Čuveni reditelj Džejms Kameron je postao milijarder: Ovo je njegov put do vrha

Jedno od najvećih iznenađenja u Holivudu 8. decembra — barem kada je reč o vestima koje nisu povezane sa bitkom za Vorner Bros Diskaveri — bilo je to što Avatar: Fire and Ash nije nominovan ni u jednoj od glavnih kategorija ovogodišnje dodele Zlatnih globusa. U znak priznanja da će nastavak dva od tri najprofitabilnija filma svih vremena gotovo sigurno biti najveći film godine, i da bi potencijalno mogao da prihoduje više od dve milijarde dolara, udruženje koje dodeljuje nagrade ipak ga je nominovalo u kategoriji dostignuća na bioskopskim blagajnama. Uprkos činjenici da film zapravo još nije ni izašao — premijera je zakazana za ovaj petak.

Takvo je poverenje u reditelja Avatara, Džejmsa Kamerona. Tokom svoje četrdesetogodišnje karijere, 71-godišnji filmski autor sve više je investirao u svoje projekte. Suočavao se sa vrtoglavim očekivanjima da svaki put isporuči pravo bogatstvo na bioskopskim blagajnama. Počev od osamdesetih godina i filmova Terminator i Osmi putnik, pa sve do Titanika i prva dva filma iz serijala Avatar, Kameronovi filmovi su zajedno doneli gotovo devet milijardi dolara širom sveta. Njegov udeo u tom novcu čini najveći deo ličnog bogatstva koje Forbes sada procenjuje na 1,1 milijardu dolara.

Malo filmadžija među milijarderima

Time se Kameron svrstava u izuzetno kratak spisak filmskih autora koji su dostigli status milijardera. Među njima su Džordž Lukas, Stiven Spilberg, Piter Džekson i Tajler Peri. Za razliku od ostalih, koji su imali značajne ugovore ili izvore prihoda van Holivuda, Kameron je taj prag dostigao gotovo isključivo zahvaljujući uspehu svojih filmova. Ipak, u intervjuima odbacuje svako pominjanje svog bogatstva (preko predstavnika je odbio da govori za ovaj tekst).

„Voleo bih da sam milijarder“, rekao je Kameron u nedavnom podkast intervjuu za Meta Belonija. „Priča o milijarderima podrazumeva određene ugovore koji nisu postojali, kao prvo. A kao drugo — za 30 godina nisam potrošio ni cent“.

Čak i kada se uzmu u obzir Kameronova opsežna podvodna istraživanja, filantropija usmerena na zaštitu prirode i transakcije u vezi s nekretninama — kao i njegova duga praksa odricanja ili rizikovanja sopstvenih honorara kako bi zadržao kreativnu kontrolu — Forbes procenjuje da njegove plate, učešća u profitu, prihodi od licenci za tematske parkove i igračke, kao i vrednost udela u njegovoj produkcijskoj kući Lightstorm Entertainment, više nego nadoknađuju razliku.

A u narednim mesecima postaće još bogatiji. Forbes procenjuje da bi Kameron mogao da zaradi najmanje 200 miliona dolara (pre poreza i troškova) od filma Avatar: Fire and Ash. Pod uslovom da film ispuni visoka očekivanja u pogledu zarade.

Početak velike karijere

Reč je o izuzetnom usponu za nekadašnjeg studenta koji je napustio fakultet. U ranim dvadesetim radio je kao vozač kamiona. Potom je dobio posao asistenta produkcije u kompaniji New World Pictures Rodžera Kormana, za koji, kako kaže, primao 175 dolara nedeljno. Kameronov prvi rediteljski posao, film Piranha II: The Spawning iz 1981. godine, nije bio mnogo bolje plaćen. Naročito nakon što je otpušten dve nedelje po početku snimanja zbog kreativnih nesuglasica. Dobio je samo polovinu obećanog honorara od 10.000 dolara.

Njegov veliki proboj dogodio se tri godine kasnije sa filmom Terminator. Ta ideja mu je, kako kaže, pala na pamet u grozničavom snu dok je, bolestan, boravio u Rimu radeći na filmu Pirana II. U zamenu za garanciju da će mu biti dopušteno da režira film, Kameron je napravio svoju prvu veliku kocku i prodao scenario producentkinji Gejl En Hurd za jedan dolar. Film je širom sveta prihodovao 78 miliona dolara sa budžetom od 6,4 miliona. Lansirao je karijere Kamerona i glavne zvezde Arnolda Švarcenegera i započeo franšizu koja je do danas ukupno donela više od dve milijarde dolara. Nakon što se 1985. oženio Hurdovom, Kameron je brzo nastavio sa filmovima Osmi putnik iz 1986. (prihod od 131 milion dolara uz prijavljeni budžet od 18 miliona) i Ambis iz 1989. (90 miliona dolara uz prijavljeni budžet od 70 miliona). Par se razveo iste godine.

