Drugi set života: Ivan Miljković savetuje sportistima u šta da ulažu nakon karijere i kako da ne propadnu

Kao kapiten najvećih odbojkaških klubova u svakoj zemlji gde je igrao uspeo je da osvoji najmanje jedan trofej u sezoni.

Takođe da igra tri Olimpijade (Sidnej 2000, Atina 2004. i Peking 2008) i da kao član reprezentacije Jugoslavije ostvari uspeh o kome sanja svaki sportista– zlatna medalja u Sidneju 2000. godine kada je imao svega 21. godinu.

Igrao je za brojne i prestižne klubove u Srbiji, Italiji, Grčkoj, Turskoj i Kataru. Tokom aktivne igračke karijere smatran je jednim od najplaćenijih igrača u ovom sportu. Transfer na relaciji Partizan – Lube koji se desio 2000. možda je najskuplji transfer u istoriji odbojke.

Zvali su ga“mister milijardo”, jer je tada plaćen skoro milion maraka, odnosno milijardu italijanskih lira u tom trenutku. Krajem oktobra prošle godine postao je i član odbojkaške „Kuće slavnih“.

„Sigurno je da posle braće Grbić, moj ulazak u Kuću slavnih predstavlja ne samo moj lični uspeh već i uspeh celokupnog sporta u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija. Potvrda svih onih medalja, titula i ličnih priznanja za karijeru dugu 22 godine. Medalje su uvek bile posledica timskog rada. Uvek sam posle osvojene medalje razmišljao o putu kako je do nje došlo, a ne o samoj medalji“, kaže Ivan Miljković za Forbes Srbija.

Tokom aktivne karijere bio je usmeren na pobede na terenu. Istovremeno je postavljao temelje za ono što ga je čekal van njega. To je opisao i u svojoj nedavno objavljenoj knjizi, finansijskom priručniku. Kad je došlo vreme da završi profesionalnu karijeru dugu 22 godine u 38. godini i to kako bi se više posvetio porodici, znao je, kako navodi, da želi nešto više od samog sporta.

Posle odbojke – upravljanje finansijama

Poželeo je da istraži više svet ekonomije i finansija. Nakon završetka karijere, pošao je put usavršavanja prvo na FEFA Fakultetu u Beogradu. Zatim i u inostranstvu.

Trenutno živi i radi u Cirihu gde između ostalog pruža podršku sportistima, ali i njihovim roditeljima i savetuje ih u vezi razvoja karijera i upravljanja zarađenim novcem.

Za Forbes Srbija priča kako se snašao u drugom poslovnom poduhvatu nakon sporta, šta ga mladi sportisti danas najčešće pitaju i šta im savetuje – u šta da ulože zarađeni novac.

Svedoči i o ne tako pozitivnim primerima u kojima su sportisti donosili pogrešne odluke.

Počelo je savetima za saigrače

„Ideja da se bavim savetovanjem u upravljanju finansijama delom je došla nakon što je dosta mojih saigrača tražilo savet oko nekih njihovih odluka. Najviše se pokrenulo u skorijem periodu kada je sve više mlađih igrača, ali i njihovih roditelja, počelo da traži savete finansijske prirode“, priča.

Kaže da je od početka sportske karijere vodio računa o svojim finansijama i planovima za dan nakon završetka karijere. Sa ove distance kaže da život sportiste nakon aktivnog sporta u većini slučajeva nije nimalo lak, iako se misli da novac (ako je ostao) može da reši mnoge stvari.

Problem je što sportisti nemaju dovoljno iskustva, a ni znanja za neke druge poslove.

„Ipak, u dvadesetim godinama, dok smo u sali ili na sportskom terenu i naporno treniramo, vršnjaci završavaju fakultete ili su na praksama kako bi sticali neophodno iskustvo“, priča.

Na kraju karijere, bez obzira na to kada se završi, sa 25 ili 37, problem je ist.: „Ako imaš malo novca sa strane, a već si kupio stan, većina sportista ulaže u kafe barove ili restorane kao biznis koji će im doneti uposlenje”, navodi.

Manjak iskustva i znanja kao prepreka

Deo pokuša da pronađe mesto u korporativnom svetu. „Ipak, nedostatak iskustva otežava posao HR asistentima da štikliraju sve zahteve koji se traže. Sportista i ne dođe do mogućnosti da kaže šta zaista zna da uradi i to je problem“, kaže Miljković.

Takođe, ima i onih koji ostaju u sportu na različitim pozicijama, jer im je to najlakši vid transformacije iz prethodne sportske uloge.

