Džon Elkan i carstvo Fijata: Finansijska alhemija sa Ferarijem, Stelantis i gorki porodični rat

Nakon što je integracija sa Krajslerom završena 2014. stvaranjem FCA (Fiat Chrysler Automobiles), Elkan i Markione su pokrenuli manevar koji će Anjelijevima doneti više bogatstva nego decenije prodaje običnih automobila. Radilo se o izdvajanju i lansiranju Ferarija na berzu 2015. godine. Do tada je Ferari u bilansima bio tretiran kao obična, visokorizična fabrika automobila sa malim volumenom. Elkanov inženjerski um je prepoznao zabludu Volstrita, pa je „Il Cavallino Rampante“ postao ultraluksuzni brend modnog tipa, poput konglomerta LVMH.

Ferari je tako dobio višestruko veće procene vrednosti. A porodica Anjeli je zadržala potpunu upravljačku kontrolu, uz vrednost njihovog udela koja je preko noći skočila u nebesa.

U julu 2018. godine, čitav sistem se zaljuljao. Serđo Markione, harizmatični, hirurški precizan i tačan operativac, iznenada je preminuo usled komplikacija nakon operacije. Tržišta su bila u šoku. Akcije FCA su počele da padaju. Svi su se pitali da li je uspeh kompanije bio samo plod Markioneove visprene vizije. I može li stidljivi naslednik da vodi imperiju sam?

Elkan nije časio časa. U roku od nekoliko sati, dok je javnost još procesuirala vest o Markioneovoj bolesti, postavio je Majka Menlija (šefa brenda Džip) za novog direktora. Ovim munjevitim potezom poslao je jasnu i nedvosmislenu poruku Volstritu da je sistem veći od bilo kog pojedinca. Nije bilo panike, ali ni čuvene italijanske „leđero“ note. Svestan surove realnosti da je FCA, iako profitabilna u Americi, i dalje bila premala da samostalno preživi nadolazeću, skupu revoluciju električnih vozila i digitalizacije, Elkan je odmah otišao u SAD kako bi preuzeo kontrolu nad operacijama, umirio investitore i započeo pregovore o partnerstvu. Njegovo prisustvo je stabilizovalo ključne brendove (Džip i Ram). Postavio je temelje za dalju konsolidaciju auto-industrije.

Šah-mat za istoriju: Kako je stvoren Stelantis?

Finansijska slika FCA bila je asimetrična jer je kompanija bila visokoprofitabilna u Sjedinjenim Američkim Državama zahvaljujući masovnoj prodaji Džipa i Rama. Međutim, ozbiljno je kaskala na evropskom tlu. Elkanu je bio potreban novi, globalni saveznik koji bi doneo naprednu tehnologiju, nove platforme i, pre svega, ekonomiju obima. Prvi pokušaj spajanja sa francuskim Renoom propao je 2019. godine zbog uplitanja i neodlučnosti francuske vlade.

Tamo gde bi većina direktora odustala i povukla se, Elkan je samo promenio pristup. Potpuno tiho i van radara javnosti, otvorio je pregovore sa najvećim rivalom Renoa – PSA grupacijom (Pežo-Sitroen). Nju je vodio nemilosrdni portugalski stručnjak za rezanje troškova, Karlos Tavares. U januaru 2021. godine, usred globalne pandemije, ugovor je zaključen. Stvoren je Stelantis, četvrti najveći proizvođač automobila na planeti. Konglomerat sa 14 kultnih brendova (od Fijata i Alfa Romea, do Pežoa, Džipa i Krajslera). Iako se radilo o spajanju jednakih na papiru, neko je morao da bude primus inter pares. Prvi među jednakima. Džon Elkan je postavljen za predsednika ovog globalnog diva, dok je porodični holding Eksor postao najveći pojedinačni akcionar sa najviše glasačkih prava.

Kada je krajem 2024. godine Stelantis zapao u operativnu krizu u SAD to je rezultiralo hitnim odlaskom Tavaresa. Elkan ponovo nije oklevao već je lično preuzeo vođenje privremenog izvršnog komiteta. Seo je u avion za SAD kako bi stabilizovao odnose sa dilerima i rukovodio tranzicijom ka novoj upravljačkoj strukturi.

Novac kao hirurgija

Dok globalna tržišta prolaze kroz faze ekstremne nestabilnosti, inflatornih pritisaka i geopolitičkih previranja, Eksor pod Elkanovim vođstvom drži masivan ratni fond veći od 3,5 milijardi evra u čistoj gotovini (podatak iz njegovog intervjua Rojtersu). U eri gde investitori često panično jure za svakim novim trendom, Elkan pokazuje hladnokrvnu uzdržanost.

Ovaj kapital se ne troši na odbranu starih, neprofitabilnih industrija. Elkan sistematski pomera težište porodične imperije ka sektorima visoke tehnologije, luksuza i zdravstvene nege. Najbolji primer ove tihe, strateške migracije jeste ulazak u holandski zdravstveni i tehnološki gigant Filips. Tu je Eksor agresivno i planski podigao svoj vlasnički udeo na 18,7%.

