Do novca bez odlaska u banku i papirologije: Ovo je zalagaonica za ultrabogate i njihove Rolekse i Birkine

U prostoriji sa kontrolisanom temperaturom u kancelariji zajmodavca Luxury Asset Capital na Menhetnu, redovi Hermès torbi poređani su na policama. Mini Kelly modeli od egzotične kože vredni oko 75.000 dolara po komadu, Birkin torbe optočene dijamantima i drugi limitirani komadi čija vrednost dostiže šestocifrene iznose. U blizini se nalazi prvo izdanje romana „Lovac u žitu“ (koje može dostići cenu i do 50.000 dolara). Zajedno sa savremenim umetničkim delima, uključujući crtež Jošitoma Nare vredan više od 200.000 dolara. Niz hodnik, zalagaonica i njeni sefovi čuvaju desetine Roleks satova, dijamante i zlatni nakit, sve pažljivo označeno i zapečaćeno.

I ništa od toga nije na prodaju.

Svi ti predmeti služe kao zalog. Ultra-bogati klijenti ostavljaju ih kako bi dobili brzu gotovinu. Kompanija Luxury Asset Capital, sa sedištem u Denveru, posluje po osnovnim principima lokalne zalagaonice. Ali, uz diskreciju švajcarske banke. Klijenti stavljaju u zalog satove, nakit, torbe i umetnine u zamenu za kratkoročne zajmove. Oni se često odobravaju u roku od jednog dana.

Jedan klijent, koji upravlja velikim hedž fondom, založio je osmokaratni dijamantski prsten svoje supruge vredan više od 600.000 dolara. Zajam je kasnije vraćen, a prsten vraćen vlasniku. Drugi klijent je jednom kao zalog doneo čak i nagradu Emi.

Luksuzna torba kao obrtni kapital

Pozajmljivanje uz zalog luksuzne imovine nalazi se na preseku upravljanja bogatstvom i hitne potrebe za likvidnošću. Klijenti koji imaju imovinu, ali nemaju dovoljno gotovine, koriste luksuzne predmete kao kolateral kako bi brzo došli do novca, umesto da ih prodaju ili prolaze kroz komplikovanu papirologiju i lične garancije koje zahtevaju banke.

„Zapanjujuće je koliko ljudi dođe kod nas i kaže: ‘Nisam znao da ovo mogu da uradim’“, kaže Djuji Berk, osnivač i izvršni direktor kompanije. Osnovana 2016. godine, firma je već u prvoj godini postala profitabilna. Tokom poslednje decenije plasirala je više od milijardu dolara kroz svoj portfelj brendova, među kojima je najpoznatiji Borro (onlajn platforma za zajmove). Kao i kroz fizičke lokacije u Njujorku, Palm Biču i Beverli Hilsu. Procenjeni prihod prošle godine iznosio je oko 65 miliona dolara.

Klijenti koji koriste luksuznu imovinu kao revolving kreditnu liniju kreću se od preduzetnika i investitora do kolekcionara i vlasnika biznisa. Neki dolaze sa sefovima punim satova, drugi šalju torbe preko noći. Sve veći broj njih posmatra svoje stvari kao obrtni kapital.

„Jedan naš klijent koji skuplja satove stalno je na listama čekanja kod Roleksa i Patek Filipa“, dodaje Berk. „Dođe, uzme kredit na jedan sat, kupi novi i tako stalno rotira“.

Možete da založite čak i parking mesto

Fleksibilnost je veliki deo privlačnosti ovog modela. Dok tradicionalne banke uglavnom odobravaju kredite uz zalog hartija od vrednosti ili nekretnina, zajmodavci luksuzne imovine spremni su da finansiraju mnogo širi spektar predmeta koji izlaze iz okvira klasičnih finansijskih kategorija. Borro je, na primer, davao zajmove uz zalog svega. Od prstenja sa Superbola, preko samurajskih mačeva, do parking mesta na Menhetnu.

Ponuda je jednostavna: brzina, diskrecija i bez ličnih garancija. Klijenti založe luksuznu imovinu, brzo dobiju novac i kasnije otkupe svoje predmete. Ako ne vrate dug, zajmodavac zadržava predmet i prodaje ga. Često putem aukcijskih kuća poput Christie’s ili Sotheby’s.

Tokom poslednje decenije, torbe su postale jedna od najbrže rastućih kategorija. Hermès Birkin i Kelly modeli, posebno u egzotičnim ili personalizovanim verzijama, redovno dostižu stotine hiljada dolara na sekundarnom tržištu.

Jedna klijentkinja iz Beverli Hilsa pozajmila je oko 30.000 dolara koristeći kao zalog personalizovanu Hermès Mini Birkin torbu, koju je čekala skoro godinu dana. Platila je oko 33.000 dolara, a nudili su joj više od 50.000 na sekundarnom tržištu – ali nije želela da je proda. „Nisam želela da je prodam“, kaže ona. „Posedovanje Hermès torbe nije prilika koja se često pruža“. Umesto toga, iskoristila je zajam da finansira renoviranje nekretnine koju je planirala da preproda. „To mi je bio most do sledeće faze“, dodaje.

Druga preduzetnica iz Londona kaže da je više puta uzimala zajmove uz zalog Birkin torbi sa dijamantima i nakita kuće Van Cleef & Arpels kako bi finansirala svoje biznise. U jednom slučaju, poslala je predmete preko noći i dobila novac u roku od nekoliko sati. „To su dijamantske Birkin torbe koje stoje u mom ormaru“, kaže ona. „Ovo mi je omogućilo da generišem prihod umesto da imovina stoji neiskorišćena“.

