Deo intervjua Sema Altmana za Forbes koji nije stao u magazin: O Trampu, Masku, detetu, robotima i svom nasleđu

U protekle tri godine, otkako je ČetGPT promenio sve i doveo veštačku inteligenciju u fokus, Sem Altman i njegov život se menjaju.

Četrdesetogodišnji izvršni direktor OpenAI, koji je sa 28 godina preuzeo vođstvo čuvenog tehnološkog inkubatora Y Combinator, sada je otac. Kako kaže za Forbes, kasnije ove godine očekuje i drugo dete. Postao je najistaknutiji zagovornik veštačke inteligencije, podržavajući predloženu izgradnju data centara u vrednosti od 1,4 biliona dolara kako bi se zadovoljile ogromne energetske potrebe tehnologije. U međuvremenu, postao je jedna od najmoćnijih ličnosti na svetu.

Za naslovnu priču februarsko/martovskog izdanja, Forbes je razgovarao sa Altmanom u dva opsežna intervjua. Tokom tih razgovora, iskreno je govorio o planovima OpenAI za fabrike robota i AI naučnike, radu sa predsednikom Trampom i tome kako ga očinstvo oblikuje u razmišljanju o budućnosti. Kao i o njegovom ličnom nasleđu.

Nije sve stalo u profil. Ispod su neka od preostalih zapažanja koja puno otkrivaju.

O predsedniku Donaldu Trampu

„Prvo, radio bih sa svakim predsednikom SAD. Ako radite na važnoj tehnologiji u zemlji, morate da radite što više možete sa predsednikom. I otkrio sam da je ovaj predsednik lak za saradnju po pitanju AI. Razume važnost izgradnje infrastrukture u zemlji, važnost energije i učinio je mnogo. Mislim da smo imali vrlo produktivne razgovore o tome. Bio sam impresioniran njegovim razumevanjem gde su prepreke, važnosti brzog rešavanja problema i sposobnosti da se izvrše promene“.

„Slažem se sa većinom u vezi potrebe za izgradnjom velike infrastrukture u SAD. U prethodnoj administraciji bilo je veoma teško brzo izgraditi data centre u značajnom obimu, tako da su stvari u kojima su on i administracija mogli pomoći bile odlične“.

„Ako bih morao da nagađam gde se najviše ne slažemo, verovatno bi postojale stvarne razlike u vezi optimalne međunarodne politike o AI“, nastavlja on. Kaže da AI treba biti „veoma pozitivna, uzdižuća sila“ za ceo svet, a ne samo za Amerikance. Misli da SAD treba da budu više međunarodno orijentisane kada je reč o „tokovima AI infrastrukture uopšte, što nisu samo carine, već i izvozna ograničenja… kako god da razmišljamo o deljenju pristupa AI-u sa saveznicima u drugim zemljama, i gde postavljamo data centre, a gde ne. O tome se vodi mnogo debata. Dakle, stvarno, kako razmišljamo o tome kako će se koristi od ovih sistema distribuirati. Sve te stvari“.

O Ilonu Masku

„Poštujem što gradi velike računare, brzo. Mislim da je to pozitivno. Očigledno vas neće iznenaditi što se mnogo ne slažem sa načinom na koji oni [xAI, Maskova AI kompanija] rade stvari. Mislio sam da su stvari oko generisanja slika u Groku bile zaista loše. Ne mislim da način na koji ta kompanija funkcioniše odgovara uticaju tehnologije. Voleo bih da rade stvari drugačije“.

„Ludo mi je koliko vremena provodi napadajući nas. I, znate, ‘Brineš li dovoljno o bezbednosti?’ i ovo i ono, dok je njihova kuća stalno u problemima sa tim stvarima. Vole da kažu: ‘Oh, ČetGPT potiskuje traženje istine’ i slično. A oni zapravo pišu (u Grokovom softveru): ‘Ne kritikuj Ilona’ i ‘O genocidu u Južnoj Africi govori ovako’. I to je, kao, okej“.

Mask nije odgovorio na zahtev za komentar.

