu u slučaju pokrenutom protiv Poreske uprave od strane medicinske prodavnice marihuane u Koloradu, Tomas je upitao da li vlada ima ovlašćenje da „naruši“ legalna tržišta kanabisa u državama, napominjući da svako sa diplomom prava može ukazati na neustavnost izuzetno nekonzistentne regulacije kanabisa od strane vlade.

„Jednom sveobuhvatna, trenutna strategija federalne vlade je polovična i istovremeno toleriše i zabranjuje lokalnu upotrebu marihuane“, napisao je Tomas. „Ovo kontradiktorno i nestabilno stanje stvari napreže osnovne principe federalizma i krije zamke za one koji nisu oprezni“.

Već gotovo 15 godina federalna vlada dopušta rad legalnih tržišta kanabisa u državama bez većih intervencija, uprkos tome što je marihuana ostala zabranjena droga prema Zakonu o kontrolisanim supstancama. Godine 2009. i 2013, Ministarstvo pravde je izdalo memorandume u kojima se savetuje tužiocima da, ako poslovanje funkcioniše prema državnim zakonima u legalnim programima za kanabis, treba ih ostaviti na miru.

Kongres takođe svake godine od 2015. usvaja dodatak budžetu koji sprečava Ministarstvo pravde da troši novac kako bi sprečilo države da pokreću programe medicinskog kanabisa. Ali, zbog toga što je marihuana kontrolisana supstanca, raspoređena u I klasu – isto kao heroin – legalne kompanije u državama ne mogu da koriste banke prve klase poput Džej Pi Morgan Čejsa (JPMorgan Chase) ili Vels Fargo (Wells Fargo), ne mogu dobiti zajmove Uprave za mala preduzeća i oporezuju se po kaznenom kodeksu koji je napravljen za nelegalne dilere droge.

Zahvaljujući načinu na koji je federalna vlada napravila izuzetke kako bi dozvolila postojanje legalnih tržišta u državama, sudija Tomas je sugerisao u tom istom brifu da su SAD možda predale svoj autoritet da zabrane unutardržavnu prodaju kanabisa. I upravo tu Bojs planira da se „ukopa“.

„Cenili vi kanabis ili ne, naš Ustav kaže da je ono što se dešava unutar države stvar te države da odluči“, kaže Bojs, čije ravne plave oči sjaje životom dok objašnjava Ustavno pravo. „’Prava država’ nisu samo politički slogan. To je nešto što odražava kulturu ove zemlje, koja dozvoljava pojedincima na nivou države da donose odluke o kvalitetu svog života“.

Bojs nije jedini koji veruje da je na pragu uspeha. Ted Olson, bivši savezni tužilac i sada partner u firmi Gibson, Dan i Kračer (Gibson, Dunn & Crutcher), bio je na suprotnoj strani Bojsa u slučaju Buš protiv Gora i radio je s njim u slučaju Holingsvort protiv Perija (Hollingsworth v. Perry), slučaju koji je legalizovao istopolne brakove u Kaliforniji. Olson kaže da bi se „uvek kladio na Bojsa“ da pobedi.

Bitka da se ovaj slučaj o kanabisu – koji je podnet u federalnom okružnom sudu u Springfildu, Masačusets – dovede do Vrhovnog suda, a kamoli pobedi, biće „težak“ i „dugotrajan proces„, kaže Olson. Vrhovni sud svake godine razmatra više od 5.000 zahteva, ali odobrava reviziju samo oko 75 slučajeva.

„On je veoma dobar u tome da shvati suštinu slučaja, ili pravnog problema, i da ode do srži“, kaže Olson. „Može opisati svoj slučaj silogističkim terminima koji teraju ljude da se slože s njim. I oni to, vrlo često čine.“

I to je tačno Bojsov plan: da ubedi federalnu vladu da je sopstvena zabrana kanabisa – zakon koji bezuspešno pokušava da sprovede od 1970. godine – neustavna u državama koje su odlučile da je legalizuju.

Sa pravnog gledišta, srce Bojsovog slučaja fokusira se na poništavanje rešenja donetog u odluci Vrhovnog suda iz 2005. poznatoj kao Gonzales protiv Rejča (Gonzales v. Raich). Slučaj je nastao povodom tužbe podnete nakon što su kancelarija šerifa okruga Bat i DEA izvršili raciju u kući u Kaliforniji u kojoj je osoba gajila šest biljaka u okviru državnog programa medicinske marihuane.

U odluci donetoj sa šest prema tri glasova, Vrhovni sud je podržao stav vlade da Kongres ima ovlašćenje prema Trgovinskoj klauzuli da kriminalizuje uzgoj i upotrebu marihuane unutar države, uprkos bilo kakvim državnim zakonima o medicinskoj marihuani.

To je važan slučaj. Nije veliki novac, ali je važan princip i utiče na živote mnogih ljudi

Dejvid Bojs

Ali, Bojs tvrdi da činjenice koje su odlučile slučaj Gonzales više neće izdržati ispitivanje. Odluka iz 2005. zasnivala se na stavu da Trgovinska klauzula daje ovlašćenje Kongresu da zabrani uzgoj i upotrebu marihuane unutar države jer bi to moglo uticati na sposobnost vlade da kontroliše prekograničnu trgovinu marihuanom.

Većina država koje su legalizovale drogu, implementirale su takozvane sisteme praćenja od semena do prodaje, metodu koja sprečava da legalno gajena marihuana uđe na crno tržište. Slučaj iz 2005. takođe tvrdi da državno regulisana marihuana ide protiv cilj federalne vlade da ugasi industriju kanabisa – cilj koji je vlada jasno napustila.

