Džerom Pauel – ko je čovek koji je stao na crtu Trampu?

Diplomirao je politiku na Prinstonu, a pravo na Džordžtaunu (bio je glavni urednik publikacije Georgetown Law Journal). Tokom 80-ih je gradio karijeru u Njujorku, postavši potpredsednik investicione banke Dillon, Read & Co. Tu se specijalizovao za korporativne finansije.

Radio je u Ministarstvu finansija pod predsednikom Džordžom Bušom. Kao podsekretar za finansije, bio je ključan u rešavanju skandala oko manipulacije tržištem trezorskih zapisa koji je potresao firmu Salomon Braders. Do narednog angažovanja u državi radio je kao partner u grupciji Karlajl, jednom od najvećih privatnih fondova na svetu. Za osam godina tamo je stekao ogromno bogatstvo procenjeno na, kako se tvrdi i do 50 miliona dolara. To ga i sada čini jednim od najbogatijih zvaničnika u istoriji Federalnih rezervi. Osnovao je i privatnu investicionu firmu Severn Capital Partners, a bio je i izvršni direktor u fondu Global Environment.

Nije jedna banka, već sistem koji se sastoji od 12 regionalnih banaka Federalnih rezervnih širom SAD. Na vrhu je Odbor guvernera sa sedištem u Vašingtonu, na čijem je čelu trenutno upravo Džerom Pauel.

Državni posao

Prvobitno ga je za predsednika odbora guvernera nominovao predsednik Tramp 2017. godine. Nasledio je Dženet Jelen. Predsednik Džo Bajden ga je ponovo nominovao za drugi mandat 2021.

Prva javna neslaganja između Pauela i Donalda Trampa počela su ubrzo nakon što je Pauel preuzeo funkciju predsednika Federalnih rezervi početkom 2018. godine. Tramp je uputio prvi javni napad na Fed, izjavivši da „nije nimalo srećan“ što kamatne stope rastu dok on pokušava da osnaži ekonomiju. Napetost je eskalirala kada je Fed ponovo podigao kamatne stope, što je Tramp kritikovao. Rekao je da Pauelova politika ugrožava njegov ekonomski plan koristeći epitete „ludi“ i „otkačeni“ za Fed i Pauela.

Tramp je u avgustu 2019. na Tviteru postavio čuveno pitanje: „Ko je naš veći neprijatelj, Džej Pauel ili predsednik Si?“. Uporedio je predsednika Feda sa liderom Kine zbog odbijanja da agresivno smanji kamatne stope. Vremenu primirja između FED-a i Trampa kumovao je virus kovid-19. Rezultat Pauelove politike bili su smanjenje kamatnih stopa na faktički nulu 2020. godine. Potom i prevazilaženje naglog porasta inflacije od 2021. do 2023 nizom agresivnih povećanja kamatnih stopa (dok nije bio na funkciji, Tramp je kritikovao Bajdenovu odluku da ponovo imenuje Pauela. Optužio ga je da je „politički nastrojen“ i „prespor“ u borbi protiv inflacije, dajući mu nadimak „gospodin prekasno“).

Verbalni sukob koji je prerastao u institucionalni

Prva iskra prave eskalacije dogodila se u julu 2025. godine. Tada je Tramp posetio gradilište renoviranja sedišta Feda i pred novinarima se prepirao sa Pauelom oko prekoračenja troškova od 2,5 milijardi dolara. Optužio ga je za „brutalnu nekompetentnost“. Tramp je pred kamerama tvrdio da su troškovi renoviranja skočili sa 2,7 na 3,1 milijardu dolara, optužujući Fed za rasipanje novca. Pauel je odmah reagovao, i klimajući glavom rekao: „Nisam upoznat sa tim brojevima“. Mnogi analitičari su ovaj incident videli kao Trampov pokušaj da ukroti Fed i pronađe povod za Pauelovu smenu zbog nezadovoljstva kamatnim stopama. Tramp je tokom obilaska prokomentarisao da bi u privatnom sektoru otpustio nekoga zbog takvih troškova.

Trampovi saveznici optužili su Pauela za loše upravljanje renoviranjem centralne banke. I za laganje pod zakletvom kada je senatorima opisao neka od poboljšanja u junu 2025. Piter Navaro, viši savetnik predsednika, rekao je tada za Foks biznis: „Znamo da je dao lažne izjave“.