Priča o novcu — koliko njegovi filmovi koštaju i koliko zarađuju — prati Kamerona tokom čitave karijere. Stekao je reputaciju intenzivnog perfekcioniste („Bio sam gad tokom osamdesetih“, priznao je nedavno), sa sklonošću ka probijanju budžeta, što je stavljalo ogroman pritisak na svaki film da komercijalno uspe. Ipak, u gotovo svakom slučaju, uspeo je da ispuni očekivanja.

Terminator 2

Terminator 2: Sudnji dan iz 1991. bio je tada najskuplja holivudska produkcija ikada. Sa budžetom većim od 90 miliona dolara. Delimično zbog upotrebe tada još nove, kompjuterski generisane slike (CGI). Film je potom postao najuspešniji te godine i premašio 500 miliona dolara prihoda na blagajnama širom sveta. Doneo je i dodatne milione kroz prodaju VHS kaseta (po astronomskoj početnoj maloprodajnoj ceni od 99,95 dolara).

Pored honorara od šest miliona dolara za film, Kameron je nagrađen petogodišnjim ugovorom vrednim 500 miliona dolara sa studijom Foks za svoju produkcijsku kuću Lightstorm Entertainment. Kako bi finansirao čitav niz projekata koje bi pisao, režirao i producirao.

To partnerstvo bilo je stavljeno na probu već na njegovom narednom filmu, Istinite laži, sa Švarcenegerom i Džejmi Li Kertis u glavnim ulogama. On je premašio prvobitno prijavljeni budžet od 40 miliona dolara i studijski nametnut limit od 70 miliona. Postao je, kako se veruje, prva filmska produkcija čija je cena premašila 100 miliona dolara. Umesto da se odrekne kreativne kontrole, Kameron je ponovo pregovarao o ugovoru sa Foksom. Dozvolio je studiju da deo njegove zarade usmeri na povraćaj ulaganja. Još jednom, film je nadmašio očekivanja i prikupio 378 miliona dolara širom sveta. Završio je kao treći najgledaniji film 1994.

Kameronovo prokletstvo

„Lično me je koštalo to što sam potrošio više novca na Istinite laži“, rekao je Kameron tada za Entertainment Weekly. Dao je tada ono što je u suštini teza čitave njegove karijere. „Za mene, želja da se napravi najbolji mogući film uvek pobeđuje. Jednostavno ne mogu da radim stvari ispod nivoa za koji mislim da je ispravan. Ne umem da ‘odradim’. To je prokletstvo. A taj način razmišljanja usađen je u svakoga ko radi na svakom aspektu filma. Tako da svi troše više kako bi film bio bolji“.

Taj kreativni sukob ponovio se u mnogo većim razmerama sa Titanikom iz 1997. godine. Kako je budžet narastao na više od 200 miliona dolara, zbog digitalnih, ali i praktičnih efekata koji su uključivali i potapanje čitavog broda, Kameron je ponudio da vrati novac koji je dobio za režiju i produkciju (sedam miliona dolara, prema tadašnjem izveštavanju Forbes), kao i svoje učešće u zaradi na osnovu bruto prihoda. Mediji nisu mogli da odole metaforama o skupocenom brodu koji tone. Studio se pripremao za katastrofu na blagajnama.

„Džimovo samopouzdanje nikada nije posustalo“, kaže Džoš Mekleglen. On je bio prvi pomoćnik reditelja na Titaniku i Avataru, za Forbes. „On radi tačno na ivici mogućeg — a onda tu granicu dodatno gura“.

Film je na kraju u prvom bioskopskom prikazivanju prihodovao 1,8 milijardi dolara. Postao je najuspešniji film svih vremena. Potom je prodat i u neverovatnih 58 miliona VHS primeraka, čime je ostvaren procenjeni prihod od 800 miliona dolara. Kao kompenzaciju za Kamerona, Foks mu je, prema izveštajima Forbes, dodelio 10% profita filma. To mu je donelo oko 150 miliona dolara pre poreza i troškova.

Kralj sveta i novi izazov

Kada je Titanik naredne godine osvojio 11 Oskara, uključujući nagrade za najbolji film i najbolju režiju, Kameron je sa bine slavno citirao sopstveni film: „Ja sam kralj sveta!“.

Uprkos tom uspehu, Foks je u početku odbio njegov sledeći film. Bio je to naučnofantastični ep koji je trebalo da se odvija na planeti u potpunosti stvorenoj digitalnim efektima. Po sopstvenom priznanju, tehnologija potrebna da se Avatar realizuje onako kako ga je zamislio tada još nije postojala. Taj kreativni izazov ubrzo je postao i ekonomski problem za njegovu novooformljenu kompaniju za digitalne efekte, Digital Domain. Džon Landau, producent koji je postao Kameronova desna ruka na Titaniku i sarađivao s njim sve do svoje smrti prošlog jula, napisao je u posthumno objavljenim memoarima da je u prvoj godini Kameronov kreativni tim potrošio čitav budžet od 10 miliona dolara namenjen istraživanju i razvoju u okviru ugovora sa Foksom.

