Dvojac iz Nemačke napravio je sistem koji prati kako rak reaguje na terapiju u realnom vremenu: Ispitivanja na ljudima već 2027

Jednog sunčanog utorka krajem marta u Centru za rak Memorijal Sloun Ketering u Njujorku, Kajvan Kešari prikazuje na računaru snimke tumora prostate jednog pacijenta. Ovo nije klasičan MRI snimak. Umesto toga, više podseća na meteorološku mapu koja pokazuje kako se tumor menja. Delovi ozbiljne bolesti svetle crveno i zloslutno crno.

„Oblasti koje su crne su ono što će vas ubiti. Zeleno predstavlja indolentne delove, a neki će čak reći: ‘Ovo nije rak koji treba lečiti’“, kaže Kešari. On je istraživač fokusiran na metabolizam raka koji je radio na tome da ovu novu tehnologiju snimanja uvede u Memorijal Sloun Ketering. „Ne možemo razumeti samo jedan tumor ili jedan uzorak krvi. Moramo razumeti ekosistem tumora, a to ne možete bez snimanja“.

Problem je u tome što standardni MRI prikazuje samo grube konture bolesti. Čak i PET skenovi, koji koriste radioaktivne trasere, pokazuju kako je tumor rastao, ali ne i kompletnu biološku aktivnost koja se odvija unutar njega.

Novi način snimanja ćelija raka

Tu nastupa kompanija NVision Quantum Technologies. Ova firma iz nemačkog Ulma, stara 11 godina, razvila je novi način snimanja ćelija raka koristeći činjenicu da one drugačije obrađuju šećer od zdravih ćelija. Njihova tehnologija zasnovana na kvantnoj fizici može pojačati signal koji emituju šećeri više od 10.000 puta. To omogućava standardnim MRI aparatima da u realnom vremenu mere kako se ćelije tumora menjaju.

To će omogućiti onkolozima i pacijentima koje leče da dobiju povratnu informaciju o tome da li terapija deluje za nekoliko dana umesto za nekoliko meseci. Tehnologija je za sada namenjena istraživanjima. Komercijalna verzija mogla bi da promeni život pacijentima koji imaju malo vremena da pronađu odgovarajući tretman pre nego što rak napreduje.

„Znamo da je metabolizam prva stvar koja se menja kada terapija deluje“, kaže suosnivač i izvršni direktor NVisiona Sela Broš. „MRI je mašina koju koristimo. Mi samo dodajemo metabolički sloj postojećem snimku“.

Širenje

NVision je saopštio da je prikupio 55 miliona dolara novog finansiranja. Uključujući 38 miliona dolara koje je predvodio gigant medicinske dijagnostike Abot (tržišna vrednost: 146 milijardi dolara). Ova kompanija poslednjih godina snažno ulaže u ranu dijagnostiku raka. (Preostalih 17 miliona dolara dolazi kroz venture zajam Evropske investicione banke.) Novo finansiranje, koje ukupna ulaganja u kapital podiže na 74 miliona dolara, procenjuje vrednost kompanije na više od 250 miliona dolara.

U svetu milijarderskih procena vrednosti AI startapa, to možda nije mnogo, a poslovanje NVision-a je još u ranoj fazi. Međutim, od kada je prošlog leta prvi put implementiran sistem u Memorijal Sloun Keteringu, kompanija počinje da uvodi svoje metaboličko snimanje u vodeće bolnice i ostvaruje prihode. Broš očekuje da će do kraja godine biti prisutni u 20 centara širom SAD, Evrope i Azije, uključujući MD Anderson u Hjustonu, UCSF i Univerzitet Kembridž. NVision sada razgovara sa FDA i drugim regulatorima širom sveta. Broš očekuje da će kompanija biti spremna za klinička ispitivanja na ljudima 2027. godine.

„Ovo je molekularni teleskop koji nam omogućava da radimo stvari koje su ranije bile nemoguće“, kaže Piter Baret, partner u fondu Playground Global. On je prvi put investirao u NVision pre skoro devet godina. „Mnoge stvari koje nas muče utiču na metabolizam na način koji predstavlja jasan dokaz“.