Ministarstvo pravde pokrenulo je krivičnu istragu protiv Pauela zbog njegovog svedočenja o pomenutom renoviranju (službena potvrda stigla je 26. januara 2026. godine). Pauelov odgovor prekinuo je dugogodišnju ćutnju. U njoj je u video poruci optužio Trampovu administraciju da koristi istragu kao „paravan“ za političko zastrašivanje i napad na nezavisnost Feda. Rukavice su skinute. I koliko god da je krivična istraga protiv trenutnog predsednika Feda bila eksalacija, Pauelova kritika Trampa bila je u nekim aspektima još šokantnija.

Godinama je Pauel ostajao nem čak i na najgore Trampove uvrede i pretnje otpuštanjem. Pauelov izbor bio je neutralnost i fokus na politički nezavisnu misiju Feda da održi maksimalnu zaposlenost i nisku inflaciju. Uručivanje sudskog poziva Ministarstva pravde Pauelu, bio je finalni čin Trampove odmazde. To je bila i prilika da on pokaže prkos. I da fokus sa sopstvenih postupaka prebaci na odbranu nezavisnosti Federalnih rezervi.

Borba za nezavisnost i solidarnost centralnih bankara

Pauel je potencijalno krivično gonjenje okarakterisao kao pretnju po egzistenciju američke javnosti kako bi služila Trampovim hirovima.

Ekonomisti, akademici i bivši zvaničnici Feda su bili unisoni u slaganju da je zaštita nezavisnosti Feda neophodna za stabilnost američke ekonomije. Kako je to u praksi sprovodio Pauel najbolji primer je onaj iz novembra 2024. Tada je Pauel bio najbliži kritici Trampa. Kada su ga pitali da li bi prevremeno napustio svoju funkciju ukoliko bi Tramp to zahtevao odgovorio je „ne, nije dozvoljeno zakonom“.

Potencijalno krivično gonjenje Pauel je smatrao egzistencijalnom pretnjom koja bi zauvek mogla da politizuje Fed, potkopa njegov kredibilitet i poremeti globalna tržišta i ekonomiju. Iz tog razloga su se centralni bankari iz celog sveta tada okupili u Pauelovu odbranu. U saopštenju su naglasili da je nezavisnost centralnih banaka „kamen temeljac cenovne, finansijske i ekonomske stabilnosti“. I da je zaštita te nezavisnosti uz puno poštovanje zakona ključna.

Protivljenje i među republikancima

Zahtev da se snize kamate, percipiran je kao političko mešanje. Iako je Fed u drugoj polovini prošle godine snizio kamatne stope tri puta zaredom, Trampu je to bilo premalo. (Tramp je tada izjavio da „Sjedinjene Države treba da imaju kamatne stope koje su među najnižima u svetu i da bi trebalo da ima pravo glasa u odlukama o kamatnim stopama“).

Sve navedeno je čak i ohrabrilo Pauela da ostane u odboru Federalnih rezervi i nakon što mu se mandat na mestu predsednika završi 15. maja ove godine. On istovremeno služi mandat u odboru koji traje do 2028. godine. Investitori i ekonomisti bili su zbunjeni obračunom između Trampa i Pauela, baš u odnosu na činjenicu da Pauelov mandat na mestu predsednika ističe za samo četiri meseca.

Federalna istraga naišla je na osude čak i među republikancima u Kongresu. Senatori Tom Tilis iz Severne Karoline i Lisa Murkovski iz Aljaske, zajedno sa predstavnikom Frenč Hil iz Arkanzasa javno su izrazili nezadovoljstvo. To je ključno jer neki od njih služe u Bankarskom odboru Senata, koji će razmatrati Trampov izbor za zamenu Pauela.

Tilis je čak izjavio u saopštenju da će se „protiviti potvrđivanju bilo kog kandidata za Fed. Uključujući i predstojeće upražnjeno mesto predsednika, dok se ovo pravno pitanje u potpunosti ne reši“.

Epilog i poruka nasledniku

Predsednik Donald Tramp je potvrdio da je njegov kandidat za novog šefa Feda – Kevin Vorš. On je bivši guverner Federalnih rezervi,

Paralelno se i Pauel priprema za zavšetak svoje funkcije, a njegov savet nasledniku govori mnogo toga o njegovoj bici sa Trampom. U izjavi za CNN Pauel je dao tri saveta budućem čelniku Feda. „Klonite se politike, budite odgovorni Kongresu i marljivo radite na izgradnji odnosa sa nadzornicima Federalnih rezervi. Poštujte posvećene profesionalce koji svakodnevno vredno rade na promociji nezavisne misije Federalnih rezervi“.

Iako ga nije oslovio, jasno je da je ova poruka upućena Trampu. Da Fed ne sme da postane alat političarima koji kroz njega žele da uvećaju svoju moć.