Ipak, kao i uvek, Kameron je nastavio da gura napred. Po ceni od 14 miliona dolara, on i njegovi saradnici izgradili su novi 3D sistem kamera. Razvio je i „head rig“, uređaje za tehnologiju hvatanja facijalnih pokreta studija Veta Digital. To je bilo potrebno kako bi se glumačka interpretacija mogla preneti na digitalne likove. Razvio je i simulcam tehnologiju uz pomoć Giant Studios, koja mu je omogućila da u realnom vremenu vidi digitalne likove koje snima, renderovane u digitalnim okruženjima.

„Svaki dan je razvijao nove alate i usavršavao nešto drugo“, kaže Kendis Alger, tadašnja izvršna direktorka Giant Studios. „Radila sam sa mnogo reditelja, ali nikada sa nekim ko je bio toliko uključen u tehnologiju. Drugi reditelji vide tehnologiju kao alat i onda se okruže ljudima koji znaju kako da te alate koriste. Džim je uvek lično uključen“.

Uspeh Avatara

Avatar je, naravno, 2009. potpuno srušio dotadašnje paradigme bioskopskog uspeha, sa gotovo tri milijarde dolara prihoda. Pošto je Foks obezbedio spoljno finansiranje za 60% budžeta filma, čime je ograničio svoju izloženost mogućem neuspehu, mnogi su ubrali plodove. Uključujući privatni investicioni fond Dune Capital Management. Ingenious Media, investicioni konzorcijum sastavljen od desetina britanskih poznatih ličnosti, među kojima su Dejvid Bekam, Saša Baron Koen, Piter Gejbriel i Gaj Riči, navodno je podelio skoro 400 miliona dolara profita na ulaganje od oko 75 miliona dolara.

Forbes procenjuje da je Kameronov deo od prvog Avatara — koji je bio nominovan za devet Oskara i osvojio tri, uključujući nagradu za najbolje vizuelne efekte — iznosio više od 350 miliona dolara od bioskopske i kućne distribucije, pre poreza i troškova. A pošto su on i Lightstorm posedovali osnovna prava intelektualne svojine, od tada svake godine zarađuje dodatne milione kroz licencne ugovore za igračke, robu i vožnju u tematskom parku u Disney’s Animal Kingdom u Orlandu na Floridi.

Taj novac omogućio je Kameronu da ulaže u druge strasti, uključujući zaštitu životne sredine. On je 2012. koosnovao novozelandsku kompaniju Cameron Family Farms. Potom 2013. klimatsku savetodavnu grupu Avatar Alliance Foundation, a 2017. kompaniju za biljnu hranu Verdient. Takođe i u istraživanje dubokog mora. Među brojnim podvodnim avanturama, Kameron je poznat po tome što je putovao do najdublje tačke okeana, na dno Marijanskog rova. Danas stalno živi na Novom Zelandu, gde navodno poseduje više od 1.200 hektara zemlje. Pre selidbe je tokom odlaska iz Kalifornije 2020. prodao više nekretnina.

Kameronov stil

Kameronova fascinacija tehnologijom najskorije se ispoljila kroz Lightstorm Vision. U decembru u partnerstvu sa kompanijom Meta radio je na stvaranju 3D iskustava za Meta Quest. A prošlog septembra pridružio se i upravnom odboru kompanije StabilityAI. Oni su tvorci foto i video generatora Stable Diffusion.

Ipak, njegov apetit za filmom nikada nije splasnuo. Nakon što su odobrena dva nastavka Avatara, Kameron je proveo gotovo deceniju razvijajući novu podvodnu tehnologiju za film The Way of Water iz 2022. godine. On je doneo 2,3 milijarde dolara na blagajnama. Kameron, koji je imao ugovor po kome mu je pripadalo oko 20% „bruto prihoda od prvog dolara“, inkasirao je dodatnih 250 miliona dolara za taj film.

U nedavnom periodu uoči filma Fire and Ash, Kameron je bio istrajan u tvrdnji da ima planove za četvrti i peti Avatar. Ali, naglasio je da će ovaj film još jednom morati da se dokaže na blagajnama kako bi naredni nastavci dobili zeleno svetlo. Prema njegovim rečima, svaki film košta „jednu metričku jebenu tonu novca“ za produkciju. Kao i ogromnu količinu vremena, jer glumačke izvedbe snima u realnom vremenu poput pozorišne predstave. Zatim kinematografiju gradi digitalno tokom montaže i postprodukcije.

„Pomalo je ludo, zar ne?“, rekao je Kameron nedavno o svom produkcionom stilu. „Da nismo zaradili toliko prokletog novca sa prvim filmom, nikada ovo ne bismo radili. Mislim, potpuno je suludo“.

Met Kreg, novinar Forbes