O planovima OpenAI za robotiku

Nije baš futuristička vizija iz crtanih filmova „Džetsoni“, ali izvršni direktor OpenAI Sem Altman zamišlja svet u kojem roboti obavljaju svakodnevne zadatke poput povezivanja kablova u utičnice u data centrima.

Novi tim u OpenAI gradi takve robote i razmatra različite oblike i formate. Iako bi najpre verovatno bili korišćeni u skladištima, cilj je da budu opšte namene. To je ogroman poduhvat koji stavlja OpenAI u konkurenciju sa Tesla Optimusom i drugim kompanijama za humanoidne robote. Na kraju, Altman želi da ih proizvodi za potrošače. „Ako bismo mogli automatizovati proizvodnju, to bi bila transformativno neverovatna stvar“, kaže on.

O finansiranju nauke

Altman kaže da iako više nije toliko aktivan investitor kao što je nekada bio, ostaje duboko posvećen finansiranju osnovne nauke. „Da mogu da mašem čarobnim štapićem i preraspodelim društveno bogatstvo, uložio bih mnogo u finansiranje nauke“, kaže. Istraživanje vakcina mu je posebno strastveno. Još 2016. – dugo pre pandemije kovida – Altman je predvideo da bi „smrtonosni sintetički virus“ mogao da uništi svet.

„Voleo bih da sam mnogo ranije finansirao istraživanje vakcina. Mislim da je to oblast u kojoj tradicionalni kapitalizam ne funkcioniše. [Kompanije] ne zarađuju mnogo na vakcinama. Takođe, dok se pripremamo za AI, ljudi će moći da koriste ove modele za dizajn novih patogena. I nemam bolji odgovor nego da postanemo mnogo bolji u vakcinama, i to brže.“

O projektu AI naučnik

„Krećemo ka sistemu koji će biti sposoban da samostalno inovira, poput izgradnje automatizovanog istraživača o kojem smo počeli da govorimo. Mislim da većina sveta još nije shvatila šta to znači. Ako možemo da uradimo 10 godina ili 100 godina nauke u jednoj godini, ako možemo da vodimo kompaniju na nivou efikasnosti na kojem nijedna kompanija nikada nije bila, mislim da svet još nije shvatio šta to znači“.

Kaže da OpenAI na kraju želi da poveže AI-naučna otkrića sa laboratorijom kako bi se moglo dalje da eksperimentiše.

O skaliranju

Altman mnogo insistira na skaliranju i to odmah. On to vidi kao ključ inovacija.

„To je osnovno uverenje“, kaže on. Zanimljivo je da ni sam nije sasvim siguran zašto to funkcioniše. „Vidim da je to tačno u mnogim različitim situacijama, pa sam spreman da to prihvatim kao fundamentalni princip. Imam nekoliko slabije utemeljenih teorija o tome zašto se čini da tako dobro funkcioniše. Ali meni je čudno. Nemam zadovoljavajuću suštinsku istinu da vam ponudim. Samo primetim obrazac iznova i iznova na mestima gde još ne mogu da dam dobar odgovor, ali to se stalno ponavlja“.

O rešavanju problema koje je sam napravio

Postoji česta kritika Altmana, koja ide ovako: AI troši mnogo energije. Zato Altman podržava Helion i Oklo, koji rade na nuklearnoj energiji kako bi proizveli više struje. Ili, AI čini da su dipfejkovi sve češći, a Vorld, koji je Altman koosnovao, razvija tehnologiju „dokaza čovečnosti“ kako bi razlikovao prave ljude od AI generisanih. Altman pritom profitira.

„To apsolutno nije moj pogled na svet. Sve ove stvari je dobro raditi. Možete pokušati da predvidite kako će se društvo razvijati na ovom sledećem nivou. Ali da, AI će vremenom koristiti više energije. Takođe, više jeftine, održive i sigurne energije je zaista divna stvar, bez obzira na sve. Uvek sam imao stav: Samo radite sve dobre stvari, ne stvarajte problem pa ga rešavajte. Ali video sam ovo dovoljno puta da verujem da je to česta kritika“.