Bojs napominje da je Tomas i dalje jedini sudija koji je bio deo te odluke – i da je bio uzdržan. „Ako se ozbiljno shvati većina“, napisao je Tomas 2005. godine, „Federalna vlada sada može da reguliše sastanke vezane za izradu pokrivača, akcije prikupljanja odeće i zajedničke večere širom 50 saveznih država“.

Bojs takođe ima visoka očekivanja da će se pet drugih konzervativnih sudija složiti sa prethodnim izjavama Tomasa ako pogledaju legalizaciju marihuane kroz libertarijanski objektiv. „Mislim da biste dobili podršku svakog konzervativca koji je tako rigorozan u svom analitičkom pristupu kao što je sudija Tomas“, kaže on. „Mislim da bi većina njih bila spremna da prati te principe gde god ih oni vodili i jasno bi bili s njim u smislu tvrdnje da Kongres danas nema moć da reguliše unutrašnju trgovinu kanabisa“.

Bojs je naravno svestan da najpopularnija nelegalna droga na svetu može iritirati neke konzervativce. „Može li postojati neko u sudu ko se tako protivi marihuani načelno da to utiče na njihovo tumačenje unutrašnje trgovinske pravne prakse? Znaš, sve je moguće“, kaže on.

Pravni stručnjaci koji posmatraju sa strane optimistični su u vezi sa slučajem Bojsa. Džaret Sajberg (Jaret Seiberg), analitičar politika u TD Kauen (TD Cowen), veruje da bi ovaj pravni spor mogao biti onaj koji čini državna tržišta legalnim prema saveznom zakonu.

„Naše mišljenje je bilo – i nastavlja da bude – da je industriji jednostavno bilo potrebno da dođe do pravog slučaja pred Vrhovnim sudom“, napisao je Sajberg u belešci iz oktobra. „Izgleda da bi ovo mogao biti taj sudski postupak jer postavlja pitanja koja bi Vrhovni sud morao efikasno da reši kako bi blokirao federalnu kontrolu i pustio svaku državu da odluči da li bi kanabis trebalo da bude ilegalan“.

Investitor u kanabis Emili Paksija (Emily Paxhia), koja je deo grupe kompanija i investitora u marihuanu koji finansiraju početni tužbeni postupak, kaže da Vašington nikada ozbiljno nije shvatao svet kanabisa. „Misle da smo mi ta ‘hipi-dipi’ industrija koja ne može da se sredi“, kaže ona.

Paksija, koja je lobirala kod članova Kongresa godinama s malo rezultata, kaže da joj je dovoljno političkih obećanja. Pre otprilike godinu i po, grupa izvršnih direktora kanabis kompanija počela je da razgovara s advokatima o drugim načinima legalizacije marihuane osim čekanja zakonodavne grane, a tokom telefonskog poziva, Bojs je upitao grupu zašto niko nije pokušao da tuži vladu zbog Trgovinske klauzule.

Ali odlazak s Bojsom, čija je uobičajena cena 2.150 dolara po satu, značilo je da je grupa morala da počne s prikupljanjem sredstva od zainteresovanih strana u industriji za pravni postupak. Bojs kaže da daje popust svojim klijentima u kanabisu, ali ako slučaj dođe do Vrhovnog suda, koštaće „barem“ nekoliko miliona dolara.

„Nakon što smo potrošili toliko novca na sve ove političke savetnike, svih ovih godina, s doslovno nula promena“, kaže Paksija, „ovo se čini kao da barem znam na šta trošim – podneta tužba protiv generalnog tužioca Garlanda, i mi trčimo okolo s Dejvidom Bojsom“.

To nije uvek bilo popularno mišljenje u poslednjih nekoliko godina – Bojs je trpeo značajne kritike zbog zastupanja Harvija Vajnstina (Harvey Weinstein) i osnivačice Teranosa (Theranos), Elizabet Houlms (Elizabeth Holmes).

Ali danas, nekoliko sati nakon što je napustio svoju kancelariju, ponovo je u svom elementu među šapatima i tamnim drvećem, sedeći pred sudijom u Upravnom sudu Sjedinjenih Američkih Država za Južni okrug Njujorka na Menhetnu.

Tu zastupa žrtve seksualnog zlostavljanja preminulog sramotnog finansijera Džefrija Epstina (Jeffrey Epstein) u kolektivnom postupku protiv Džej Pi Morgan Čejsa. U julu je Bojs uspešno ispregovarao s bankom o plaćanju 290 miliona dolara kako bi se rešili zahtevi u kojima se tvrdi da je finansijska institucija znala da ima koristi od Epstinove trgovine ljudima dok je bio klijent od 1998. do 2013. godine. (Dž.P. Morgan nije priznao krivicu.) Američki sudija Džed Rakof (Jed Rakoff) odobrio je dogovor i 30% odštete pripalo je firmi Bojs, Šiler, Fleksner.

Nakon što se vratio u kancelariju, Bojs nameće pitanje: je li legalizacija kanabisa sitnica u poređenju s dogovorom od 290 miliona dolara ili u poređenju sa pobedom od 2,7 milijardi dolara nakon podizanja građanske tužbe za kršenje konkurencije asocijacije Blu kros Blu šild?

„Ne, zapravo ne“, kaže on. „To je važan slučaj. Nije veliki novac, ali je važan princip i utiče na živote mnogih ljudi“

Na pitanje kako bi se osećao ako bi bio uspešan i postao poznat kao čovek koji je legalizovao travu u Americi, smeje se. „Pa, znate“, kaže on, „verovatno bih postao popularniji kod nekih od svojih unuka“.