Pored medicine i tehnologije, Elkan uspešno kontroliše i prestižne globalne medije. Kupovina značajnog udela u Ekonomist grupi obezbedila je porodici Anjeli ne samo stabilan finansijski povrat, već i ogroman intelektualni, analitički i geopolitički uticaj u najvišim globalnim krugovima ekonomske i političke elite.

Najveći ispit stabilnosti za Džona Elkana ne dolazi sa tržišta, već iz porodice. Godinama vodi gorak sudski spor protiv rođene majke, Margerite Anjeli. Ona osporava sporazum o nasleđu iz 2004. godine, dok italijanske vlasti paralelno češljaju porodične poreze. Dok žuta i ekonomska štampa analiziraju porodični prljav veš, Elkan demonstrira stoičku distancu. Odbijajući emotivne komentare, prepušta advokatima jezik dokumenata i činjenica. Za investitore globalnih giganata poput Stelantisa, Ferarija i Eksora, ova sposobnost potpunog izolovanja privatnih turbulencija od upravljanja milijardama predstavlja vrhunski dokaz njegove liderske zrelosti.

Juventus i Ferari – ljubav i pragmatičnost

Čak i kada je reč o brendovima koji sa sobom nose ogroman, istorijski i emotivni naboj italijanske nacije, poput Ferarija ili fudbalskog kluba Juventus, Elkan primenjuje isključivo oštru, hladnu kulturu korporativne i fiskalne odgovornosti. Kada Ferari ne ostvari planirane rezultate na stazama Formule 1, Elkan ne koristi diplomatske fraze ili prazna obećanja. Pred akcionarima otvoreno i javno priznaje propuste. Zahteva apsolutni fokus od vozača i inženjera. Ali, istovremeno pruža punu strukturalnu podršku menadžmentu za restrukturiranje tima.

Sa druge strane, uprkos konstantnim medijskim spekulacijama i pritiscima javnosti o potencijalnoj prodaji Juventusa, Elkan je uspeo da stabilizuje klub kroz strateške dokapitalizacije. U italijanskoj javnosti često se vodi debata da li Elkan voli Juventus jednako strastveno kao njegov deda Đani. Ili mu je srce bliže Formuli 1 i Ferariju. Biznismen Flavio Brijatore je javno istakao da je Elkan, zbog vaspitanja i ličnog ukusa, više vezan za motosport i Ferari. Ispostaviće se da ova teza nije bila na mestu, pošto je Elkan kategorički odbio ponudu tešku 1,1 milijardu evra od strane kripto-giganta Teter koji je želeo većinsku kontrolu nad klubom. Elkanov odgovor je bio jasan: „Juventus, naša istorija i naše vrednosti nisu na prodaju“.

Elkan je u više navrata isticao da je generacija Juventusa iz 1982. godine, koja je činila kičmu reprezentacije Italije kada je postala prvak sveta, definisala njegovu ljubav prema klubu. U srcu te dedine šampionske ere bio je Mišel Platini. Za porodicu Anjeli on predstavlja apsolutni fudbalski ideal i simbol najslavnijih dana. Sve zvezde Juvea i danas znaju kome prvom da se poklone. Tako je i naš Dušan Vlahović, u svom oproštajnom pismu prilikom odlaska iz kluba, prvu zahvalnicu uputio baš njemu.

Brak

Postoji život i mimo surove korporativne mašine. Za razliku od dede Đanija, Džon praktikuje rigorozniji i asketskiji život, koji nije lišen adrenalina. Više puta je učestvovao u opasnim transokeanskim trkama na ultra-brzim trimaranima i jedrilicama zajedno sa legendarnim italijanskim skiperom Đovanijem Soldinijem, svojim bliskim prijateljem. Ova strast je prerasla u biznis, tako što je Ferari lansirao revolucionarni projekat „Ferari Hajpersejl“. Reč je o razvoju visokotehnološke jedrilice koja koristi aerodinamička i inženjerska rešenja iz Formule 1 kako bi oborila svetske rekorde u brzini na moru.

Njegovo venčanje 2004. godine sa donom Lavinijom Boromeo dodatno je učvrstilo status porodice Anjeli kao italijanskog pandana kraljevskoj porodici. Lavinija potiče iz drevne, moćne i izuzetno uticajne italijanske aristokratske porodice Boromeo. Ta kuća vekovima poseduje čitava ostrva na jezeru Mađore. Venčali su se na jednom od tih privatnih porodičnih ostrva (Isola Madre) pred stotinama svetskih lidera, umetnika i industrijalaca.

Lekcija koju Džon Elkan danas predaje modernoj globalnoj eliti jeste ona o evoluciji moći u 21. veku. Dok savremeni svet posmatra ekonomiju kroz prizmu bučnih, estradnih objava na društvenim mrežama i kratkotrajne berzanske panike, Elkan deluje iz duboke tišine i senke.

On je dokazao da preživljavanje stogodišnje dinastije ne leži u očuvanju nostalgije, slepom praćenju tradicije i očuvanju sentimentalnih simbola prošlosti. Pravo liderstvo leži u hrabrosti da se ta ista tradicija transformiše, pa ako je potrebno i žrtvuje, kako bi se osigurala apsolutna likvidnost, stabilnost i dominacija u budućnosti. Đani Anjeli jeste bio kralj jedne epohe, ali je Džon Elkan obezbedio da imperija nastavi da traje.