O očinstvu

Imati dete učinilo je Altmana svesnijim vrednosti svog vremena. „Osnova koju nešto mora da nadmaši da bih bio spreman da posvetim vreme tome sada je tako velika da je većina drugih stvari nestala“, kaže on.

Altman kaže da je očinstvo jedno od retkih životnih iskustava koje je „značajno potcenjeno“. „To je daleko najlepša stvar koju sam ikada doživeo u životu“, rekao je. „I ne mislim da imam nešto duboko ili neizlizano da kažem o tome. Osim to da sam mislio da će biti sjajno, a mnogo je bolje nego što sam očekivao“.

Često razmišlja o tome kakav će svet biti kada njegov sin krene u školu. Budućnost koju on pomaže da se oblikuje. Ne zna koji je pravi uzrast kada deca treba da počnu da koriste AI. „Mozak koji se razvija je „lomljiv“ i veoma prilagodljiva stvar“, kaže on. Ali kada njegov sin bude imao pet godina, moći će da stvara softver koji vrlo malo ljudi na svetu danas može da napravi, kaže Altman. „Samo će odrasti ne znajući da je postojao svet, osim kroz proučavanje istorije, gde svaki računar nije bio pametniji od njega“, kaže. „Ljudi su neverovatno prilagodljivi, tako da to neće izgledati čudno. Biće potpuno drugačije“.

O dnevnoj rutini

Altman kaže da je nekada vodio veoma disciplinovan život „kvantifikovanog ja“, gde bi „tri puta nedeljno vežbao naporno, tri puta nedeljno meditirao intenzivno“ i rano ustajao. „Sada je sve to palo u vodu“, kaže on. „Samo sam prihvatio da će život biti haotičan narednih nekoliko godina“.

Njegovo novo postojanje je jednostavno, kaže. Dok je nekada leteo širom sveta da bi se sastajao sa kompanijama i ljudima, sada je fokusiran na porodicu i OpenAI. Vikendom vodi porodicu na farmu u Napi, gde može da ide na duge šetnje bez mobilnog signala.

O slavi

Postoje iritantne strane slave koja dolazi sa tim što je izvršni direktor OpenAI. Na primer, ide u park sa sinom i dobija prezentacije startapa. „Na kraju živim u čudno izolovanom svetu“, kaže Altman. „Borim se protiv toga svakim delom sebe… Mislim da što više dozvolite svetu da stvori balon oko vas, postajete ludi“.

To je čak omelo i njegov privatni odnos sa sinom. Altman kaže da je nekada pisao pisma sinu o različitim izazovima sa posla. O velikim dnevnim problemima. Onda je shvatio da bi ona mogla da budu dostupna u parnici, pa je prestao. (Oko 20 stranica ličnih dnevničkih beleški Brokmana nedavno je postalo javno u okviru Maskove parnice.)

O njegovom nasleđu

Pre 11 godina, dok se spremao da napuni 30, napisao je blog post sa ciljem da podeli mudre savete, u stilu Vudija Gatrija. U eseju pod nazivom „Dani su dugi, ali decenije su kratke“, Altman je napisao: „Radite ono što vas čini srećnim i ispunjenim – ionako će vas malo ljudi pamtiti stotinama godina nakon smrti“.

Ali mnogo toga se promenilo u tih 11 godina, i zbog njegovih doprinosa AI-u, verovatno će biti upamćen u udžbenicima, barem. Kaže da mu je svejedno. „Oduvek mi je to bilo čudno“, kaže on. „Ako ste mrtvi i ljudi vas pamte, od toga ne dobijate nikakvu vrednost“.

Umesto toga, uživa u stvaranju alata koji bi potencijalno mogli da ga nadžive. „Dobijam zadovoljstvo, ličnu egoističku satisfakciju, iz činjenice da osećam da radim nešto korisno, a ljudi me nikada neće upoznati“, kaže. „Možda će čuti za mene, možda neće, ali uradio sam nešto što je poboljšalo živote drugih ljudi. I osećaću se korisno“.

Ričard Nieva, novinar Forbes
Ana Tong, novinarka Forbes