Kroz angažman u sportskim asocijacijama u zemlji i inostranstvu, uvideo je koliko su sportisti i njihovi roditelji prepušteni sami sebi da donesu odluke u pogledu dalje budućnosti. Ni jedni ni drugi, primećuje, nemaju puno prethodnog znanja u pogledu toga šta dalje raditi i kako i u šta uložiti zarađen novac.

Prvaci na terenu šampioni u finansijama

Nedavno je napisao i knjigu “Prvaci na terenu, šampioni u finansijama” u kojoj navodi da sat do kraja karijere počinje da otkucava prvim ugovorom i prvom utakmicom u profesionalnom timu.

Cilj ovog finansijskog priručnika je, kako kaže, da pojasni određene finansijske termine, predstavi izazove sa kojima se suočavaju sportisti u vezi sa ličnim finansijama i iz ličnog iskustva objasni kako da se postave temelji za zdrav i siguran finansijski život.

Profesionalni sportisti predstavljaju jednu od retkih kategorija ljudi koja može da stekne značajan kapital u ranim godinama.

„Prvo stani na loptu“

Zato sada svakog sportistu savetuje da, pre ulaganja u neku oblast i posao, prvo preispita koliko zna o tome. Zatim da pokuša da nađe što više informacija, da se raspita i razgovara sa osobama koje su već u tome i istraži njihova iskustva.

Kaže da u sportu postoji termin „Stani na loptu”. On bi mogao da se primeni i u biznisu.

„Tako je i u biznisu. Ništa ne mora da se uradi odmah. Sačekaj, saslušaj, prikupi informacije, raspitaj se, posavetuj se, razmisli pa onda donesi odluku“, ističe Miljković.

Ulaganja zavise od sportiste do sportiste i dosta se razlikuju po načinu i pristupu.

Miljković ističe da oni uspešniji najčešće imaju profesionalne savetnike koji im pomažu. Kao prvo da zaštite svoju imovinu, a kasnije i da je uvećaju.

„Svi uspešni imaju nešto zajedničko. Poseduju različitu imovinu i diversifikacija je ono što im pomaže da spoje mesečna primanja potrebna za život i dugoročnije i možda rizičnije investicije“, navodi.

Teško je kao mlad misliti na duže staze kada sve okolo sija

Mladi sportisti danas rano dolaze do novca i teško je očekivati od mladog sportiste da ima razmišljanje na duže staze, ako vidi da oko njega sve sjaji. Pogotovo u njegovom najjužem krugu ljudi, priča Ivan Miljković.

Na pitanje koji bi im savet dao u pogledu budućnosti posle karijere i čime da se bave i ulože zarađeno odgovara da im savetuje da igraju kao da će im karijera trajati 20 godina, a da štede i investiraju kao da će im se karijera završiti sutra.

„Kako sat počinje da otkucava ka kraju karijere, tako i sportista mora da bude svestan da će ovaj lepi deo života imati jednoga dana svoj kraj. Meni je pomoglo tokom karijere kreiranje budžeta koji se može koristiti za životne potrebe i koliko se može odstupati od njega, samo u izuzetnim slučajevima“.

Primećuje da, nažalost, mnogi sportisti, naročito na početku karijere, nemaju osnovna znanja o finansijama. „Zato su često izloženi velikim početnim rizicima. Uključujući loše finansijske savete, loše investicije i nemogućnost da dugoročno očuvaju imovinu“, priča.

Najčešće im prva odluka bude kupovina stana ili automobila.

Koji je najbolji auto na svetu? Nov!

“Istini za volju, i ja sam bio u istoj situaciji kad se diskutovalo da li je bolje kao prvi auto kupiti novi jugo ili (u to vreme) osam godina star golf II GTI sa pređenih 160.000 kilometara“, priseća se i opisuje u svojoj knjizi taj momenat.

Navodi da roditelji tada nisu bili u situaciji da mu finansijski pomognu, ali je zato uspeo da uštedi nešto trenirajući i igrajući za nacionalni tim. Uspeo je da sakupi novac za novog juga.

Kako opisuje, vodio se logikom Henrija Forda, kad je na pitanje „koji je najbolji auto na svetu?“, odgovorio: „Nov!“.

Neznanje često vodi do gubitaka

Jedan od najvećih problema s kojima se suočavaju mnogi profesionalni sportisti jeste manjak znanja da se pravilno upravlja kapitalom. To može dovesti do raznih finansijskih problema, pa čak i do velikih gubitaka, objašnjava Miljković.

„U Americi 78% igrača NFL je u problemima ili bankrotira dve godine nakon završetka karijere. Čak 60% NBA igrača se nađe u sličnoj situaciji nakon pet godina po završetku karijere. Oko 40% profesionalnih sportista je priznalo da im je novca ponestalo zbog loših investicionih odluka ili ulaganja u biznise koji se kasnije nisu razvili“, navodi primere Miljković.