Kvantno računarstvo za nove lekove

Ali NVision ima još veće ambicije od svog metaboličkog MRI sistema. Kompanija takođe koristi rastuće polje kvantnog računarstva, koje proučavanjem fizike na veoma malim skalama – poznate kao kvantna mehanika – rešava probleme koje superračunari ne mogu da savladaju. Kvantni rad NVision-a proistekao je iz otkrića do kojeg su njihovi istraživači došli radeći sa organskim molekulima koje su prvobitno želeli da koriste za kvantni sistem snimanja. Umesto toga, pronašli su način da izgrade kvantne računare koristeći standardnu tehnologiju proizvodnje poluprovodnika. „Sada imaju nešto o čemu su mnoge laboratorije i akademici pričali, ali nemaju demonstraciju koju mogu da pokažu“, kaže Prineha Narang. Ona je fizičarka i profesorka na UCLA koja se nedavno pridružila naučnom savetodavnom odboru NVision-a.

Zahvaljujući ovom proboju i novom kapitalu, NVision širi fokus – sa snimanja i kliničkog rada na razvoj lekova. Broš vidi potencijal da se kvantno računarstvo koristi za dizajniranje terapija za mete koje su ranije smatrane „nepogodnim za lekove“. Zatim da se one testiraju pomoću metaboličkog snimanja. Cilj je da se skrati vreme i smanje troškovi potrebni da potencijalni lek stigne do kasnih faza kliničkih ispitivanja na ljudima.

„Koristićemo ovo sa pacijentima, ali ga vidimo i kao važan alat za potvrdu efikasnosti lekova“, kaže Broš.

Rađanje ideje uz pivo

Broš (46), lekar rođen u Izraelu, radio je u kancelariji Mekinsija u Tel Avivu kada je upoznao suosnivača Ilaja Švarca (42), koji je doktorirao fiziku na Univerzitetu u Ulmu. Tokom jednog razgovora uz pivo, Švarc je objasnio Brošu kako molekuli šećera mogu da se magnetizuju kako bi njihovi MRI signali postali snažniji.

„Obojica smo se veoma uzbudili zbog te ideje“, kaže Broš.

Koncept nije bio nov, ali su tehnološki izazovi bili ogromni. GE je još 2014. predstavio rani sistem metaboličkog skeniranja, ali je mogao da funkcioniše samo na temperaturi od oko minus 237 stepeni Celzijusa. To je njegovu upotrebu činilo komplikovanom i skupom. Švarc je smatrao da mogu koristiti kvantnu tehnologiju za stvaranje sistema metaboličkog snimanja koji bi radio na sobnoj temperaturi.

„Ideja je bila: ‘Rešićemo inženjersku složenost’“, kaže Broš.

Krajem 2013. godine Švarc je napustio konsultantski posao i vratio se u Ulm. Tu je sarađivao sa fizičarima na tamošnjem univerzitetu. Dve godine kasnije, sa početnim finansiranjem Evropske komisije i dokazom koncepta, pozvao je Broša da se pridruži projektu. Zajedno sa trojicom vodećih akademskih fizičara osnovali su NVision 2015. godine kao spin-of univerziteta.

Rak merimo lenjirima, a vozimo električne automobile

Njihovo prvobitno istraživanje bilo je fokusirano na korišćenje defekata u dijamantima za otkrivanje magnetnih fluktuacija. Ubrzo su shvatili da to ne može da se razvije u održiv biznis, kaže Švarc. Zatim su pokušali sa organskim molekulima, što takođe nije uspelo za prvobitnu namenu. Ali je na kraju dovelo do proboja za njihovo novo poslovanje u oblasti kvantnog računarstva. Na kraju su razvili sadašnju tehnologiju, koja se oslanja na oblik kvantno inženjerskog vodonika u gasovitom stanju.

„Da nisu bili strpljivi sa fizikom, ostali bi bez novca još pre nekoliko godina – i to dva puta“, kaže investitor Baret.

Broš vidi potencijal ne samo u utvrđivanju koji lekovi deluju, već i u donošenju boljih odluka o tome kome je zaista potrebno lečenje. Kod raka prostate, na primer, tumori niskog stepena agresivnosti često zahtevaju samo praćenje. Ali se ispostavi da neki pacijenti kojima je savetovano da čekaju zapravo imaju agresivan rak koji zahteva hitnu intervenciju.

Kompanija takođe veruje da bi njihovi skenovi mogli biti korisni ne samo za rak, već i za kardiologiju, neurologiju i druge oblasti medicine, jer mogu otkriti ranije skrivene metaboličke promene.

„Tumore merimo lenjirima, a istovremeno vozimo električne automobile i imamo rakete koje lete na Mars“, kaže Kešari iz Memorijal Sloun Keteringa. „Imamo priliku da to promenimo“.

Ejmi Feldman, novinarka Forbes