Biznis još iz srednjeg veka

Pozajmljivanje uz zalog luksuzne imovine, naravno, nije nova pojava. Još u 14. veku, porodica Mediči razvila je moderne bankarske prakse u Firenci za bogate klijente, dok je istovremeno upravljala zalagaonicama za šire stanovništvo. Danas se ovaj model sve više promoviše kao luksuzna alternativa tradicionalnim zalagaonicama i privatnim bankama.

Berk kaže da je ideja iza ovog poslovnog modela bila jednostavna. Ponuditi pouzdanu alternativu bankama, koje tradicionalno ne znaju kako da procene vrednost luksuzne imovine. „Banke su poznate po tome da kažu: ‘Ne znamo ono što ne znamo’“, objašnjava. „Ako nije nekretnina ili finansijski instrument, jednostavno to vrednuju kao nulu“.

Još jedna prednost je što, ako klijent ne vrati dug, firma zadržava i prodaje predmet. Nema provere kreditne sposobnosti, nema provere prihoda, a isplata se često vrši istog dana.

Luxury Asset Capital danas ima kancelarije u Denveru, Njujorku, Los Anđelesu i na Floridi. Zahvaljujući platformi Borro ima klijente u svih 50 američkih država. Berk kaže da je obim kreditiranja porastao oko 25 puta tokom poslednje decenije. Ipak, nije želeo da otkrije tačne prihode. Prosečni zajmovi iznose između 15.000 i 20.000 dolara, ali Borro može da odobri i do pet miliona dolara.

Promena odnosa prema luksuznoj robi

Ovi zajmovi mogu biti veoma profitabilni za zajmodavce. Većina je kratkoročna, obično traje od 30 do 120 dana. Mnogi klijenti ih produžavaju, praktično koristeći luksuznu imovinu kao revolving kreditnu liniju. Borro obično naplaćuje mesečnu kamatu od nekoliko procenata, uz dodatne troškove poput osiguranja i skladištenja. U nekim slučajevima, ukupni troškovi mogu dostići oko 5% mesečno. Na godišnjem nivou to može da bude blizu 60%. Ipak, pošto su zajmovi kratkoročni, klijenti to vide kao cenu brzine i fleksibilnosti. Za zajmodavce, matematika je povoljna, posebno uz stopu ponovnog zaduživanja od oko 74%.

Odnos kredita i vrednosti zaloga obično se kreće između 40% i 65%, u zavisnosti od vrste imovine. Viši za likvidnije kategorije poput Roleks satova, a niži za specifičnije predmete. To je uporedivo sa praksom institucija poput Bank of America, koja obično ograničava kredite na oko 50% procenjene tržišne vrednosti umetničkih kolekcija.

Rast ovog sektora odražava širu promenu u načinu na koji bogati pojedinci gledaju na luksuznu imovinu. Ne samo kao na kolekcionarske predmete ili statusne simbole, već i kao finansijske alate. Kako su cene zlata i plemenitih metala rasle tokom poslednje godine, Borro beleži značajan porast klijenata koji donose poluge i kovanice. Nakit, satovi i dijamanti i dalje su najveće kategorije, a zatim slede torbe, umetnine i drugi kolekcionarski predmeti.

Razlika između banke i luksuzne zalagaonice

Ono što razlikuje specijalizovane zajmodavce poput Bora od tradicionalnih banaka nije samo brzina, već i finansijska struktura. Dru Votson, direktor sektora za umetničke usluge u Bank of America, opisuje tržište kao dvostruko. S jedne strane su specijalizovani zajmodavci koji nude kredite uz višu kamatu i širi spektar zaloga. S druge strane su privatne banke koje nude kredite sa regresom. Obezbeđene ne samo umetninama već i ukupnom imovinom klijenta.

Program kreditiranja uz umetnine u Bank of America, razvijen pre oko 10 godina, obično cilja kolekcionare sa međunarodno priznatim kolekcijama vrednim 10 miliona dolara ili više. Minimalni iznosi zajma kreću se oko pet miliona dolara. Odnos kredita i vrednosti obično je ograničen na oko 50%.

Ovi krediti se obično strukturiraju kao obnovljive kreditne linije, koje traju od jedne do tri godine, uz relativno niske kamatne stope. Proces odobravanja može trajati oko 60 dana. Kada se kreditna linija uspostavi, klijenti mogu povlačiti sredstva po potrebi.

„Ova dva segmenta su prilično odvojena“, kaže Votson. Banke uglavnom kreditiraju klijente sa velikom i raznovrsnom imovinom. Specijalizovani zajmodavci opslužuju manje klijente ili one koji ne mogu dobiti klasične kredite.

Iako pozajmljivanje uz zalog luksuzne imovine i dalje predstavlja relativno usku nišu u poređenju sa ogromnim sistemom privatnog bankarstva, kako se tržišta preprodaje razvijaju, a alternativna imovina postaje sve zastupljenija, luksuzni predmeti sve više se posmatraju ne samo kao statusni simboli već i kao alat u upravljanju finansijama. Na tržištu gde tajming može biti jednako važan kao i procena vrednosti, Roleks, Birkin torba ili umetničko delo vredno muzeja više nisu samo luksuz. Već i kapital spreman za sledeću priliku.

Sergej Klebnjikov, novinar Forbes