Primetno je, kaže, da nedostatak finansijske pismenosti često izlaže sportiste manipulacijama loših finansijskih savetnika i investitora koji im predlažu rizične ili loše postavljene projekte.

Od poena na terenu do pametnih poteza u finansijama

Neki sportisti nakon karijere poseduju dosta nekretnina, lokala, zemljišta ili satova. „Ako te nekretnine nisu iznajmljene, ako ima problema s korisnicima lokala jer ne plaćaju rentu ili ako zemljište nije iskorišćeno, prihoda nema“, navodi. Zato je važno pametno osmisliti kako tom imovinom upravljati.

„Novac koji stoji nije investicija. Ali je dobro imati određenu količinu na računu za narednih
šest meseci troškova. Nepredviđene okolnosti, kao što su ostanak bez ugovora ili bolest,
uvek su moguće i treba biti spreman za njih“, navodi Miljković. „Većina sportista nakon karijere koristi novac na računima da nadomesti manjak redovnih mesečnih prihoda. I obično se desi da nakon određenog vremena tog novca ponestane. Ako i nekretnine nisu iznajmljene, onda nastaje problem nedostatka novca za svakodnevne potrebe“.

Za razliku od drugih profesija, gde je mogućnost ostvarivanja velikih prihoda obično postepena i dolazi kroz niz godina, karijera profesionalnog sportiste često donosi velike prihode vrlo brzo, ali i istu toliku mogućnost gubitka, kaže.

Izazovi i rizici

“Na primer, povreda može potpuno da promeni tok karijere. Ugovor može da bude otkazan, a sponzori mogu povući podršku. Na svakom koraku, sportista je suočen s potencijalnim rizikom“, upozorava.

U knjizi opisuje i svoje izazove kada je prešao u klub u inostranstvu, gde su se njegova mesečna primanja povećala nekoliko desetina puta.

„Sa mesečne stipendije za sportsko usavršavanje prešao sam na mnogo puta veću zaradu za samo pet meseci. Kakva euforija i neverica“, priseća se. „Ali ono što je uvek bilo prisutno jeste želja da ne ponovim iste greške koje su mnogi pre mene činili. Ali i da iz nekih stvari s kojima sam se prvi put susreo, a nisu išle u pravcu kojim sam se nadao, izvučem pouke i ne ponovim ih kasnije“.

„Nedostaje ti jedan papir“, kao uvod u promašaj

Navodi primere uspešnih sportista koji su ulagali u rudnike plemenitih metala u Južnoj Americi, zatim druge koji su neuspešno ulagali na berzi preko posrednika od poverenja za kojeg se kasnije ispostavilo da je novac uzimao za sebe.

Zatim nekoliko poznanika koji su ulagali u izgradnju zgrada pa je sve na kraju negde stalo kod „nedostaje ti jedan papir“ i sličnih primera, navodi naš sagovornik.

Svoj prvi auto u inostranstvu kupio je na kredit.

„Možda nije baš najbolji savet, ali ako već žele da kupe automobil neka to urade odmah. Nakon prvog automobila će shvatiti da je on samo prevozno sredstvo od tačke A do tačke B i da ima drugih stvari koje su važnije u životu“, priča proslavljeni odbojkaš.

Banka nije želela da mu odobri kredit na duži period od 24 meseca na koliko je tada potpisao ugovor. „Naravno, mesečna rata kredita je bila izuzetno velika. S druge strane, znao sam da u naredne dve godine tokom trajanja ugovora mogu da ga otplatim“, navodi lično iskustvo.

Takođe i kredit za nekretninu kao investiciju je tokom određenog perioda refinansirao jer su se u međuvremenu kamatne stope promenile.

„Imajući u vidu sve troškove oko dogovora s bankom oko refinansiranja, nova mesečna rata kredita je bila manja, što je značilo oko 10% više novca koji je godišnje ostajao i koji sam mogao da upotrebim za raniju otplatu glavnice duga ili za nešto drugo“.

Ono na šta posebno skreće pažnju mladim kolegama je da je pre nego što uzmu kredit bitno da razumeju sve uslove i kamatne stope.

Savetuje opreznost i informisanost

Za sportistu, koji često zarađuje veliku sumu novca u kratkom vremenskom periodu, važno je da bude oprezan s kamatama, upozorava.

„Tokom karijere igrao sam sa igračima iz Brazila i Turske, zemljama poznatim po visokim stopama inflacije. Svi su ulagali novac u banke u tim zemljama po godišnjim stopama od 40% i više. Nažalost, ono što nisu znali jeste da je inflacija tada u tim zemljama bila veoma visoka (35%). Tako je njihov povraćaj bio manji“, navodi primer.

Miljković ukazuje da se osim ulaganja u nekretnine, akcije na berzi ili kriptovalute, svojevremeno opredelio i da ulaže u kompaniju za iznajmljivanje malih gradskih automobila.

„Uz sve troškove koje sam imao oko održavanja automobila i plaćanja troškova firme, profit koji je ostajao na kraju godine koristio sam za kupovinu novih automobila i proširivanje posla“, navodi svoje iskustvo. „Prihodi od investicija dolaze u nekoliko oblika, a razumevanje različitih izvora prihoda je ključno za svakog investitora, uključujući sportiste koji žele da osiguraju finansijsku budućnost“.

Mudro ulaganje – kao u Monopolu

Miljković kolegama savetuje diversifikaciju kao strategiju raspodele ulaganja u različite vrste imovina kako bi smanjili rizik.

Savetuje im da ulažu u imovinu koja obično raste tokom inflacije, kao što su nekretnine, zatim u akcije i fondove. „Ako jedna investicija krene u pogrešnom smeru, malo je verovatno da će je odjednom i sve duge pratiti“, kaže Miljković.

Pored ulaganja u imovinu, takođe je korisno investirati u svoje obrazovanje i veštine koje omogućavaju da se zarađuje više u budućnosti, dodaje Miljković.

„Nakon završetka karijere, mnogi sportisti se suočavaju sa smanjenjem ili nestankom redovnih prihoda. Upravo zato je važno da tokom karijere počnete da gradite izvore pasivnog prihoda. Oni će vam obezbediti stabilnost i sigurnost u budućnosti“, navodi primer.

Jedan od načina koji ističe je kupovina i izdavanje stanova ili kuća kao način za ostvarivanje pasivnog prihoda.

Najčešće greške koje sportisti prave je izostanak plana za period bez prihoda. Zatim to što previše pomažu drugima, pozajmljuju ili povećavaju troškove čim poraste prihod.

„Kao što u Monopolu morate mudro ulagati, tako vam i u stvarnom životu diversifikacija može pomoći da preživite turbulentna vremena i ostvarite dugoročne finansijske ciljeve“, kaže Miljković.

„Protegnite se koliko ste dugački“

Miljković u knjizi navodi i da je u Italiji stekao naviku lepog oblačenja. Celokupna kultura na Apeninskom poluostrvu zasniva se na odevanju i uživanju u hrani.

„Skupi brendovi i prestižni restorani, pogotovo ako boravite u velikom gradu, lako vas mogu povući, pa se troškovi života mogu čak nekoliko puta povećati. Sve to i kupovina isključivo po luksuznim prodavnicama mogu doneti trenutni užitak, ali kasnije može predstavljati finansijski izazov“, ističe.

Zato upozorava da je važno uvek imati na umu kako trenutno ponašanje utiče na buduće tokove novca. Drugim rečima, da sportisti koji dosta zarađuju nauče da prave razliku između onoga što im je zaista potrebno za svakodnevni život i onoga što je luksuz ili želja.

Nekada se mogu pojaviti i vanredni troškovi. Ni to ne treba zanemariti.

„Protegnite se onoliko koliko ste dugački, možda i malo više, jer su uspešni sportisti upravo uspešni jer su rizikovali malo više od drugih. I znali su kada je pravi trenutak da se zaustave“, kaže.

Kao primer navodi da je supruga jednog od njegovih saigrača mnogo volela cipele.

„Imala je i iste modele cipela u različitim bojama. I ne samo cipele. Nakon sezone, njen muž je morao da vraća pozajmljeni novac od saigrača, jer njegov prihod od ugovora nije mogao da pokrije sve njihove troškove u tom periodu“, priča.

Rast investicija u sportu

Ivan Miljković je ranije isticao da očekuje rast investicija u sportu. Kako kaže, količina raspoloživog kapitala za investiranje generalno je velika u SAD pa stoga mnogi fondovi traže načina gde tu likvidnost da usmere. „Americki univerzitetski sport je prepoznat kao veliki potencijal, zajedno sa poslednjim pričama oko NBA investicije u Evropu i kreiranja nove košarkaske lige. Najavljena ulaganja određenih američkih fondova u sportove u Evropi samo potvrđuju da se ulaganja nastavljaju“. Takođe, ženski fudbal doživljava snažnu ekspanziju. „Treba obratiti pažnju i na taj deo koji postaje sve interesantniji, kako evropskim, tako i investitorima van Evrope“, kaže za kraj razgovora Miljković.